Evropska Unija u 2025. godini: Tramp pokrenuo vraćanje EU na “pravi put“

U godini koja je za nama najvažniji događaj za Evropsku uniju bio je povratak Donalda Trampa u Belu kuću.

U govoru na ceremniji predsedničke inauguracije 20. januara Tramp je najavio „Zlatno doba Amerike“, proterivanja imigranata, osvajanje Marsa.

Rekao je da će se boriti protiv „korumpirane elite koja je godinama prigrabila vlast i bogatstvo“, da se zalaže se za „nacionalno jedinstvo“ i da njegov izbor označava kraj “propadanja Amerike“. Najavio je i napuštanje Sporazuma o klimi.

Evropljani kao „paraziti”

Evropsku izvršnu vlast odnosno Evropsku komisiju na ceremoniji u Vašingtonu predstavljao je samo njen ambasador, a od evropskih lidera je bila prisutna samo italijanska premijerka Meloni. Već je ovo bledo evropsko prisustvo najavilo godinu u kojoj će se EU pokazati kao nesposobna da deluje složno politički i ekonomski, u kojoj će nemački kancelar Merc izjaviti svojim američkim sagovornicima:  “Ako ne možete da radite sa Evropom, uzmite onda bar nemačku za svog partnera“.

Svi su shvatili da je povrtak Trampa za Evropu znači veliku istorijsku prekretnicu. Čak i unutar krajnje desnih evropskih vlada preovladavala je atmosfera neizvesnosti jer se i pre Trampovog ponovnog izbora znalo da on vidi Evropljane kao „parazite” koji iskorišćavaju Sjedinjene Države, da Evropsku uniju smatra „klubom lopova” koji “ništa ne kupuju od SAD“, zatim da uništavaju ekonomiju regulacijom i pravilima koja ograničavaju uvoz, naročito poljoprivrednih proizvoda iz Sjedinjenih Država, da Zeleni pakt i ekološke mere koje iz njega proizilaze vidi kao “veliku prevaru“ i, konačno, da NATO-pakt takođe vidi kao ogromnu prevaru namenjenu izvlačenju novca Sjedinjenih Država.

Uz to već je bilo opštepoznato da Tramp želi da izvrši aneksiju Panamskog kanala i ostrva Grenland koje je autonomna teritorija Danske kao i da želi da izvrši aneksiju Kanade kako bi ona postala 51 američka država.

Lekcija američkog potpredsednika Vensa

Prvi šok za Evropu dogodio se polovinom februara na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu kada je podpredsednik SAD Džej Di Vens zapravo dao znak za početak desne “perestrojke“ u Evropi.  

Vens je otvoreno kritikovao evropsku političku elitu i pozvao je da promeni politički kurs i imigracionu politiku. Osudio je gaženje slobode izražavanja na Starom kontinentu i kritikovao sistem neizabranih funkcionera na vlasti što je bila jasna aluzija na Evropsku komisiju.

„Za Evropu, pretnja koja me najviše brine nije Rusija, niti Kina […]. Ono što me brine je pretnja iznutra, povlačenje Evrope od nekih od svojih najosnovnijih vrednosti“, rekao je.

Kritikovao je poništenje pobede krajnje desnog kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji i uoči tadašnjih nemačkih izbora izričito podržao krajnje desnu nemačku partiju AfD čiji čelnici najavljuju da će izvesti Nemačku iz EU.

Zanimljivo je da je većina evropskih medija tada, u februaru izrazila  razočarenje Vensovim govorom naglašavajući da su očekivali više detalja o pregovorima o Ukrajini, a ne “lekciju o demokratiji“. Ubrzo zatim Kit Kelog, specijalni izaslanik SAD, potvrdio je da je Evropa isključena iz mirovnih pregovora između Rusije, SAD i Ukrajine.

Kada je na kraju godine polovinom decembra objavljena Nova strategija bezbednosti SAD, koja sadrži sve poruke iz Vensovog govora u Minhenu, definitivno je svima postalo jasno da je nova američka administracija pokrenula desnu političku i ekonomsku revoluciju u sopstvenoj zemlji a potrebno joj je da se i njeni saveznici prestroje u istom pravcu. 

Američki potpredsednik Vens nije držao lekciju već je pokazao taj pravac prestrojavanja zasnovan na načelu prava jačeg umesto međunarodnog prava. Bila je to najava onoga što je potvrdio tekst Nove strategije bezbednosti: da Sjedinjene Države neće poštovati ni granice, ni države, ni međunarodne organizacije, ni pravila neoliberalnog tržišta bez granica.

Nova strategija bezbednosti SAD govori o „ekonomskom opadanju“ Evrope i o njenoj “civilizacijskoj eroziji“ zbog čega SAD žele da je vrate na „njen pravi put“, podržavajući krajnje desne stranke u Evropi.

U decembru, sumirajući evropsko - američke odnose za koje se neki pitaju i da li uopšte postoje, pariski konzervativni dnevnik Figaro objavio u alarmantnom tonu: “U februaru je Vens došao u Nemačku da pomogne krajnje desnoj partiji Alterantiva za Nemačku da pobedi. Sledeće mete trebalo bi da budu Francuska 2027. (kada se održavaju redovni parlamentarni i predsednički izbori) i zaključivanje mirovnog sporazuma u ​​Ukrajini sa Putinom. Osovina Vašington-Pariz-Moskva, preko Budimpešte, koja bi se brzo obračunala sa Evropskom unijom, više nije utopija i mogla bi čak postati stvarnost u bliskoj budućnosti“.

Evropa traži put

U 2025. godini Evropska unija je, uprkos tu i tamo prkosnoj retorici, doslovno sprovodila američku agendu.

Pokrenuto je preispitivanje Evropske povelje o ljudskim pravima i Evropskog suda za ljudska prava – tih ključnih tekovina posleratnog evropskog poretka.

Pooštrena je politika proterivanja migranata koji se, protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, zatvaraju u administrativne centre koji imaju sve osobine zatvora, a da pri tom ne postoji ni pravna procedura, ni optužnica, ni pravo na advokata.

“Ublažena“ su pravila koja se tiču „novih genetičkih tehnologija“ (NGT) i ukinuta obaveza proizvođača da na etiketi obeleže genetske modifikacije. Time su širom otvorena vrata EU za genetski modifikovanu hranu iz SAD koja ostaje zabranjena pod imenom GMO ali prolazi pod imenom NGT.

Takođe, Evropska komisija je odustala od projekta zabrane proizvodnje svih automobila na “prljavo“ gorivo od 2035. godine. Ovaj projekat predstavljao je okosnicu Zelenog pakta EU i već bio pokrenuo milijarde evra investicija i zaduživanja.

Nije, međutim, nimalo sigurno da je sve ovo dovoljno za opstanak EU jer, kako je rekao evropski komesar za Odbranu, Litvanac Andrius Kubilius povodom objavljivanja nove američke strategije bezbednosti :  “Ono što smo zvali Zapad - više ne postoji. Izolovana Evropa traži strategiju za Rusiju, SAD, Kinu“. Do kraja 2025. godine još nije bilo znakova da je Brisel ponašao tu strategiju.