Štedljive zgrade zapošljavaju

Hrvatska će samo tokom ove godine uložiti milijardu kuna u energetsku efikasnost zgrada, a to bi moglo doneti i više od 200 hiljada radnih mesta, rečeno je ove nedelje u Zagrebu, na konferenciji Energy Efficiency Arena 2012. Koju su, pod medijskim pokrovilteljstvom Poslovnog dnevnika, organizovali Infoarena, EBRD i Energetski instit Hrvoje Požar.

Javne i stambene zgrade

Ivan Vrdoljak, ministar građevinarstva i prostornog uređenja tom prilikom je ponovio kako će Vlada Hrvatske uskoro raspisati prve konkurse za projekte energetske efikasnosti za tridesetak objekata javne uprave. Procenjuje se da bi ukupna ulaganja u projekte energetske efikasnosti tokom ove godini mogla iznositi oko 800 miliona kuna. Narednih godina Vlada Hrvatske će povećavati investicije na području energetske efikasnosti zgrada u javnom i privatnom sektoru.

„Danas je održivi rast nezamisliv bez ulaganja u energetsku efikasnost. Isplativost i povrat takvih ulaganja se ne dovode u pitanje", kazao je Vrdoljak.

Njegova pomoćnica u Ministarstvu, zadužena za energetsku efikasnost, Ana Pavičić-Kaselj, pojasnila je da u Hrvatskoj postoji 11.000 javnih zgrada, a samo će se tokom ove godine krenuti u energetsko obnavljanje njih 550. Ako se u obzir uzmu i investicije u program obnove stambenih i komercijalnih zgrada Pavičić-Kaselj procenjuje da bi Hrvatska mogla dobiti između 52 i 117 hiljada novih radnih mesta, a ukupni efekat bi trebao dostići i 235.000 radnika na neki način povezanih s ovim projektom.

Visoke kamate

Pomoćnica ministra građevinarstva nije želela spekulisati koliko bi ovaj projekat mogao pomoći građevinskoj industriji Hrvatske, kao i pratećoj industriji proizvodnje građevnog materijala. Jedan od ključnih problema svake nove investicije, pa tako i one u energetsku efikasnost, jest finansiranje. Učesnici konferencije složili su se da kreditne linije komercijalnih banaka, od sedam do 10 odsto kamata, nisu prihvatljlive. EBRD je samo lane plasirao u 111 ovakvih projekata u Evropi 2,6 milijardi evra. Stoga su upravo očekivanja investitora najveća od EBRD-a, kao i sličnih institucija. O kolikom potencijalu za investicije se radi pokazuju i podaci prema kojima Hrvatska ima 150 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, 32,8 miliona komercijalnog i 10-ak miliona u javnim zgradama.

Uštede

Agrokor je ozbiljnije investicije u energetsku efikasnost započeo 2008. godine, objasnio je Tihomir Adam, direktor za investicije Agrokora. Plan je da se do 2014. godine postigne 20 odsto uštede energije u starijim prostorima te 30 odsto u novim. Kako najveća hrvatska kompanija godišnje troši oko 200 miliona kuna na električnu energiju, jasno je da bi svaki procenat uštede bio izražen u milionima. Adam očekuje da će od 2014. godine kompanija plaćati za 20-ak miliona kuna manje račun za struju.