Smanjenje akciza na gorivo kontrolisana mera za suzbijanje inflacije
Energetska kriza izazvana napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara ne pokazuje znakove popuštanja. Naprotiv, cena referentne Brent nafte i u trećoj nedelji rata je iznad psihološke granice od 100 dolara za barel, što je pokrenulo nekoliko hitnih reakcija, koje bi trebalo da umire tržište i stabilizuju snabdevanje, ali je ishod tih poteza krajnje neizvestan. Vlada Srbije je u međuvremenu posegnula i za smanjenjem akciza na gorivo od 20 odsto, da bi ublažila rast cena na domaćim pumpama. Takva mera će se primenjivati do 15. aprila. Prema oceni profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Veljka Mijuškovića, taj potez Vlade Srbije ne predstavlja trajno opterećenje za javne finasije, već predstavlja kontrolisan mehanizam za suzbijanje potencijalnog rasta inflacije. (Foto: Pexels)
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je istakla u petak da je smanjenje akciza na gorivo jedna od mera za zaštitu lokalnog tržišta i prevenciju skoka cena i nestašica, kao i da će se nastaviti razgovori sa naftnim kompanijama o daljim koracima i izazovima u snabdevanju. Cene goriva u maloprodaji su nakon smanjenja akciza od 20 odsto minimalno porasle i do narednog petka, 20. marta prodavaće se u maloprodaji po ceni od najviše 208 dinara za litar evrodizela, dok je cena benzina evropremijum BMB do 186 dinara za litar.
Ovo nije prvi put da Vlada Srbije smanjuje akcize na gorivo u ovom procentu. U martu 2022. godine, usled drastičnog skoka cena sirove nafte na početku sukoba u Ukrajini, Vlada je donela odluku o smanjenju akciza za 20 odsto na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja. Ta mera je tada, uz povremene izmene, produžavana mesecima kako bi se stabilizovalo domaće tržište.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko M. Mijušković ističe da smanjenje akciza svakako znači da se država privremeno odriče dela budžetskih prihoda kako bi ublažila rast cena goriva za građane i privredu.
“Međutim, pošto je mera vremenski ograničena i postavljena na zakonski maksimum od 20 odsto, ona predstavlja kontrolisanu fiskalnu intervenciju, a ne trajno opterećenje za javne finansije. Država na taj način praktično preuzima deo troška globalnog rasta cena energenata, čime ublažava inflatorni pritisak i stabilizuje tržište u kratkom roku”, napominje Mijušković.
Veljko M. Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta
Evropska unija upozorila je prošle srede da bi ove godine stopa inflacije mogla da pređe 3 odsto ako rat na Bliskom istoku dovede do toga da cene nafte Brent ostanu oko 100 dolara po barelu, a cene gasa budu povišene tokom dužeg perioda.
U takvom scenariju, ekonomski rast u 2026. godini bi takođe bio čak 0,4 procentna poena niži od prognoze od 1,4 odsto krajem prošle godine, ocenio je tada šef EU ekonomije Valdis Dombrovskis u razgovoru sa ministrima finansija zemalja članica, preneo je Blumberg uz ocenu da bi značajan rast inflacije mogao da primora Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope ove godine.
Samo dan ranije, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je izjavila da će biti učinjeno sve što je potrebno da inflacija bude pod kontrolom, a sledeća odluka ECB o monetarnoj politici očekuje se 19. marta.
Mijušković smatra da su takva predviđanja za Srbiju važan signal jer kao mala i otvorena ekonomija snažno oseća spoljne cenovne šokove, posebno kada dolaze kroz energente.
“Ukoliko cene nafte i gasa ostanu povišene duže vreme, to bi moglo da produži inflatorne pritiske i kod nas, pre svega kroz rast troškova transporta, proizvodnje i hrane. Istovremeno, ukoliko inflacija u Evropskoj uniji ostane viša nego što se očekivalo, moguće je i duže zadržavanje viših kamatnih stopa, što bi za zemlje poput Srbije značilo skuplje finansiranje i nešto opreznije investiciono okruženje. U takvim okolnostima ključna je kombinacija pažljive fiskalne politike i mera koje ublažavaju kratkoročne šokove na domaćem tržištu”, ističe profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković.
Ključ za dugoročnu stabilnostna tržištu energenata je smirivanje tenzija na Bliskom istoku i rešavanje problema u ključnim naftnim transportnim pravcima. Takođe, ne treba gubiti iz vida ni to da su cene benzina u Sjedinjenim Američkim Državama uvećane za 24 odsto od početka rata u Iranu, pokazuju podaci Američke automobilske asocijacije (AAA).
U fokusu investitora su ove nedelje i odluke centralnih banaka o kamatnim stopama. Sudeći prema najavama, očekuje se da Američke Federalne rezerve saopšte odluku o kamatama u sredu, a Banka Engleske i Evropska centralna banka u četvrtak.
Vozači u Srbiji mogu očekivati stabilizaciju cena tek kada se globalna situacija normalizuje.
