ZELENA GRADNJA ŠTEDI

Srbija troši trećinu više energije za grejanje od evropskog proseka. Jedan od razloga je što je skoro 90 odsto zgrada u Srbiji energetski neefikasno, odnosno građene su tako da rasipaju energiju.

Zelena gradnja doprinosi smanjenju 40 odsto potrošnje vode, za trećinu smanjuje emisiju ugljen-dioksida, za 70 odsto umanjuje količine otpada i do 50 odsto smanjuje potrošnju električne energije.

Način gradnje će se moguće promeniti ako bude sluha za entuzijaste poput pobednika studentskog konkursa "Urbane oaze", za najbolje idejno rešenje zelenih krovova i vertikalnih bašti. Vertikalnu baštu studenti su zamislili na zgradi pošte u Zmaj-Jovinoj ulici, a zeleni krov na Domu omladine.

"Ovim sistemom se vazduh dodatno čisti i bolja je termoizolacija", kaže Mina Radić, student arhitekture Univerziteta "Union".

"Ta površina zelenog krova služiće da smanji gubitke energije, da se, prosto, bolje izoluje i zimi i leti", kaže Željko Ivković, student Arhitektonskog fakulteta.

Jedna od ideja jeste i osvežavanje prostora na aerodromu pomoću algi.

"Postoji sistem uzgajanja algi, od svetlosti i ugljen-dioksida koji ispuštaju putnici, koji se postavi na plafon. Alge koriste to da bi rasle, samim tim osvežavaju taj prostor i uz upotrebu savremenih tehnologija taj prostor može i da se osvetli. Služi za osvežavanje prostora i pročišćavanje vazduha", kaže Vukašin Nikolić, student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Skuplja, ali isplativa gradnja

Prema zapadnim studijama, zelena gradnja je skuplja za 10 do 20 odsto, ali je dugoročno isplativa.

"Mi snažno podržavamo inicijativu i predlažemo da sve postojeće zgrade koje čine 85 posto stambenog fonda u Srbiji prilikom rekonstrukcije, adaptacije, da se na njima obavezno primene mere energetske efikasnosti. I sigurni smo da će bar 30 odsto energije na taj način biti ušteđeno", kaže Bojan Kovačić, Agencija za energetsku efikasnost Srbije.

U svetu je ispunjavanje standarda energetske efikasnosti obavezan preduslov da bi se nešto gradilo.

"Stanari su voljni da plate veću cenu da bi živeli u zelenoj zgradi. Oni cene niže operativne troškove zbog efikasnog korišćenja energije kao i vode, kao i bolji ekološki kvalitet unutar zgrade i australijska regulativa to podstiče", kaže Australijanac Marlon Kobaker.

Ukoliko je zgrada građena po principima održive gradnje, što je, na neki način, povratak prirodi na savremen način, ona će duže trajati, a kako su pokazala istraživanja, oni koji žive u zelenoj zgradi, za trećinu su zdraviji.