Po prvi put od 2022. godine: U Rusiji se preduzeća zatvaraju brže nego što se osnivaju
U prvoj polovini 2025. godine u Rusiji je zatvoreno 141.000 preduzeća, dok je osnovano samo 95.000.
(ilustracija, logo ruskog lista Izvestija)
Po prvi put od 2022. godine, Rusija beleži više zatvaranja preduzeća nego osnivanja – prenosi francuski Kurie enternasional u pregledu stranih medija - https://www.courrierinternational.com/article/economie-en-russie-les-entreprises-ferment-plus-vite-qu-elles-ne-naissent_233753 :
Ruski list Izvestija https://iz.ru/1931479/milana-gadzhieva/poteryat-yurlico-smertnost-biznesa-vpervye-za-tri-goda-prevysila-rozhdaemost na osnovu podataka Rosstata, ruske federalne statističke agencije, izveštava da je u prvoj polovini 2025. godine osnovano približno 95.000 kompanija, dok je 141.000 prestalo sa radom. Po prvi put od 2022. godine, „zatvorenih preduzeća ponovo je bilo više nego otvorenih“, napominje dnevnik. Građevinarstvo, trgovina i proizvodnja su najranjiviji sektori i „tradicionalno najosetljiviji na rast troškova i pad potražnje“, napominje Vladimir Černov, finansijski analitičar u Freedom Finance Global. Modni brendovi su takođe zatvorili svoja vrata.
Neke multinacionalne kompanije, kao što su H&M i Microsoft, koje su najavile svoj izlazak nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, sada zatvraaju svoja pravna sedišta.
Auto-saloni takođe pate od niza poteškoća: poremećaja u snabdevanju, smanjenog asortimana proizvoda i rastućih troškova uvoza. Jedan od pet prodavaca automobile mogao bi da prestane sa radom do kraja godine, prema rečima stručnjaka.
Međutim, rast se nastavlja u određenim sektorima, napominje Černov u “Izvestija“ :
„Vidimo sve više startapova u rudarstvu, IT-u, konsaltingu i logistici, kao i u domaćem turizmu i elektronskoj trgovini.“ Jer iza ovog talasa zatvaranja krije se posebno nepovoljna klima za preduzetnike. U junu je ruska centralna banka zadržala svoju ključnu kamatnu stopu na 21%, što je kredite učinilo skupljim i iscrpelo novčani tok kompanija. Ograničenja za preduzeća su takođe postala stroža: obeležavanje proizvoda je postalo obavezno, uvedene su nove kazne, na primer, za curenje ličnih podataka, a porez na dobit preduzeća je povećan sa 20% na 25%. Konačno, zatvaranje brojnih „uspavanih“ kompanija od strane vlade doprinelo je naduvavanju brojki o smrtnosti preduzeća.
„Takav talas likvidacija dovodi do pada ekonomske aktivnosti, pada poreskih prihoda i smanjivanja konkurencije“, upozorava Vladimir Černov. „Preostali igrači dominiraju tržištem, što guši inovacije i poboljšanje kvaliteta.“ Država pokušava da nadoknadi ovu krhkost arsenalom mera koje traju do 2030. godine: „preferencijalni krediti, javne garancije i jemstva, mikrokrediti, pomoć za razvoj izvoza i pristup javnim nabavkama.“ Ali njihov uticaj ostaje ograničen, sa prosečnim vremenom opstanka od šest do sedam godina za rusku kompaniju.
Blago smirivanje situacije moguće je u narednim mesecima: u julu je ruska Centralna banka snizila svoju ključnu kamatnu stopu na 18%, piše Izvestija. „Ako kredit ponovo postane dostupan, kompanije će imati bolju podršku za svoje aktivnosti“, smatra Julija Kovalenko, zamenica direktora Plehanovljeve škole finansija.
