Koliko poznajemo privredu Turske?

Autor: Vladimir Ristanović

Turska svoj politički nastup u svetskoj politici sve više realizuje kroz ekonomske uticaje, protkane religioznim i verskim motivima. U Turskoj planiraju da se do 2023. godine, na stogodišnjicu Ataturkove moderne države, nađu među 15 ekonomski najjačih država sveta.
(foto, Turski predsednik Redžep Taip Erdogan na ekonomskom forumu u Beogradu 7. oktobra 2019.)

Turska ekonomija je zadobila ovih dana veću pažnju srpske javnosti, nego obično. Razlog je, svakako, poseta turskog predsednika Erdogana Srbiji, koji sa brojnim turskim privrednicima radi na unapređivanju ekonomske saradnje dve države, kao i predstojeće izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo. Rekao bi čovek, treba li više razloga?

Već niz decenija Tursku gledamo na turističkim mapama, kroz turističke destinacije, vezujemo je za jeftin tekstil i kožu, kao državu koja se prostire na dva kontinenta, na putu za Bliski Istok, pamtimo je po Otomanskom carstvu, Andrićevim pripovetkama i narodnoj poeziji. I zaista je tako! Ali, danas je i više od toga!

turska privreda tabela

Ubrzani rast turske ekonomije

Turska svoj politički nastup u svetskoj politici sve više realizuje kroz ekonomske uticaje, vidimo na Balkanu, protkane religioznim i verskim motivima. Danas govorimo o brzorastućoj ekonomiji zasnovanoj na vrednostima Ataturkove moderne Turske (kemalizmu). Njihova očekivanja dosežu visoke granice, da se do 2023. godine i stogodišnjice Ataturkove moderne države, nađu među 15 ekonomski najjačih država sveta.

Prošlo je vreme kada su Turski ugostitelji dolazili na jadransko more 70-ih i 80-ih godina prošloga veka i gledali duž jadranske obale hotele visokih kategorija, vreme kada su svoju proizvodnju bazirali na tekstilu, poljoprivredi i, delom, industriji.

Turska je mnogoljudna država, sa preko 80 miliona stanovnika. Graniči se sa bliskoistočnim državama i bivšim sovjetskim republikama sa kojima zajedno čini tržište od preko 150 miliona stanovnika.

Turska izlazi na dva mora, Crno more i Sredozemno (Egejsko) more. Kupovna moć stanovništva, merena BDP po glavi stanovnika, je oko 10.000 dolara (2014. godine bila 12.000 USD). Članica je društva razvijenih i brzorastućih ekonomija, grupacije OECD. Govorimo o bogatim ekonomijama (Turska je 2013. godine dostigla tržišnu vrednost BDP od skoro 1 biliona dolara), sa održivim privrednim rastom, ekonomijama koje imaju specijalizovanu i diversifikovanu proizvodnju, visoka tehničko-tehnološka rešenja, savremena telekomunikaciona i digitalna rešenja. Analiza privrednih tokova pokazuje da svojim rastom turska ekonomija prednjači u ovoj grupaciji (iznad proseka OECD, ali i proseka EU).

Modernizacija privrede

Struktura turske privrede u poslednjih 50 godina značajno je promenjena. Učešće usluga je višestruko nadmašilo sektore poljoprivrede i industrije. Poljoprivreda je dominirala 60-ih godina prošloga veka dok je danas jednocifrena (manje od 9%). Sa druge strane, sektor usluga koji je imao svega ¼ učešća, danas dostiže skoro 2/3 BDP. Slična je struktura zaposlenosti po pojedinim sektorima privrede.

 turska-struktura-bdp

Plavo - učešće poljoprivrede, crveno - usluge, žuto - industrija

Porast učešća srednje i visoko-tehnološki intenzivnih proizvoda garantuje Turskoj rast ekonomije u srednjem i dugom roku. Trenutno se približno 30% turske proizvodnje i 37% njenog globalnog izvoza (i 63% izvoza u EU) sastoje od proizvoda srednje i visoke tehnologije. Danas je struktura turske privrede više zasnovana na sektoru usluga (tercijarne delatnosti – finansije, osiguranje, turizam) i savremenim tehnologijama (digitalizacija, IT, automatika, elektronika).

Očekuju se ulaganja 2–3 milijarde dolara godišnje kako bi se integrisala industrijska rešenja u proizvodni proces. Napredak digitalizacije iziskuje potrebna dodatna ulaganja za unapređenje tehnološke infrastrukture u zemlji, kao što su usluge fiksne i mobilne širokopojasne mreže i optička vlakna. Takve promene zahtevaju transformisanje obrazovnog sistema, prioriteti su veštine, nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM). Procenjuju se uštede ovakve transformacije i do 10 milijardi dolara godišnje u tekućim troškovima proizvodnje, uz porast produktivnosti od 4-7%, uzimajući u obzir ukupne troškove proizvodnje.

Tokom 2017. godine Ministarstvo nauke, industrije i tehnologije osnovalo je „Platformu digitalne transformacije u industriji“, javno-privatno partnerstvo s ciljem povećanja kompetencije i tehnološke podrške industrijskim preduzećima. Turska vlada najavila je prve nacionalne podsticaje za korišćenje naprednih proizvodnih tehnologija u martu 2019. Kao rezultat toga, malim i srednjim preduzećima će biti odobrena finansijska podrška u iznosu do 200.000 dolara za sprovođenje projekata koji uključuju velike podatke (big data, veštačku inteligenciju (AI), industrijske internet stvari (IIOT), pametne tehnologije, autonomne robotske tehnologije i industrijsku kibernetičku sigurnost.

Proces pregovora o pristupanju za članstvo u EU, omogućava Turskoj pristup fondovima EU, čijim sredstvima pružaju podršku od 0,5 do 2,5 miliona dolara za podršku projektima privatnog sektora u raznim sferama privrede.

Investicije

Deceniju i po Turska dominira kao najveća destinacija stranih direktnih investicija (neto SDI čine oko 3,5% BDP) ali i investitor u drugim zemljama. U Evropi, Turska je 7. ekonomija po prilivu investicija (2013-2017. priliv od 193 milijarde dolara). Najveći procenat investicija završi u oblastima finansija (oko 1/3), prerađivačke industrije (1/4), energetici (12%), IT (8%), saobraćaju (6%), trgovini (4%), koje dolaze iz Velike Britanije (oko 12%), Holandije (oko 12%), Italije (10%), Nemačke (oko 6%), Rusije (oko 6%).

Čak oko 40% investicija koje potiču sa azijskog kontinenta završe u Turskoj. I obratno, oko 40% investicija Turske završi u državama na azijskom kontinentu. Velike investicije završavaju u Rusiji, oko 30%, a gotovo polovina samo u okruženje (države oko Crnog mora) a u manjem obimu i centralnoj i istočnoj Evropi. U poslednjih 10-ak godina odliv stranih direktnih investicija Turske je povećan čak 15 puta. Najvećim delom u prerađivačku industriju, saobraćaj, hranu, trgovinu na malo. Samo u 2016. godini greenfield investicije su dostigle gotovo 3 milijarde dolara, dok su M&A gotovo 4 milijarde dolara. Odlive Turska rangira prema partnerima kroz tri grupe – prvu čine SAD, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Švedska; drugu čine – Rusija, Češka, Kina, Bugarska i Rumunija;  treću čine – Iran, Indonezija, Etiopija, Egipat, Azerbejdžan i balkanske države.

Izvoz od 200 milijardi dolara

Energetski, Turska je veoma stabilna, sa idejom nuklearnih postrojenja koja datira još iz 50-ih godina prošloga veka (trenutno su okolnosti daleko ekonomski realnije).

Turska poseduje dugačke gasovode (oko 2.300 kilometara) i naftovode (oko 1.700 kilometara). Već nekoliko godina je aktuelan „Turski tok“ koji bi omogućio jeftinije energente i Srbiji, kao i mogućnost skladištenja i protoka gasa, i devizne prilive po tom osnovu za Srbiju.

Česte privredne promene i krize sa kojima se privreda suočavala decenijama unazad stvorile su otpornu i prilagodljivu ekonomiju koja odgovara na potrebe domaćeg i stranog tržišta, ali i ekonomiju koja lako upada u probleme iz kojih se relativno brzo izvlači. I to sve zahvaljujući diversifikovanoj proizvodnji i širokom asortimanu proizvoda, elastičnoj tražnji (posebno iz susednih država), otvorenoj ekonomiji, razvijenim komunikacijama i ulaganjima u građevinarstvo i transport. Savremeni tehnički centri proizvode elektroniku i kompjutere za automobile, teretna vozila, autobuse, šinska vozila, vojne kamione. Čak i gejmerske komponente računara visokih performansi proizvode se u Turskoj. Glavni trgovinski partneri Turske su Kina, Nemačka, Rusija, SAD, Italija, na strani uvoza, dok su na strani izvoza pored ovih i države iz okruženja – Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak. U robnoj razmeni dominiraju proizvodi automobilske industrije (vozila, motori, delovi), elektronika, tekstil, nakit, zlato, prirodni resursi. Turska je ostvarila 2018. godine izvoz u vrednosti od preko 200 milijardi dolara, a uvoz skoro 160 milijardi dolara. U Turskoj posluje skoro 60.000 stranih kompanija. Snažne su i domaće kompanije iz oblasti finansija, telekomunikacija, pića i hrane, transporta, čije se tržišne vrednosti mere milijardama dolara, i konkurentne su u svetu.

Znaci oporavka

Trenutno, turska ekonomija ekonomija je u recesiji. Tri poslednja kvartala pokazuju negativne stope rasta (Q4 2018 od -2,%; Q1 2018 od -2,4%; Q2 2019 od -1,5%). Ovaj period, kao i 2018. godinu odlikuje gubitak vrednosti lire, gubitak poverenja u finansijski sistem (smena guvernera početkom 2019. godine), politički pritisci spolja, pad investicija, gubitak konkurentnosti, smanjenje agregatne tražnje. I pored toga, privreda ne stoji iako posustaje. Rast industrijske proizvodnje i rast investicija, veće intervencije iz deviznih rezervi (u 2019. godini utrošeno preko 10 milijardi deviznih rezervi, od ukupnih oko 110 milijardi dolara), rast neto izvoza, visoki prilivi novca od turizma (procene za 2019. godinu su 50 miliona turista, i prihod od oko 35 milijardi dolara), visok neto izvoz, uspešno su sprečili veći kolaps u 2019. godini. Brzo prilagođavanje ekonomije dalo je rezultate iznad očekivanih.

Prema podacima iz septembra 2019. godine u Turskoj je inflacija i dalje dvocifrena (11%), nezaposlenost je 14%. Konačno je, nakon 17 uzastopnih meseci, prerađivačka industrija zabeležila rast. Zaposlenost je neznatno povećana, nakon godinu dana. Domaća valuta, lira, izgubila je na vrednosti preko 40% za godinu dana. Smanjena je jednonedeljna kamatna stopa na, i dalje visokih, 16,5% kao posledica ublažavanja inflacije. Privredni rast je negativan. Deficit budžeta je stabilan na oko 1,5% BDP. Zaduženost Turske je blago povećana. Zaduživanje u stranoj valuti (preko 20% državnog duga) je povećano 2016. godine. Takođe, u 2017. godine dugoročno zaduživanje kroz tradicionalne instrumente je povećano za oko 5,7%, a porastao je udeo i alternativnih instrumenata tzv. sukuk hartija od vrednosti (šerijatske obveznice). Spoljni dug Turske je preko 60% BDP dok je javni dug na nivou oko 30% BDP (2010. bio preko 40%). Trgovinski deficit Turske je oko 5% BDP. Sa Srbijom, Turska ima pozitivan trgovinski bilans, a robna razmena od 2016. godine prelazi jednu milijardu dolara.

Međutim, potreban je oprez u konačnoj interpretaciji makroekonomskih varijabli do kraja godine jer inflacija još nije stabilizovana, geopolitički rizici postoje (finansijska nestabilnost i politička nesigurnost iz drugog kvartala još su prisutni), a i visok je stepen dolarizacije lire. Posebno je osetljivo pitanje susedne Sirije, iza koga se kriju pretnje ekonomskog razaranja turske privrede (od strane SAD).

Srpska ekonomija nije konkurentna turskoj ekonomiji, ali ima prostora za unapređenje saradnje. Stoga, ovakve posete turskih privrednika, kakva je bila prošle nedelje (7-8. oktobar), treba maksimalno iskoristiti, uz pogodnosti Sporazuma o slobodnoj trgovini između dve države (dela industrijskih i poljoprivrednih proizvoda). U bilateralnoj razmeni povećan je udeo kapitalnih dobara u poslednjih 10-ak godina.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...