Struja

Energetska tranzicija u Nemačkoj, zasnovana na gradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora „zapela“ je zbog kašnjenja u gradnji novih prenosnih kapaciteta.

Kako bi u srednjoj Evropi suzbili uticaj Rusije i Kine u oblasti energetike i protežirli interes Vestinghausa za gradnju novih blokova u češkim nuklearkama Amerikanci odlučili da presele regionalno energetsko evropsko predstavništvo iz Sofije u Prag.

Berza električne energije za Baltik i Nordijski deo Evrope (Nord Pool) i Evropska berza (EPEX-spot) zaintersovane su da uđu u vlasničku strukturu crnogorske berze električne energije.

U sklopu nastavak saradnje EPS-a i ruske firme Silovije mašini u Sankt Peterburgu je potpisana deseta dopuna ugovora o revitalizaciji agregata HE Đerdap, kojom se omogućava završetak tog značajnog posla.

Rosatom će u Kini izgraditi još četiri nuklearna reaktora snage od pod 1.200 megavata.

Temelji onoga što je danas Elektroperivreda Srbije postavljeni su pre pola veka, 1968. godine, pod kapom SANU, kada je održan prvi od tri skupa energetičara, koji su okrenuli točak elektroenergetske istorije Srbije, do tada veoma uvozno zavisne. Došlo je vreme za novo promišljanje, preispitivanje, u kome nove okolnosti i realnosti traže neke nove odluke. Energetska tranzicija ne sme da se završava u energetici, već mora biti sprovođena na način koji donosi što veće benefite u ostaloj privrednoj, naučnoj i socijalnoj sferi.

Da li su Srbiji potrebne nuklearke i danas je pitanje bez jasnog odgovora, skoro da je retoričko. Procenu da za Srbiju, u dogledno vreme, nuklearke nisu održivo rešenje, potkrepljuje i činjenica da se u Strategiji razvoja energetike nuklearna energija skoro i ne pominje.

Za tri i po decenije uspešnog rada, blok B1 u TENT B proizveo i isporučio više od 135 milijardi kilovat-časova električne energije. Sad već davne 1990. godina TENT B bio jedna od najreprezentativnijih elektrana na svetu – rame u rame sa nuklearkama.

Ruski državni koncern, Rosatom dobio je velike poslove izgradnje nukleranih centrala u Turskoj i Egiptu, tako da sada ukupno ima ugovorenih poslova za 133 milijarde dolara. (foto: maketa nuklearne centrale Akuju)

Uprkos mnogim protestima, posle tri godine renoviranja, švajcarska nuklearna centrala Becnau, koja ima dva reaktora od po 365 MW, opet radi.