MMF: Afrika spremna da pretekne ekonomski rast Azije

Podsaharsku Afriku pokreću njena dva giganta, Nigerija i Južna Afrika, kao i velika potražnja za sirovinama. Šta ako bi Afrika pretekla Aziju po ekonomskom rastu? - prenosi francuski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu štampe (https://www.courrierinternational.com/article/economie-la-croissance-de-l-afrique-sur-le-point-de-depasser-celle-de-l-asie_240252):

Očekuje se dvocifren rast

Prema prvim pokazateljima iz januara, ovaj scenario bi se mogao ostvariti već 2026. godine. To je zaključak iz projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) (https://www.imf.org/-/media/files/publications/weo/2026/january/english/text.pdf) koji u svom najnovijem izdanju „Svetski ekonomski izgledi“ procenjuje da bi neke afričke zemlje trebalo da dožive dvocifreni rast.

Očekuje se da će prosečan rast u podsaharskoj Africi dostići 4,6% ove godine, nadmašujući rast Kine (4,5%) ili zemalja Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (4,2%).

Iako stručnjaci upozoravaju da će Africi biti potrebna ogromna ulaganja kako bi se osigurao njen razvoj, britanski Ekonomist (The Economist) (https://www.economist.com/leaders/2026/01/29/africas-two-biggest-economies-may-be-turning-the-corner) je analizirao ekonomije dva giganta na kontinentu, Južne Afrike i Nigerije. Iako su obe zemlje poslednjih godina doživele značajno ekonomsko usporavanje, britanski nedeljnik govori o buđenju ovih „uspavanih giganata“.

MMF procenjuje da bi rast 2026. godine trebalo da dostigne 1,4% u Južnoj Africi (u poređenju sa samo 0,5% u 2024. godini) i 4,4% u Nigeriji.

Nekoliko statistika podržava ovaj optimizam. U Južnoj Africi, inflacija je smanjena na 3,2% u 2025. godini, nakon što je dostigla rekordno visoke nivoe. Prema južnoafričkoj statistici, projektovana inflacija za 2025. godinu bila je najniža u poslednjih 21 godinu.

Ovaj rezultat je zemlji doneo prvo poboljšanje rejtinga suverenog duga u više od 16 godina, ističe Ekonomist.

Oporavak energetske proizvodnje

Štaviše, restrukturiranje državnih preduzeća poput „Eskoma“, kompanije za proizvodnju električne energije poznate donedavno po svojim neprekidnim isključenjima struje, sada privlači privatni kapital u energetske projekte zemlje. Pretorija tako najavljuje preokret koji je zemlji dao predah od „oko 260 dana bez isključenja“ (struje).

Sa svoje strane, Biznis insajder Afrika (Business Insider Africa)

(https://africa.businessinsider.com/local/markets/south-africas-rand-still-undervalued-after-strong-rally-survey-finds/8xlzz3n) napominje da južnoafrička moneta rand nije bila jača od 2022. godine, što odražava efikasnost preduzetih ekonomskih reformi.

Ovaj monetarni dinamizam, naglašava britanski Ekonomist, pokreće „kombinacija strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije i povoljnih spoljnih uslova“, kao što je visoka cena zlata, čiji je Južna Afrika glavni proizvođač.

Ekonomist opisuje racionalizaciju drugog afričkog giganta -  nigerijske ekonomije, uz napuštanje brojnih zvaničnih deviznih kurseva koji su zbunjivali investitore. Devizni kurs nacionalne valute, naire, sada fluktuira u skladu sa tržištem. Nigerija je takođe ukinula subvencije za gorivo, na veliko razočaranje nigerijskog stanovništva.

Iako je nigerijska nafta dugo povezivana sa lošim rezultatima i nesigurnošću, proizvodnja nafte sada ponovo raste u ovoj zapadnoafričkoj zemlji koja je uložila velika sredstva u ovaj sektor.

Afrička novinska agencija (https://fr.apanews.net/business/nigeria-182-milliards-investis-dans-le-petrole-ministre/) izveštava o potpisivanju 28 novih planova za razvoj naftnih polja, vrednih 18,2 milijarde dolara (15,5 milijardi evra), što predstavlja procenjeni proizvodni potencijal od 1,4 milijarde barela nafte.

Trka za strateškim resursima i metalima

Dve glavne podsaharske ekonomije mogle bi da povuku za sobom i druge, manje afričke ekonomije sa podjednako obećavajućim pokazateljima.

Ekonomist navodi Ruandu, Obalu Slonovače, Etiopiju, Tanzaniju, Demokratsku Republiku Kongo (DRK), Gvineju i Zambiju kao primere zemalja koje imaju koristi od globalne potražnje za retkim i strateškim mineralima, kojih Afrika ima u izobilju.

Optimizam britanskog časopisa dele i međunarodne agencije za rejting. Biznes insajder Afrika, na primer, u drugom članku navodi da ekonomska klima na kontinentu podstiče njihov optimizam.

Jedna od vodećih agencija za rejting, američka firma Standard & Poor’s, dodelila je nekim afričkim ekonomijama najviše suverene rejtinge u poslednjih pet godina, uključujući Južnu Afriku, Zambiju, Gvineju, Ugandu, Etiopiju, DRK, Ganu i Ruandu, čije ekonomije stimuliše vrtoglavi rast cene sirovina.

Britanski nedeljnik se u analizi, takođe, oslanja na afričko buđenje na čelu sa Južnom Afrikom i Nigerijom.

Na primer, u oktobru 2025. godine, američki časopis Forin afers (Foreign affairs) (https://www.foreignaffairs.com/south-africa/) ocenjuje da su upravo afričke nacije u najboljem položaju da profitiraju od demontaže planetarnog sistema koju je sproveo Donald Tramp, kao i od njegovog diplomatskog merkantilizma.

Iako kontinent trenutno čini približno 20% svetske populacije, on predstavlja samo 5% svetske ekonomske aktivnosti. Međutim, sa globalnom trkom za strateškim resursima i metalima i Trampovom „trgovinskom diplomatijom“, „afričke zemlje bi mogle da privuku investicije i poslovne mogućnosti u sistemu koji se manje bavi pitanjima demokratije i dobrog upravljanja“.

Afrička kontinentalna zona slobodne trgovine

Američki časopis zagovara afričko ekonomsko jedinstvo, zasnovano na njene dve najveće ekonomije koje zajedno čine otprilike trećinu afričke ekonomske aktivnosti. Zajedno, ove dve zemlje „mogu povećati geopolitičku težinu, finansijske resurse i kulturni uticaj neophodan za okupljanje većine afričkih zemalja oko globalne vizije. Ujedinjeniji afrički blok mogao bi da dobije više ustupaka od svojih trgovinskih partnera i veći uticaj na oblikovanje pravila globalne trgovine“, analizira  Forin afers.

Južna Afrika i Nigerija već imaju efikasna, iako i dalje ograničena sredstva da bi postigle taj cilj: Afričku kontinentalnu zonu slobodne trgovine. Ova zona, najveća na svetu, mogla bi „predstavljati glavnu osovinu saradnje između dve zemlje“, jer integriše ekonomije 54 afričke zemlje i 1,4 milijarde stanovnika, stvarajući tako jedinstveno tržište od 3.400 milijardi dolara (približno 2.900 milijardi evra) za afričku robu i usluge, sa bescarinskim pristupom 90% robe kojom se trguje između država članica.

Ovaj instrument ekonomske integracije, koji je stupio na snagu 2021. godine, mogao bi biti podstaknut snažnim afričkim ekonomskim rastom.