"NAŠA EKONOMIJA POČINJE DA STAGNIRA", UPOZORAVA ŠEF NAJVEĆE RUSKE BANKE
Gref je na ekonomskom forumu u Vladivostoku ponovio upozorenje da “stroga monetarna politika centralne ruske banke može zemlju gurnuti u recesiju”
(ilustracija, German Oskarovič Gref, https://commons.wikimedia.org/wiki/File:%D0%93%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD_%D0%93%D1%80%D0%B5%D1%84_(26-10-2021).jpg)
"Ruska ekonomija je u drugom kvartalu ove godine skliznula u tzv "tehničku stagnaciju", izjavio je prethodne nedelju generalni direktor Sberbanke German Gref (na toj poziciji od 2007. godine). U četvrtak je ponovio, na ekonomskom forumu u Vladivostoku, svoje ranije upozorenje da "stroga monetarna politika centralne ruske banke može zemlju gurnuti u recesiju".
Direktor najveće ruske banke u svom izlaganju je naznačio da se ekonomski rast zemlje probližava nuli, objavio je server Moskou tajms (Moscow Times, sa sedištem u Amsterdamu, 17. novembra 2023. godine, rusko Ministarstvo pravde je stavilo ovaj medij u registar „stranih agenata“).
Prema proceni Sberbanke, ključna stopa ruske centralne banke do kraja godine kretaće se oko 14 posto. "Da li je to dovoljno za to da ekonomija počne da se oporavlja? Prema našem mišljenju nije", dodao je ovaj bankar.
Ruska centralna banka povisila je lane u septembru svoju ključnu stopu na 20 godišni maksimum od 21% da bi se borila protiv brzo rastuće inflacije koja je velikim delom izazvana izdacima za armiju. Mada su centralni bankari od tada stopu snizili na 18 posto, što signalizuje postupni otklon od borbe protiv tempa snižavanja kamata koji je, inače, veoma obazriv, jer državni izdaci ostaju i dalje visoki.
Ministar ekonomskog razvoja Maksim (Maxim) Rešetnikov je izjavio da "ekonomija se hladi sporije nego što se očekivalo", i da će nove vladine prognoze biti ubrzo objavljene. Ministar finansija Anton Siluanov prošle nedelje je predsedniku Vladimiru Putinu rekao da su projekcije rasta za iduću godinu pale na 1,5 posto - sa 2,5 - pri čemu su “neke procene” bliže ka 1,2 posto. (Recesija, prema definiciji, znači ekonomski pad najmanje dva kvartal uzastopno, što se još nije dogodilo).
Usporavanje ekonomije dolazi u vreme kada su finansije Moskve napete. U avgustu je Ministarstvo finansija saopštilo da deficit budžeta od januara do jula dostigao 4,88 biliona ruskih rubalja (jedan evro vredi blizu 100 rubalja) što prekoračuje vladin cilj za celu godinu.
Niže globalne cene nafte, jača rublja, sve jači ukrajinski napadi na ruska skladišta i iscrpljeni izvori nafte, smanjili su obim novca inkasiranog od izvoza.
Prema moskovskom dnevniku Komersant, primanja od nafte i gasa pala su u avgustu četvrti put uzastopno. Vlada je ograničila izvoz benzina da bi stabilizovala domaće cene što je, takođe, uticalo na prihode budžeta.
