Fon der Lejen se distancirala od Grenlanda: Tramp ipak uvodi kaznene tarife protivnicima aneksije danskog ostrva
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen promenila je ton i odbila da potvrdi da će Grenland biti obuhvaćen klauzulom Evropske unije o uzajamnoj odbrani
(Copenhagen, 17.01.2026 - protest u Kopenhagenu, sa zahtevom da Grenland ostane u sastavu Danske, FoNet/AP)
Donald Tramp je odlučio da uvede tarife do 25% za osam evropskih zemalja, uključujući Dansku, ako nastave da se protive njegovom planu aneksije Grenlanda. Hiljade Danaca i Grenlanđana demonstriralo je kako bi izrazilo svoje odbacivanje Sjedinjenih Država.
Donald Tramp je objavio „svoju najnoviju strategiju za preuzimanje kontrole nad Grenlandom: da grupi evropskih zemalja, dok se ne saglase da pregovaraju o prodaji Grenlanda, uvede kaznene tarife od 10% koje će stupiti na snagu 1. februara. One će se primenjivati se na svu robu iz: Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske.
Ove tarife će se povećati na 25% 1. juna i ostaće na snazi dok se ne postigne sporazum o „potpunom i kompletnom pripajanju“ Grenlanda.
Zemlje koje je ciljao Donald Tramp su one koje su ove nedelje poslale vojno osoblje na Grenland u izviđačku misiju, kao deo danske vežbe organizovane sa saveznicima NATO-a. Za američkog predsednika, to je „veoma opasna igra“ i Evropljani su „preuzeli neprihvatljiv rizik“.
Evropska unija (EU) upozorila je na „opasnu spiralu“. Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je „neprihvatljive carinske pretnje“ i obećao „ujedinjeni“ evropski odgovor. Ove carine su „veoma loša stvar“, dodao je britanski premijer Kir Starmer, dok je njegov švedski kolega, Ulf Kristerson, upozorio da EU neće biti „zastrašena“.
Mediji sa obe strane Atlantika komentarišu sada da bi Trampove kaznene tarife mogle da ugroze istorijski trgovinski sporazum koji je Tramp prošle godine postigao sa Evropskom unijom, a koji je imao za cilj smanjenje carina na mnoge američke izvozne proizvode koji, inače, ni izdaleka ne zadovoljavaju kriterijume EU. Ovaj sporazum treba još da odobri Evropski parlament, ali u sadašnjem kontekstu nije izvesno da li će ga dovoljno evropskih poslanika podržati.
Svi pogledi su uprti u Vrhovni sud SAD koji trenutno ispituje da li je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja, agresivno koristeći zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima koji, inače, nikada ranije nije korišćen za uvođenje kaznenih tarifa.
Znaci nastojanja da se “smire nervi“ u Briselu stigli su nekoliko dana pre nego što je Tramp objavio svoje kaznene mere za Evropu.
I pre nego što je američki predsednik objavio svoje pretnje neposlušnima, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen promenila je ton u odnosu na američku ankesiju Grenlanda.
U sredu, 14. januara, ona je odbila da potvrdi da će Grenland biti obuhvaćen klauzulom Evropske unije o uzajamnoj odbrani. Naime Grenland, iako je deo Kraljevine Danske, nije zvanično član Evropske unije, mada je član NATO-pakta.
Na pitanje postavljeno povodom situacije sa Grenlandom o mogućoj primeni člana 42.7 Ugovora o Evropskoj uniji – koji zahteva od država članica EU da pruže „pomoć i podršku svim sredstvima koja su u njihovoj moći drugoj državi članici bloka koja je žrtva oružane agresije“ – Ursula fon der Lajen je izbegla odgovor – preneo je sajt Euractiv (https://euractiv.fr/news/bruxelles-refuse-de-confirmer-que-le-groenland-est-couvert-par-la-clause-de-defense-de-lue-alors-que-trump-intensifie-ses-menaces-dannexion/).
„Mnogo se spekuliše o tome šta bi trebalo da se uradi, šta bi se moglo uraditi, šta se može uraditi“, rekla je novinarima istog dana kada je Tramp ponovio da je Sjedinjenim Državama „potreban Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti“.
Uočljivo je da je ovaj oprezni pristup u suprotnosti sa izjavama koje je nekoliko dana ranije dao evropski komesar za odbranu, Andrijus Kubilijus, koji je tvrdio da će se klauzula EU o međusobnoj odbrani „nesumnjivo“ primeniti u slučaju napada SAD na Grenland.
Od povratka na vlast u januaru 2025. godine, Donald Tramp je više puta izrazio želju da anektira Grenland.
„Potreban nam je Grenland iz perspektive nacionalne bezbednosti, a Danska neće moći da se brine o njemu“, ponovo je izjavio 6. januara 2026. godine.
Još 2019. godine, Tramp je pokrenuo ideju o kupovini ove teritorije, ali je naišao na odlučno odbijanje danskih vlasti, čiji je Grenland sastavni deo. Nekoliko prethodnih predsednika SAD takođe su bezuspešno predlagali Danskoj da kupe Grenland 1867, 1910. i 1947. godine.
