Štedljive zgrade zapošljavaju

Izvor:   Poslovni.hr

Energetskom obnovom javnih, stambenih i komercijalnih zgrada planira se pokrenuti posrnula građevinska industrija Hrvatske. Ulaganje milijardu kuna otvorićeti oko 235.000 radnih mesta. Vlada Hrvatske će uskoro raspisati prve konkurse za projekte energetske efikasnosti.

Hrvatska će samo tokom ove godine uložiti milijardu kuna u energetsku efikasnost zgrada, a to bi moglo doneti i više od 200 hiljada radnih mesta, rečeno je ove nedelje u Zagrebu, na konferenciji Energy Efficiency Arena 2012. Koju su, pod medijskim pokrovilteljstvom Poslovnog dnevnika, organizovali Infoarena, EBRD i Energetski instit Hrvoje Požar.

Javne i stambene zgrade

Ivan Vrdoljak, ministar građevinarstva i prostornog uređenja tom prilikom je ponovio kako će Vlada Hrvatske uskoro raspisati prve konkurse za projekte energetske efikasnosti za tridesetak objekata javne uprave. Procenjuje se da bi ukupna ulaganja u projekte energetske efikasnosti tokom ove godini mogla iznositi oko 800 miliona kuna. Narednih godina Vlada Hrvatske će povećavati investicije na području energetske efikasnosti zgrada u javnom i privatnom sektoru.

„Danas je održivi rast nezamisliv bez ulaganja u energetsku efikasnost. Isplativost i povrat takvih ulaganja se ne dovode u pitanje", kazao je Vrdoljak.

Njegova pomoćnica u Ministarstvu, zadužena za energetsku efikasnost, Ana Pavičić-Kaselj, pojasnila je da u Hrvatskoj postoji 11.000 javnih zgrada, a samo će se tokom ove godine krenuti u energetsko obnavljanje njih 550. Ako se u obzir uzmu i investicije u program obnove stambenih i komercijalnih zgrada Pavičić-Kaselj procenjuje da bi Hrvatska mogla dobiti između 52 i 117 hiljada novih radnih mesta, a ukupni efekat bi trebao dostići i 235.000 radnika na neki način povezanih s ovim projektom.

Visoke kamate

Pomoćnica ministra građevinarstva nije želela spekulisati koliko bi ovaj projekat mogao pomoći građevinskoj industriji Hrvatske, kao i pratećoj industriji proizvodnje građevnog materijala. Jedan od ključnih problema svake nove investicije, pa tako i one u energetsku efikasnost, jest finansiranje. Učesnici konferencije složili su se da kreditne linije komercijalnih banaka, od sedam do 10 odsto kamata, nisu prihvatljlive. EBRD je samo lane plasirao u 111 ovakvih projekata u Evropi 2,6 milijardi evra. Stoga su upravo očekivanja investitora najveća od EBRD-a, kao i sličnih institucija. O kolikom potencijalu za investicije se radi pokazuju i podaci prema kojima Hrvatska ima 150 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, 32,8 miliona komercijalnog i 10-ak miliona u javnim zgradama.

Uštede

Agrokor je ozbiljnije investicije u energetsku efikasnost započeo 2008. godine, objasnio je Tihomir Adam, direktor za investicije Agrokora. Plan je da se do 2014. godine postigne 20 odsto uštede energije u starijim prostorima te 30 odsto u novim. Kako najveća hrvatska kompanija godišnje troši oko 200 miliona kuna na električnu energiju, jasno je da bi svaki procenat uštede bio izražen u milionima. Adam očekuje da će od 2014. godine kompanija plaćati za 20-ak miliona kuna manje račun za struju.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...