Masovni protesti poljoprivrednika iz EU protiv ugovora EU - Merkosur: “Da li je Evropska komisija poludela?“: “Šta ćete jesti ako mi nestanemo“ ?

Sa samo deset glasova razlike (334 glasa za i 324 protiv), poslanici u Evropskom parlamentu u sredu su glasali da Sud pravde EU, proveri zakonitost sporazuma o bescarinskoj trgovinskoj razmeni između EU i zemalja “Merkosura“: Brazila, Argentine, Urugvaja, Paragvaja (peta članica Bolivija nije potpisala ugovor). Pridružene članice Merkosura su Čile, Kolumbija, Peru i Ekvador.  

Ovaj rezultat glasanja EP znači da će ratifikacija ugovora “Merkosur“ biti ili odložena za najmanje nekoliko meseci - do dve godine - ili definitivno osporena odlukom Evropskog suda pravde. U teoriji, primena ugovora je tako do daljnjeg blokirana. U praksi, međutim, Evropska komisija ipak zadržava mogućnost privremene primene ugovora ako to želi, kažu izvori u Evropskom paramentu.

Slobodan uvoz u EU jeftine i nezdrave hrane

Više stotina poljoprivrednika okupljenih ispred Evropskog parlamenta dočekali su ovakvu odluku sa oduševljenjem. Prethodni dan, u utorak na temperturi ispod nule bilo ih je oko pet hiljada iz 17 država Evropske unije. Njih više od hiljadu došlo je na traktorima. Evropski parlament bio je bukvalno pod opsadom, opkoljen zaštitnim zidom i jakim policijskim snagama. Oni najuporniji prenoćili su u Strazburu, uglavnom u svojim vozilima.

Da podsetimo, uprkos protivljenju Francuske i drugih evropskih zemalja (Irske, Poljske, Mađarske, Austrije), države članice EU, uključujući Italiju, dale su odobrenje za trgovinski sporazum 9. januara u Briselu. Nakon ovog dogovora kvalifikovane većine država (jednoglasje nije neophodno za ekonomske odluke), Ursula fon der Lajen je parafirala sporazum u Paragvaju 17. januara. Ostalo je još bilo da Evropski parlament to ratifikuje ali je to je za sada, posle glasanja u sredu, odloženo.

„Merkosur“ će omogućiti da EU izvozi više automobila, mašina, vina i žestokih pića u Latinsku Ameriku, ali olakšaće uvoz u EU južnoameričke govedine, živine, šećera, pirinča, meda i soje u Evropu. Meso i ostali prehrambeni proizvodi u Latinskoj Americi ne proizvode se prema pravilima EU.

Sporazumi o takozvanoj slobodnoj razmeni, odnosno bescarinskoj trgovini, otvaraju vrata masovnom uvozu prehrambenih proizvoda koji ne ispunjavaju iste zdravstvene i ekološke evropske standarde na koje se EU poziva. Ti proizvodi dolaze iz zemalja u kojima je radna snaga jeftina, u kojima nema govora o poštovanju radničkih i ljudskih prava, niti o poštovanju ekoloških kriterijuma koje EK i EU deklarativno podržavaju. 

Dovoljno je reći da u Brazilu ima registrovanih dve hiljade hemijskih poljoprivrednih pesticida u upotrebi, dok ih u EU ima oko stotinu. Paradoks je što ugovor dozvoljava da EU uvozi hranu za čiju su proizvodnju upotrebljavani upravo pesticidi zabranjeni poljoprivrednicima u Uniji.

Krajnji rezultat su niske cene uvezenih poljoprivrednih proizvoda lošeg kvaliteta i štetni za zdravlje sa kojima evropski poljoprivrednici ne mogu da se takmiče kad je u pitanju cena. Postavlja se pitanje kako će onda poljoprivreda u zemljama EU opstati?

„Ide se ka tome da se uništi mali seljak“

“Ne znam šta mi donosi budućnost. Danas kada preuzmete jedno gazdinstvo – to vas mnogo košta. Ako ne može da nam se vrati ono što smo uložili – gde idemo?“, rekao mi je mladi stočar iz oblasti Mozel kod Strazbura kada sam mu postavila pitanje kako vidi svoju budućnost. 

On ima samo dvadeset godina ali njegova ozbiljnost više priliči mnogo starijem dobu.

“Idemo pravo u zid. Ovako ne može dalje. Ide se ka tome da se uništi mali seljak i da ostanu samo veliki, da postoje samo industrijske farme kao u Teksasu ili u Australiji“, dodao je i primetio da su ekološke priče dobrim delom samo priče: “Odbacuju se mali seljaci iako baš oni na ekološkom planu rade ono što je najbolje. Mi hranimo našu stoku travom što najbolje smanjuje i ugljendioksid i nitrite. Ako naši stočari budu uništeni, to je kraj“.

Svi poljoprivrednici, bez izuzetka, govore o nelojalnoj konkurenciji proizvoda iz zemalja i kontinenata, sa kojima EU ima već sklopljene ugovore, koja preti da ih uništi.

“Kineski automobili koji se uvoze u Francusku, na primer, moraju da poštuju sve evropske bezbednosne i ekološke norme. Zašto ne važi isto pravilo i za poljoprivredne proizvode iz zemalja Merkosura ? Zašto poljoprivrednici iz tih zemalja nisu obavezni da i oni poštuju evropske norme, iste koje mi moramo da poštujemo ako imamo zajedničko tržište?“, pita Benoa iz centralne Francuske.  

Žan, stočar iz centralne Francuske, nerado je pristao da govori jer kaže “ja sam samo seljak“.  Nije zadužen kao mnogi drugi poljoprivrednici koji su ušli u zamku i kupovali skupu mehanizaciju i opremu na kredit pa sada ne mogu da vrate. Kaže, sve je otplatio ali njegova deca u ovakvim uslovima neće da preuzmu gazdinstvo niti hoće da se bave poljoprivredom. Zato je došao solidarno da protestuje.

“Seljaci i poljoprivreda su uvek, pa tako i sada, moneta za potkusurivanje u kombinacijama moćnika i industrije“, zaključuje.  

Evropa žrtvuje svoje poljoprivrednike

Pitanja koja poljoprivrednici  postavljaju nisu teorijska projekcija ni berzanska spekulacija već zdrav razum.

Kako je i zašto moguće da se carinske prepreke EU ne uklanjaju pod istim uslovima za strane proizvođače automobila, kao što se nemilosrdno sklanjaju, bez mnogo uslova, za poljoprivredne proizvode iz inostranstva?

Konfederacija seljaka, čiji članovi rade poljoprivredu bez pesticida i drže 15 odsto obrađivanog zemljišta u Francuskoj, godinama ponavlja svoj odgovor na ovo pitanje:

„U praktično svim sporazumima EU o slobodnoj trgovini, poljoprivreda je uvek pregovarački element u zamenu za podsticaje prodaje automobila ili Erbasovih aviona“. 

Francuski ekonomista Maksim Komb ukazuje da Evropa žuri da potpiše nove bescarinske sporazume kako bi se dočepala litijuma, bakra i sličnih resursa neophodnih za razvoj evropske “zelene ekonomije“, makar zbog toga morala da žrtvuje i svoje poljoprivrednike. On objašnjava kako sistem funkcioniše:

„Da biste pomogli evropskim multinacionalnim kompanijama da otvore tržišta u zemljama poput Čilea ili Kenije, morate nešto da kupite od njih u zamenu, u ovom slučaju poljoprivredne proizvode“, objašnjava on.

Poljoprivrednici Evropskoj komisiji ne veruju

U borbi za ugovor o slobodnoj razmeni EU – Merkosur Evropska komisija, a naročita njena služba za komunikaciju, učinile su napor da ubede javnost kako je reč o nečemu korisnom za EU i njene građane. Ističu da bi zajedničko tržište sa Merkosurom predstavljalo ukupno 700 miliona potrošača. Recimo, za jednu Grčku se navodi da je taj sporazum dobar jer će otvoriti čak 610 hiljada radnih mesta. Naravno to su samo projekcije.

Komisija je zatim najavila da će posebno za govedinu, svinjetinu i živinu, uvesti kvote koje će moći da prolaze bez carine - 99.000 tona govedine, 180.000 tona živine, 450.000 tona pirinča. Kontrolisaće uvoz - ali povremeno?

Reč „povremeno“ nije promakla poljoprivrednicima koji odmahuju rukom kada ih pitate za ove ili slične “garancije“ koje bi se pre mogle nazvati neobaveznim obećanjima.

Poljoprivrednici Evropskoj komisiji ne veruju. Odmahuju rukom kada postavite pitanje o takozvanim “sigurnosnim klauzulama“ koje su dodate u ugovor. Videli su kako je 2020. Evropska komisija sklopila ugovor o slobodnoj razmeni sa Vijetnamom, ne postavljajući nikakve ekološke uslove, da ne govorimo o ljudskim pravima i pravima zaposlenih.

Videli su da, na primer, evropska direktiva od 1981. godine zabranjuje uvoz mesa čiji je rast stimulisan hormonima i da stoga poljoprivrednici iz Merkosura takođe moraju da se pridržavaju ove direktive kako bi prodavali na evropskom tržištu. Međutim, izveštaji govore o „nedostacima u sistemu kontrole brazilskih vlasti“.

Ukratko, poljoprivrednici za sada nisu spremni da budu žrtvovani na oltaru interesa krupne industrije. Ne veruju Evropskoj komisiji. Ukazuju da ona jedno priča, a drugo radi.

“Evropska komisija je poludela“ , rekao je jedan govornik na demonstracijama. Nekima, možda, ova reč izgleda prejaka, ali poljoprivrednici pitaju gde je zdrav razum ljudima koji EU vode u zavisnost od hrane iz uvoza? Šta će biti ako opet bude neka situacija slična kovidu i saobraćaj se zaustavi? Biće sa hranom kao sa maskama u vreme kovida.

“Ako mi nestanemo – i vi ćete“, pisalo je na jednom transparentu okačenom na traktor.