Struja

Zašto je Nemačka želela da bude prva velika nacija bez nuklearnih elektrana? Gde su Nemci pogrešili u računici tj. zašto je nemački plan propao pre nego je i startovao!?

ČEZ planira da proda svoju imovinu u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i Turskoj jer su akcionari nezadovoljni poslovanjem kompanije u istočnoj Evropi.

Posle odustajanja od ulaganja u energetiku Republike Srpske, odlaska iz Albanije, pokušaja da proda svoje poslovanje u Bugarskoj i problema sa ulaganjem u Turskoj češki elektro-energetski gigant se povlači i iz Rumunije.

Pored TE TO Pančevo, koju u partnerstvu sa NIS-om već gradi u Srbiji „Gasprom energoholding” planira gradnju još jedne elektrane u Srbiji.
Maketa TE TO Pančevo

Nuklearka "Ostrvo tri milje", koja je imala tešku havariju 1979. godine, sedam godina pre Černobila, u septembru konačno prestaje da radi.

Distributivni sistem Elektroprivrede Srbije dobio je od EU četiri mobilne trafostanice za brže reagovanje u vanrednim situacijama kao što su poplave i požari.
Primopredaja trafostanice EPS-u u prisustvu predstavnika EU

Ubrzano gašenje konvencionalnih elektrana, uz rast energije iz obnovljivih ali nestabilnih izvora, mogu izazvati u narednim godinama velike probleme sa stabilnošću elektroenergetskog sistema
(ilustracija, Vodena para iz rashladnih tornjeva elektrane na lignit u Brandenburgu u Nemačkoj, 6. januara 2019. godine. Nemačka planira da zatvori svih 84 termoelektrana na ugalj i prvenstveno će se oslanjati na energiju iz obnovljivih izvora)

Saradnja sa „Gaspromom” za energetski bezbednu Srbiju, istakao je Aleksandar Antić, srpski ministar energetike prilikom jučerašnje svečanosti povodom početka gradnje TE TO Pančevo
(foto, Denis Fjodorov, direktor kompanije „Gasprom energoholding Srbija” doo i Aleksandar Antić,ministar rudarstva i energetike za vreme potpisivanja Memoranduma)

Početni sastanak trilateralnog market couplinga Hrvatske, Srbije i Bugarske (HR-RS-BG) – tržišta električne energije ove tri zemlje.

Iza poskupljenja na početku ove godine, stoje kretanja na evropskim berzama električne energije na kojima je u protekloj godini jedan megavatsat poskupeo sa 34 na skoro 50 evra
(ilustracija, Termolelektrana Prunerov II u Češkoj)