Završen samit G7 u Francuskoj: Diplomatija laskanja, suton Evrope i veštačka inteligencija u rukama SAD

Samit G7 završen je sinoć diplomatskom večerom šefova država, u glamuroznom dekoru pozlate i ogledala u francuskom dvorcu Versaj. Američki predsednik Tramp tu je, za stolom, između sira i dezerta, potpisao  “protokol o sporazumu“ sa Iranom.  

“To je protokol o sporazumu. Ako se Iranci ne budu ponašali kako treba opet ću im baciti bombe na glavu…“, objasnio je američki predsednik novinarima pre versajske večere.

Samit je u celini sa teatralnom dramaturgijom, muzikom i pompom bio pre šou-biz događaj sa elementima Molijerove komedije, nego sastanak ozbiljnih šefova država koji bi se trudili da postignu dogovor o bilo čemu važnom što bi izmenilo svet potresan ratovima.

„Samo kukavičko laskanje“

Ono što smo mogli da gledamo u direktnim tv-prenosima samita G7 kao da je već pre tri i po veka najavio Alcest – lik iz Molijerove komedije “Mizantrop“, žaleći se na sličan ambijent: “Svuda čujem samo kukavičko laskanje“ (“je ne trouve partout que lâche flatterie“).

Zaista, kako ne čuti Molijerovog “mizantropa“ dok gledamo nemačkog kancelara Merca kako američkom predsedniku Trampu poklanja dres u bojama nemačke zastave sa brojem 47, valjda da ga podseti na njegove nemačke korene, pri čemu američki predsednik skoro mrzovoljno prihvata poklon. Ili, dok slušamo francuskog predsednika Makrona koji je kao domaćin igrao ulogu glavnog laskavca na samitu: izbacio je ekologiju sa dnevnog reda jer ta tema nervira američkog predsednika; hvalio je bez mere Trampov sporazum o miru sa Iranom; uz patetična preterivanja u gestikulacijama, proveo ga je zajedno sa svojom suprugom Brižit kroz čuvenu dvoranu ogledala u Versajskom dvorcu.

Po završetku samita francuski mediji od sinoć prenose uglavnom jednoglasne ocene da samit G7 predstavlja uspeh predsednika Makrona, a neki idu dotle da govore o “istorijskom uspehu“. Pri tom se kao postignuće smatra da je Tramp ipak pristao da (istina kratko) razgovara sa Zelenskim od koga je u dva navrata na samitu okrenuo glavu da se ne bi pozdravili. Mediji kao uspeh navode i činjenicu da Tramp nije (“kao na prošli put“) napustio samit jer je Makron kao vešti diplomata uspeo da ga zadrži na večeri u dvorcu Luja XIV u Versaju.

I tako, francuski tv - “analitičari“ su laskali Makronu, dok je Makron laskao Trampu, a Tramp samom sebi.

Bilans diplomatije laskanja je ipak – “tanak“.

Kada je prvog dana samita Emanuel Makron izrazio spremnost da „sarađuje“ sa SAD zajedno sa međunarodnom misijom koju čine Francuska, Velika Britanija, Holandija i Italija kako bi se garantovala sloboda plovidbe, Tramp je reagovao bez entuzijazma navodeći da mu „neće biti potrebno mnogo pomoći“ da ponovo otvori moreuz. Naravno, svi se sećaju da je Tramp oštro kritikovao svoje evropske saveznike zbog njihovog odbijanja da podrže SAD tokom sukoba sa Iranom.

Što se tiče Ukrajine, na samitu G7 nije došlo do suštinske promene Trampovog stava prema Kijevu, uprkos izjavama koje ni na šta ne obavezuju američkog predsednika. Tramp u rukama drži više karata, niko za sada ne može da zna koju će upotrebiti.

Uzaludni razgovori o veštačkoj intelilgenciji

U medijskoj senci ostali su razgovori o regulaciji u domenu veštačke inteligencije koji su se završili bez rezultata. U završnom dokumentu samita G7 (https://www.planetegrandesecoles.com/g7-evian-communication) kaže se, doslovno, da je “što se tiče veštačke inteligencije“, na samitu G7 “regulativa evropskog zakona o veštačkoj inteligenciji za sada (ostala) izolovana: ni Sjedinjene Države (snažna deregulacija pod Trampom), ni Japan, ni Velika Britanija nisu se složili da usklade svoj pristup sa pristupom Brisela“.

Sve što je francuski predsednik u ulozi domaćina mogao da učini povodom debate o VI bilo je da pozdravi „saradnju na glavnim izazovima budućnosti“. Ove prazne reči govore o opadanju ne samo Evropske unije već, možda, i fatalnom potonuću zapadnoevropskog civilizacijskog kruga.

Ovu perspektivu sutona epohe “pozne moderne“ u Evropi, čiji smo savremenici, potvrđuje i činjenica da su razgovori o VI na G7, uprkos značaju teme, bili manje fotogenični za mnoge “velike“ evropske medije od molijerovskih deklamacija i grimasa političkih lidera. 

Ova tema je sudbonosna jer način na koji koristimo VI već određuje i određivaće raspodelu ekonomsko – političke moći i vrstu društvenog sistema koji će dominirati na planeti.

U raspravi su učestvovali i lideri američke VI tehnologije: Džef Bezos (Amazon), Sem Altman (OpenAI) i Dario Amodei (Antropik) – između ostalih. Uoči dolaska u Evian Donald Tramp je zapretio da će uvesti takse na uvoz francuskih vina u visini od 100 odsto ukoliko Francuska nastavi da oporezuje dobit američkih digitalnih kompanija na svom tlu.

Završena neoliberalna bajka

Tramp je došao u Evian na samit G7 sa jasnom linijom: on hoće da u domenu veštačke inteligencije SAD očuvaju prednost ne samo u odnosu na Kinu sa kojom vodi oštru trku, već i u odnosu na Evropu koja bi htela da pokrene strategiju izlaska iz velikog tehnološkog zaostajanja.

Na tom planu postoje potencijalne duboke podele i neslaganja. Iako tržišni interesi preduzeća koja proizvode VI nisu uvek isti sa interesima vlada, videli smo da je Donald Tramp prošlog petka uoči samita G7 zabranio Antropiku da isporučuje svoje najnaprednije modele VI strancima. Kompanija je imala 90 minuta da se povinuje ovoj odluci. Od tada, svet tehnologije ne govori ni o čemu drugom: jasno je da je završena je neoliberalna bajka o navodnom srećnom “braku“ demokratske pravne države i “tržištu koje se samo organizuje“.

Očigledno je da Trampova odluka da obaveže Antropik da svoje napredne modele prodaje isključivo Amerikancima izlaže svet mogućnosti da ga SAD potpuno kontrolišu, posedujući moć da zaključavaju i otključavaju softverske sisteme kako im odgovara.

U pogledu VI  Evropa se nalazi na marginama. Zavisna je 80% od Sjedinjenih Država na planu digitalnih usluga. Povodom razgovora na samitu G7 jedan francuski inženjer je upozorio da bi američki predsednik, “ako bi hteo, mogao da nam isključi internet“. Mogao bi da nam isključi i korišćenje kreditnih kartica što se, uostalom, već dogodilo nekolicini sudija – francuskim državljanima u Hagu. Prosto rečeno, SAD mogu da “ugase“ Evropu ako to hoće. EU ulaže 13 puta manje novca u VI od SAD. Ukratko, Evropa je u opasnosti da postane potčinjena Kini u industriji, a u digitalnoj sferi u opasnosti je da postane kolonija Sjedinjenih Država.

Ako samit G7 održan u Evianu ipak ostane po nečemu upamćen kao “istorijski“, biće to možda upravo zbog toga što je sudbonosna tema regulacije u oblasti VI, ostala u senci u ime diplomatije laskanja i  političkih kalkulacija. Ovde je umesno setiti se opominjućeg citata koji se pripisuje španskom piscu Francisku de Kuevedu (Francisco de Quevedo), savremeniku gorepomenutog Molijera: 

“Ubod nožem u leđa može da se dogodi bez laskanja, ali retko može da se dogodi da laskanje prođe bez uboda možem u leđa“.