SRBIJA MALO KORISTI PEPEO U GRAĐEVINARSTVU I PUTARSTVU
U Srbiji od oko šest miliona tona pepela godišnje, koji nastaje u termoelektranama tokom proizvodnje struje, građevinska industrija iskoristi 2,7 odsto, dok je u Evropskoj uniji njegova iskorišćenost potpuna, rečeno je danas na okruglom stolu o korišćenju pepela kao građevinskog materijala.
Više od 97 odsto elektrofilterskog pepela u Srbiji, koji prilikom proizvodnje struje nastaje u termoelektranama Elektroprivrede Srbije (EPS) u Obrenovcu i Kostolcu, završava na deponijama, takozvanim pepelištima, koja negativno utiču na životnu sredinu, rečeno je na okruglom stolu internet magazina Balkanmagazin u Beogradu "Otpad može da se koristi - pepeo kao građevinski materijal".
"U Srbiji je trenutno deponovano 200 miliona tona pepela na površini od oko 1.500 hektara", rekao je šef službe za zaštitu životne sredine EPS-a Saša Miletić, dodavši da deponovanje pepela EPS košta osam evra po toni, odnosno oko 50 miliona evra godišnje.
Prema njegovim rečima, suvi, elektrofilterski pepeo pogodan je za korišćenje u proizvodnji cementa, betona, izgradnji puteva, u Evropi je velika potražnja za njim, zbog čega deponija pepela nema.
Miletić je kazao da je u 2008. 15 zemalja članica EU utrošilo 18 miliona tona pepela u industriji građevinskog materijala i putogradnji.
Pepeo iz termoelektrana je besplatan za državna preduzeća, dok se cementarama, koje za sada jedine u Srbiji koriste taj materijal, naplaćuje po jedinstvenoj ceni EPS-a, ali iz tog javnog preduzeća nisu hteli da navedu po kojoj.
Na pitanje novinara zašto se pepeo pepeo ne izvozi iz Srbije, on je kazao da su troškovi transporta veliki, ali je dodao da se u EPS-u razmišlja o gradnji lučkih kapaciteta za izvoz pepela, koji bi bili locirani na Savi i Dunavu, pored termoelektrana.
Direktorka sektora za strategiju i projektovanje Puteva Srbije Biljana Vuksanović rekla je istraživanja o primeni pepela, koje je to javno preduzeće uradilo 2007. godine, pokazuju da se u izgradnji nasipa za puteve za koje se umesto peska, šljunka i kamena koristi pepeo može uštedeti od 30 do 80 odsto sredstava.
Ona je istakla da se u Srbiji još uvek ne koristi pepeo u putogradnji, ali da će Putevi Srbije to na pojedinim deonicama početi da rade ove godine.
Projekt menadžer u Privrednoj komori Srbije Ljiljana Tanasijević istakla je da bi se korišćenjem pepela u građevinarstvu i putarstvu doprinelo smanjenju zagađenja životne sredine, smanjile bi se količine pepela na deponijama, ostvario bi se i veći profit u građevinarstvu, a smanjilo bi se i korišćenje neobnovljivih privrednih resursa, kao što su kamen, šljunak i pesak.
Prema mišljenju stručnjaka, koji su učestvovali na skupu, jedan od osnovnih problema zašto iskorišćenost pepela u Srbiji nije veća, jeste neodređena zakonska regulativa koja pepeo definiše kao otpad.
Rečeno je i da se i predugo radi na usvajanju uredbe o obaveznom korišćenju elektrofilterskog pepela i šljake iz termoelektrana kao građevinskog materijala i za izgradnju puteva.
