Vanredni izbori ugrožavaju demokratiju?

Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu, koja okuplja poslaničke delegacije iz 46 zemalja, uključujući i Srbiju, raspravljaće danas popodne o “funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji“. Poslanici će raspravljati i glasati o rezuluciji na osnovu izveštaja švedske poslanice Viktorije Tiblom i turskog poslanika Junusa Emrea.

Izveštaj o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji biće danas podnesen poslanicima iz 46 zemalja na plenarnom zasedanu Parlamentarne skuštine Saveta Evrope. Izveštaj podnosi parlamenetarni odbor za nadzor poštovanja obaveza zemalja članica Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije, osnovane posle Drugog svetskog rata sa zadatakom da osigura poštovanje ljudskih prava i pravne države na starom kontinentu.

Preterano vanredno

U predlogu rezolucije se između ostalog kaže da Parlamentarna skupština Saveta Evrope “žali što su još od 2000. godine svi izbori održani u Srbiji - osim u dva navrata - bili vanredni“.

“Istina je da zakon ne zabranjuje ovakvu praksu ali često organizovanje vanrednih izbora destabilizuje funkcionisanje demokratije i institucija u državi koja god da je politička snaga na vlasti“ kaže se u predlogu rezolucije.

Dodaje se da PSSE “traži od vlasti Srbije da se suzdrže od upotrebe vanrednih izbora kao sredstva za sticanje političke koristi i da omoguće članovima parlamenta koji su demokratski izabrani da završe svoje mandate i da ispune svoje zadatke koji im pripadaju shodno ustavom predviđenom kalendaru“, piše, između ostalog, u predlogu rezolucije o Srbiji.

Zahtevi studentskog pokreta

U nacrtu rezolucije se dalje kaže da vanredne izbore traži i studentski pokret koji je – kako se navodi -  nastao kroz masovna protestna okupljanja posle rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom sadu u novembru 2024. godine kada je poginulo 16 lica.

“Studentski pokret traži veću transparentnost, traži da krivci za tragediju odgovaraju pred zakonom, kao i da pravda bude izrečena“, piše u predlogu rezolucije i pri tom se ocenjuje da se pokret (studenata) “nije nametnuo kao nova politička snaga“.

U tekstu rezolucije dalje stoji da Parlamentarna skupština “traži od vlasti Srbije da odmah rasvetle okolnosti pod kojima se dogodila tragedija u Novom Sadu i da oni koji su odgovorni odgovaraju pred zakonom u najkraćem mogućem roku“.

O nasilju prema demonstrantima i zvučnom topu

“Što se tiče demonstracija Parlamentarna skupština poziva vlasti “da se suzdrže od upotrebe sile na neopravdan i nesrazmeran način protiv demonstranata i članova studentskog pokreta“, piše u predlogu rezolucije. 

Takođe, Parlamentarna skupština poziva vlasti u Srbiji “da odmah pokrenu nezavisnu i učinkovitu istragu o slučajevima nasilja protiv demonstranata i lošeg tretmana prilikom privođenja, kao i da svi koji su odgovorni za nasilje, bilo da se radi o snagama reda ili o pojedincima, odgovaraju za svoja dela“.

Parlamentarna skupština traži od vlasti u Srbiji da obustavi “neosnovana i proizvoljna krivična gonjenja protiv učesnika demonstracija i da oslobode sva lica koja su lišena slobode samo zbog toga što su koristili svoje pravo na slobodu okupljanja na miran način“.

U predlogu rezolucije se dalje kaže da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope “zabrinuta zbog verodostojnih navoda o navodnoj upotrebi zvučnog oružja za rasterivanje mase u vreme demonstracija 15. marta 2025.godine.“ i da “traži od vlasti da povedu istragu o okolnostima pod kojima se dogodio incident“.

Lokalni izbori i pravosuđe

Parlamentarna skupština takođe konstatuje da su lokalni izbori održani 29. marta 2006. u opšinama gradovima Aranđelovac Bajina Bašta, Bor, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Lučani, Smederevska Palanka i Sevojno.

“Parlamentarna skupština je zabrinuta zbog nasilja i nepravilnosti koji su obeležili ovo glasanje i naročito zbog optužbi u kojima se govori o kupovini glasova, o paralelnim izbornim listama i o fotografisanju glasačkih biltena“, piše u predlogu rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i pozivaju se vlasti da “odmah povedu istragu o ovim incidentima“.

Što se tiče reforme pravosuđa – Parlamentarna skupština izražava zadovoljstvo “zbog napretka koji je Srbija ostvarila u tom domenu otkada je primljena (2003. godine) u Savet Evrope“.

U nacrtu rezolucije takođe se pozdravlja napredak koji je postignut u primeni preporuka grupe Greco, tela Saveta Europe za borbu protiv korupcije. Precizira se da je reč o 4. grupi preporuka o prevenciji korupcije skupštinskih poslanika, sudija i tužilaca i o 5. grupi preporuka koje se odnose na prevenciju protiv korupcije i promociju integriteta centralnih vlasti, to jest visokih funkcionera izvršne vlasti i službi za represiju.

U nacrtu rezolucije o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji Parlamentarna skupština Saveta Europe izražava zabrinutost zbog stanja u domenu slobode okupljanja i slobode izražavanja.

U predlogu rezolucije se takođe kaže da je PSSE “zapanjena brojnim informacijama koje govore o represiji, o pretnjama - računajući tu i fizičke napade i pretnje smrću - i o kampanjama protiv aktivista civilnog društva, onih koji brane ljudska prava, novinara i nezavisnih medija“.

Litijum za Evropsku uniju – ispao iz nacrta rezolucije

U delu poslaničkog izveštaja koji nije ušao u tekst nacrta rezolucije konstatuje se da je 2024. godine u Srbiji došlo je do masovnih protesta protiv izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra. Autori izveštaja podsećaju da je “ova investicija predviđena je protokolom o ugovoru o kritičnim sirovinama sa Evropskom unijom, koji je potpisan 19. jula 2024. godine“.

U izveštaju se dalje kaže da su vlasti suzbijale proteste ekoloških aktivista, medija i aktivista civilnog društva i navodi se da su “brojni učesnici protesta“ optuženi da „ugrožavaju ustavni poredak“.

Autori izveštaja podsećaju da je ovo je prvi put od 2012. godine da PSSE raspravlja o tome da li Srbija ispunjava svoje obaveze preuzete prilikom prijema u Savet Europe.