KAKO SMO DOVDE DOŠLI: INTERNET KAO NOVO BOJIŠTE VELIKIH SILA

Ruske vlasti u februaru 2026. praktično su blokirale pristup VatsApu i drugim zapadnim platformama, pravdajući se usklađivanjem sa domaćim zakonima, ali kritičari vide mnogo širu sliku: pokušaj izolacije digitalnog prostora i kontrole toka informacija u zemlji. Ovaj novi zamah u digitalnoj kontroli dešava se u trenutku kada se u NATO i drugim međunarodnim krugovima sve glasnije govori o kognitivnom ratu, konceptu u kojem je cilj uticaj na percepciju, ponašanje i donošenje odluka ljudi, koristeći tehnologije, medije i algoritme.

Tehnološke granice interneta polako se pomeraju, Kina je već odavno izgradila svoj mrežni ekosistem a Rusija ubrzano širi sopstvenu kontrolu, dok se na Zapadu ne blokira korišćenje interneta, ali se uvode zakoni koji ga kontrolišu.

Digitalna kontrola u Rusiji

U Rusiji su se u poslednjih nekoliko meseci pristupi internetu i aplikacijama koje zovemo „zapadnim“ značajno suzili a jedan od najdramatičnijih poteza je potpuna blokada VatsApa od 12. februara 2026. nakon što su vlasti ocenile da kompanija ne poštuje ruske zakone o podacima. VatsAp, kao deo američke firme „Meta platforms“ Marka Zakerberga, do tada je imao oko 100 miliona korisnika u zemlji, ali Kremlj je odlučio da ga ukloni iz nacionalnog domena i pogura ljude ka domaćoj aplikaciji Maks, koju državne vlasti promovišu kao „nacionalnu platformu“.

Prethodno su ograničeni glasovni i video pozivi preko VatsApa i Telegrama a „Roskomnadzor“, državni regulator za nadzor komunikacija, informacionih tehnologija i medija, je kao razlog naveo borbu protiv prevara i „ekstremističkog“ sadržaja, iako kritičari to tumače kao izgovor za veću državnu kontrolu nad komunikacijom. Telegram koji i dalje ima desetine miliona korisnika, takođe se našao pod udarom. Ovu aplikaciju su osnovali ruski preduzetnik Pavel Durov i njegov brat Nikolaj Durov. Platforma je u privatnom vlasništvu i formalno je registrovana van Rusije. Rurski regulator je ograničio neke funkcije Telegrama i usporava mu servis, tvrdeći da ne ispunjava zahteve za lokalno skladištenje podataka i da omogućava nelegalnu trgovinu podacima.

Ruski zvaničnici žele da, poput Kine, izgrade „suvereni internet“ koji je kontrolisan unutar granica države, što podrazumeva filtriranje, blokadu i zamenu stranih servisa domaćim alternativama koje su podložne državnoj kontroli. Do sada su blokirani ili ograničeni i drugi popularni servisi poput Fejsbuka, Instagrama, JuTjuba i FejsTajma, a pristup nekim platformama moguć je jedino uz pomoć virtuelnih privatnih mreža (VPN), koje su čak delimično otežane ili zabranjene u nekim delovima zemlje. Zvanično, Kremlj ovakve mere pravda potrebom da se zaštite nacionalna bezbednost i „digitalni suverenitet“, ali mnogi korisnici, aktivisti i opozicija vide u tome pokušaj suzbijanja slobodne razmene informacija i nadzora nad privatnim komunikacijama.

Kognitivni rat: novi front ili samo narativ

Pojam „kognitivni rat“ poslednjih godina sve češće se pojavljuje u dokumentima i analizama NATO koji ga opisuje kao borbu za uticaj na način na koji ljudi misle, donose odluke i doživljavaju stvarnost. U izveštajima savezničke Komande za transformaciju iz 2020. i 2021. navodi se da se, pored kopna, mora, vazduha, svemira i sajber prostora, sve više govori i o „ljudskom domenu“ kao prostoru sukoba. Za razliku od klasične propagande koja je usmerena na poruke i sadržaj, koncept kognitivnog rata podrazumeva i delovanje kroz algoritme, društvene mreže, psihološke tehnike i nove tehnologije poput veštačke inteligencije. Cilj više nije samo ubeđivanje, već oblikovanje percepcije i ponašanja tako da građani sami prihvate određeni narativ kao sopstveni stav.

Takve ideje nisu nove. Još je Džordž Orvel u romanu „1984“ opisao svet u kojem se istina oblikuje kroz jezik i kontrolu informacija, dok su tokom Hladnog rata i Istok i Zapad ulagali ogromne napore u medijski i kulturni uticaj. Razlika danas je u brzini i obimu – društvene mreže i digitalne platforme omogućavaju da poruke i manipulacije dopru do miliona ljudi u realnom vremenu. Kritičari, međutim, upozoravaju da je sam pojam „kognitivnog rata“ ponekad toliko širok da može da posluži i kao opravdanje za sopstvene mere nadzora i kontrole, pa se postavlja pitanje da li je reč o realnom novom frontu ili o savremenoj etiketi za staru borbu oko uticaja nad javnim mnjenjem.

Kontrola širom sveta: od Zapada do Kine i Irana

Primeri kontrole interneta širom sveta pokazuju koliko različite države vide digitalni prostor kao ključ za upravljanje informacijama i uticaj na javno mišljenje. U Kini, takozvana „velika kineska barijera“ blokira većinu zapadnih sajtova i aplikacija, poput Fejsbuka, Instagrama i JuTjuba. Peking je još odavno počeo da gradi sopstveni mrežni ekosistem koji je kombinacija tehnološke kontrole, nadzora i zakona usmerenih na „digitalni suverenitet“.

U Iranu su vlasti u više navrata koristile isključenje interneta da uguše proteste i kontrolišu tok informacija: tokom protesta u junu 2025. i januaru 2026. kompletna mreža je bila prekinuta a sada se razmatra i potpuno odvajanje od globalnog interneta u korist režimski kontrolisanog lokalnog sistema. Iran koristi tehnologiju za nadzor i filtriranje sa značajnom podrškom kineskih tehnoloških kompanija, uključujući dubinsku inspekciju saobraćaja i sistem nadzora koji je prvobitno korišćen u Kini.

Za razliku od ovih autoritarnih modela, zapadne demokratske zemlje uglavnom ne blokiraju pristup internetu, ali se sve više donose zakoni koji regulišu sadržaj i bezbednost na mreži, često pod izgovorom borbe protiv dezinformacija i zloupotrebe podataka. Na primer, debatovalo se o zakonima koji bi omogućili veću kontrolu sadržaja na društvenim mrežama i kazne za određene tipove objava, što otvara pitanja o balansu između slobode govora i bezbednosti.

Uprkos ovim razlikama, zajednička crta svih sistema kontrole jeste želja vlasti da filtriraju, ograniče pristup i utiču na to šta ljudi mogu da vide, dele i misle na mreži, bilo pod otvorenim nadzorom ili kroz sofisticirane tehnike filtriranja i algoritamske preferencije sadržaja. Ovi primeri pokazuju da se borba za „internet“ više ne svodi samo na slobodu pristupa informacijama, već i na to ko kontroliše tokove informacija i kako se informacije plasiraju, što je suština savremenih tehnika uticaja u digitalnoj eri.

Posledice po svet i kako se zaštititi

Kognitivni rat menja način na koji države ostvaruju moć – bez tenkova, ali uz snažan uticaj na svest građana. Umesto teritorije, meta postaje poverenje u institucije, medije i izbore, što dugoročno slabi demokratske sisteme i produbljuje podele u društvu. Primera radi, optužbe za mešanje u predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. dobile su ogroman politički i međunarodni odjek a istraga je potvrdila da je Rusija sprovodila organizovane digitalne operacije uticaja, ali nije pronašla dokaze o krivičnoj zaveri između štaba Donald Trampa i ruskih vlasti. Slično tome, tokom rata u Ukrajini od 2022, informacione operacije postale su otvoreni i priznati deo strategije obe strane – od koordinisanih kampanja na društvenim mrežama i sajber-napada do zabrana medija, pri čemu su zapadne vlade i tehnološke kompanije javno dokumentovale i uklanjale mreže naloga povezane sa ruskim strukturama, dok je Moskva istovremeno ograničila pristup zapadnim platformama i kriminalizovala širenje informacija koje odstupaju od zvanične verzije događaja.

Na nivou pojedinca u bilo kom delu sveta, zaštita počinje jednostavnim navikama: proveravati izvor informacije što je više moguće, uporediti vest sa više relevantnih medija i obratiti pažnju na ton koji izaziva strah ili bes. Digitalna pismenost, razumevanje kako funkcionišu algoritmi i svest da i „naša strana“ može plasirati propagandu, danas su osnovna sredstva samoodbrane u prostoru u kojem se borba vodi – za pažnju i poverenje.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.