Nova američka spoljna politika: “Operacija Venecuela je gotova, neka se spreme EU i NATO“

Predsednik Tramp ostaje pri svome: SAD treba da postanu vlasnik danske autonomne pokrajine Grenland, dok Danska i Grenland to odbijaju i nude jačanje dosadašnjeg partnerstva i saveza. Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda vratili su se zato juče kući iz Vašingtona razočarani zbog nepopustljivosti američke administracije.

Francuski državni radio preneo je vest da Tramp priprema finansijsku ponudu za Grenlanđane. Ranije je Vašington, navodno, nudio deset hiljada evra svakom stanovniku Grenlanda, ali se sada govori o million evra po stanovniku.

"Grenland je potreban Sjedinjenim Državama"

Lars Loke Rasmusen, šef diplomatije Danske kritikovao je „ideje koje ne bi poštovale teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo na samoopredeljenje grenlandskog naroda“, nazivajući ih „potpuno neprihvatljivim“.

„Stoga se fundamentalno ne slažemo po ovom pitanju (sa Vašingtonom)“, rekao je i izrazio želju da nastavi razgovore.

 “Vašington je saveznik, ali to ne znači da želimo da budemo u vlasništvu Sjedinjenih Država“, izjavila je ministarka spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfeldt.

Američki predsednik je uoči početka sastanka (na kojem nije učestvovao) objavio na svojoj društvenoj mreži da je Sjedinjenim Državama „potreban Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti“. „To je od vitalnog značaja za ´Zlatnu kupolu´ (antiraketni štit) koju gradimo.“ Ovo je prvi put da je Tramp povezao ovaj gigantski američki projekat protivraketne odbrane sa posedovanjem autonomne danske teritorije.

Da sve bude jasnije, Donald Tramp je rekao da on smatra da Grenland treba da postane vlasništvo SAD jer to predstavlja neophodan “psihološki“ podsticaj za investicije koje će biti uložene u odbranu ovog najvećeg ostrva na svetu površine 2,2 miliona kvadratnih kilometara sa samo 60 hiljada stanovnika. Ova izjava je ključna za razumevanje logike Trampove administracije. Drugim rečima, potencijalni investitori u planirani odbrambeni projekat na Grenlandu biće uvereni da je situacija stabilna i investiraće svoj novac samo ukoliko je Grenland američko vlasništvo.

Kopenhagen, 14.01.2026 - protest pod sloganom „Grenland pripada Grenlanđanima“ ispred Ambasade SAD u Kopenhagenu, Danska, FoNet/AP

Evropljani šalju vojnike na Grenland?

Danska je u sredu objavila da pojačava svoje vojno prisustvo na Grenlandu „odmah“, bez vremenskih ograničenja. U sredu je dobila podršku evropskih saveznika iz NATO-a koju su, opet, podsetili da je “na Danskoj kao suverenoj državi i Grenlandu kao autonomnoj teritoriji i samo na njima“ da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda.

Francuska, Švedska, Norveška i Nemačka kojima su se pridružile Holandija, Finska i Velika Britanija, u četvrtak su objavile da će od 15. do 17. januara rasporediti  pripadnike svojih vojski na Grenlandu kao deo izviđačke misije, „sa ciljem ukazivanja vojne podrške Danskoj u obezbeđivanju regiona“, prema saopštenju nemačkog Ministarstva odbrane. Ministarstvo je dodalo:

„U tom cilju, Bundesver će u četvrtak ujutru poslati izviđački tim od 13 članova u Nuk, transportnim avionom erbas A400M.“

Francuska je poslala izviđačku vojnu grupu od 15 pripadnika vojske.

EU zavisna od SAD

Sve ovo ne znači da će se članice NATO-a sukobiti sa vojnim snagama Sjedinjenih Država – zemlje koja je lider NATO-a.

EU će, naravno, ostati na rečima. Ako Danska izgubi svoju autonomnu teritoriju, niko neće moći ništa da učini. Zemlje EU isuviše zavise od SAD, kako na finansijskom planu, tako i na vojnom, na ekonomskom, obaveštajnom i na planu bezbednosti. I svi to vrlo dobro znaju.

U vreme kada lideri država EU i evropskih institucija govore o evropskoj odbrani, podaci SIPRI-ja (nezavisni institut baziran u Stokholmu) pokazuju da se zemlje Starog kontinenta sve više okreću američkoj industriji. Evropa je prvi put za 20 godina postala glavni kupac Sjedinjenih Država, čineći 35% američkog izvoza oružja između 2020. i 2024. godine, ispred Bliskog istoka (33%).

Evropske zemlje kupuju borbene avione F-35, raketne sisteme „patriot“ i fregate koje uključuju tehnologije proizvedene u SAD. Većina modernih evropskih sistema naoružanja sadrži američke komponente koje podležu ITAR-u (Međunarodni propisi o trgovini oružjem). Ova pravila omogućavaju Sjedinjenim Državama da kontrolišu, ili čak zabrane prodaju ili upotrebu nekog oružja ili softvera u slučaju političkog neslaganja (https://www.ege.fr/infoguerre/2018/11/enjeux-de-reglementation-itar-blocage-de-vente-missiles-scalp-a-legypte)

“Da li će Evropa umreti od licemerja ?“

Posle munjevite vojne akcije SAD u Venecueli i spektakularnog kidnapovanja njenog predsednika početkom januara, Evropskoj uniji sada preostaje jedino da se pita “ko je sledeći“.

Iako se Sjedinjene Države u svojoj spoljnoj politici nikada nisu držale principa ljudskih prava i međunarodnog prava, sada, posle američke intervencije u Venecueli i naročito posle Trampove najave da će “na lakši ili na teži način“ preuzeti Grenland, EU i države - članice kritikuju Vašington, podsećajući ga u svojim saopštenjima da gazi međunarodno pravo.

Decenijama je Evropska unija prećutno ili izričito podržavala intervencinističku i ekspanzionističku vojnu i ekonomsku politiku Sjedinjenih Država. Evropa je bila saučesnik te politike, redovno ističući da to čini u ime ljudskih prava i međunarodnog prava. Time je zapravo - više nego diktature - doprinosila kompromitovanju ovih vrednosti.

Francuski nedeljnik Le Point objavio je ovih dana komentar u kome postavlja, do juče politički nekorektno, pitanje koje je mnogima verovatno odavno bilo na “vrh’ jezika“ :

“Da li će Evropa umreti od licemerja?“

Sa Trampovom administracijom i strategijom došlo je do radikalnog obrta u konstelaciji međunarodnih odnosa: Vašington više ne definiše Moskvu kao neprijatelja sa kojim posredno ratuje u Ukrajini već kao potencijalnog partnera u biznisu, rivala sa kojim razgovara kao “jednak sa jednakim“, sa kojim može da sarađuje i investira i sa kojim deli istu logiku o podeli sveta među imperijama (milom ili silom).  

Trampu ne treba međunarodno pravo

Evropsku uniju Tramp je ostavio po strani. U tekstu o novoj američkoj strategiji bezbednosti očigledno je da SAD nisu predvidele da EU dobije mesto za stolom hipotetičke „nove Jalte“. Pitanje je da li bi EU mogla da rečuna i na mrvice sa tog stola.

“Ako nastavi sa sadašnjim trendovima, (evropski) kontinent će biti neprepoznatljiv za 20 godina ili manje. U tom slučaju, nimalo nije sigurno da će neke evropske zemlje imati dovoljno jaku ekonomiju i vojsku da ostanu pouzdani saveznici“, piše u dokumentu o strateškoj bezbednosti SAD.

Dodaje se da je strateški cilj Sjedinjenih Država, između ostalog,  “obustavljanje i preventivno sprečavanje viđenja po kome je NATO savez koji se stalno širi“.

Tramp je otvoreno izjavio da mu “nije potrebno“ međunarodno pravo i da je samo njegov “lični moral“ taj koji postavlja ograničenja u spoljnoj politici koju vodi, dodajući da je NATO “beskoristan bez SAD“.

Ljudska prava i međunarodno pravo su možda najvrednija tekovina zapadnog civilizacijskog kruga u modernom dobu koje počinje prosvetiteljstvom u XVIII veku, ali je pozivanje na njih - u dobroj meri upravo zahvaljujući i Evropskoj uniji -  postalo pohabani paravan iza kojeg se organizuju ratovi kao najunosniji oblik biznisa.

Ljudska prava kao fasada

Politiku EU i njenih država – članica određivali su i određuju klijentelistički odnosi – a ljudska prava su služila kao fasada od kartona.

Setimo se, Jana Hubaskova, ambasadorka EU u Bagdadu, upozorila je 2014. godine u Evropskom parlamentu da su zemlje EU kupovale naftu od takozvane Islamske države. EU je demantovala, tvrdeći da ambasadorka nije dobro obaveštena. Francusko-švajcarski „Lafarž“ prodavao je u istom periodu cement Islamskoj državi – sudski proces odgovornima, koji su se branili da su samo radili u interesu preduzeća, završen je ovih dana a presuda će biti izrečena polovinom aprila.

U istom periodu Francuski Eutsalt, britanski Avanti i luksembursski SES, specijaliozvani za internet komunukaciju preko satelita, prodavali su preko Turske satelitsku opremu za Islamsku državu. Niko ih - osim novinara - za to nije prozvao niti im uvodio sankcije, iako su u istom periodu zapadnoevropske zemlje potresali atentati islamističkih terorista.

Ovo je samo isečak iz duge liste primera koji pokazuju da Evropskoj uniji decenijama vodilja nisu bili ni principi demokratije, ni međunarodnog prava. Vodeće načelo EU je bila lojalnost prema spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država i u tom kontekstu profitabilno “poslovanje“ za industrijske grupe i finansijske fondove.

NATO i EU otpisani kao nepotrebni

U novoj konstelaciji međunarodnih odnosa, Trampova administracija otpisala je kao nerentabilne i nepotrebne, kako NATO tako i Evropsku Uniju sa njenim nad-državnim strukturama upravljanja. Nije isključeno da je Grenland u tim novim okolnostima samo američka pokazna vežba. 

Nikola Maziki (Nicolas Mazzucchi) rukovodilac francuskog centra za pomorsku strategiju i Centra za strateške pomorske studije ukazao je ovih dana u razgovoru za pariski finansijski dnevnik Les Echos (https://www.lesechos.fr/monde/enjeux-internationaux/nous-nous-occuperons-du-groenland-dans-environ-deux-mois-les-vues-de-trump-representent-un-risque-existentiel-pour-lotan-2207791) da Tramp želi da preuzme Grenland pre svega da bi bio u mogućnosti da “zatvori severno-istočnu rutu ka Atlantiku u slučaju konfrontacije sa Kinom u indo-pacifičkoj zoni“, uključujući tu kompletno vazalsko potčinjavanje Evropljana, pa čak i uništenje EU. 

Odbačena od SAD i vojno nespremna da se umeša u rat u Ukrajini protiv Rusije, ekonomski i politički nejedinstvena, bez jasne strategije na delu, Evropska unija deluje kao da se našla u geopolitičkoj čekaonici u kojoj njeni slabi i neharizmatični lideri ne znaju šta će sa porukom koja je stigla iz Vašingtona: Operacija “Venecuela“ je završena, neka se spreme EU i NATO“.