Srbi ne štede struju
Domaćinstava u Srbiji potroše skoro pet puta više struje od evropskog proseka. Menjanjem navika potrošnja bi mogla da se smanji za 20 odsto, istaknuto je danas na skupu o liberalizaciji tržišta električne energije, energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju električne energije.
U Srbiji 2,5 miliona domaćinstava potroši skoro pet puta više struje od evropskog proseka, a menjanjem navika potrošnja bi mogla da se smanji za 20 odsto, istaknuto je danas na skupu o liberalizaciji tržišta električne energije, energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju električne energije, koji je organizovalaji agencija Ninamedia u saradnji sa Javnim preduzećem Elektroprivreda Srbije u okviru projekta Edukacija kupaca o liberalizaciji tržišta, prenosi Tanjug.
Prema istraživanju u kojem je učestvovalo 1.800 građana Srbije čak 86 odsto njih štedi električnu energiju zbog manjeg računa za struju, dok 35,3 odsto nije znalo šta bi ih još motivisalo da racionalnije troše električnu energiju.
Istraživanje je pokazalo da štedljive sijalice u domaćinstvu koristi nešto više od polovine građana Srbije, a u proteklih nekoliko godina 38 odsto građana Srbije ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Zanimljivo je da je od 62 odsto građana, koji nemaju ugrađenu izolaciju najviše njih u u Beogradskom regionu.
"Energetsku efikasnist ne teba posmatrati kao štednju jer ona podrazumeva odricanja, dok se energetskom efikasnošću ne narušava kvalitet života već smanjujemo troškove i čuvamo životnu sredinu", rekao je inženjer elektrotehnike Stefan Sikimić, objašnjavajući da se “kroz promene određenih navika može mnogo uraditi kako bi se povećala energetska efikasnost. Korišćenjem štedljivih sijalica, eko režima na električnim uređajima, ali i termoizolacije na objektima može se dosta postići u uštedi energije."
Govoreći o načinima kako svako domaćinstvo u Srbiji može da uštedi racionalnim korišćenjem kućnih aparata Sikimić je istakao da samo jedan centimetar leda u frižideru povećava potrošnju tog aparata za deset odsto, te je neophodno, poručuje, redovno "topiti" frižidere.
Sikimić je objasnio da električni uređaji troše energiju ako su priključeni na struju, čak i ukoliko se ne koriste. Televizor, na primer, iako je isključen troši 24 odsto energije, te ga je potrebno isključiti iz struje nakon izlaska iz stana.
"Prilikom kupovine električnih aparata treba voditi računa i o energetskoj klasi, jer je A klasa najefikasnija, dok je G najmanje efikasna, a razlike u rashodu mogu biti čak dvostruko veće. Najosnovnije je i da obične sijalice zamenimo štedljivim led sijalicama, koje traju i do šest puta duže i mogu da se recikliraju”, objašnjava Sikimić a prenosi Beta.
U EPS-u objašnjavaju da je prosečan radni vek obične sijalice 1.500 sati, štedljivih sijalica 8.000, a led sijalica 25.000 sati, a kako kažu, isplativost upotrebe štedljivih sijalica se vidi ako se uporede trenutne cene najpovoljnijih na tržištu, za koje je potrebno izdvojiti 59 dinara, odnosno za štedljive 299, dok led sijalice koštaju 279 dinara.
Istraživanje pokazuje i da je upotreba štedljivih sijalica najmanja u regionu Beograda, u odnosu na ostale regione u Srbiji, a najveće štediše su i dalje, penzioneri.
Podaci istraživanja pokazuju da 81odsto građana Srbije štedi električnu energiju u svom domaćinstvu, dok 19 odsto to ne radi.
Prema mišljenju 30,8 odsto građana Srbije, najveća posledica prekomerne potrošnje električne energije na globalnom nivou je nesigurnost u snadbevanju električnom energijom, i to u većoj meri smatraju ispitanici iz regiona Beograda i Zapadne Srbije.
Polovina građana smatra da lično, kao pojedinci, mogu pozitivno da utiču na održivi razvoj i prekomernu potrošnju struje i to su uglavnom građani sa završenom višom školom i fakultetom.
Takođe, kažu brojke, više od polovine građana Srbije (52,7 odsto) navodi da se najviše greju na drva, dok nešto manje od četvrtine (23,4 odsto) koristi centralno grejanje, a 12,6 odsto ispitanika se greje na struju dok se svega 7,2 građana greje na gas.
