EU za sada odustala od zamrznutog ruskog novca: Dogovorena pomoć od 90 milijardi evra Ukrajini iz evropskog budžeta
Pošto je odluka shodno pravilima morala da bude donesena jednoglasno. Mađarska, Slovačka i Češka – složile su se da odobre projekat zajedničkog evropskog zajma Ukrajini, pod uslovom da one ne učestvuju u njemu
(ilustracija, Brussels, 18.12.2025 - samitu lidera zemalja EU prisustvovao je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski: Antonio Costa, Volodimir Zelenskyy, FoNet/AP)
Šefovi država i vlada EU okupljeni na samitu u Briselu postigli su kasno noćas dogovor da odobre beskamatni zajam Ukrajini u visini od 90 milijardi evra, ne pribegavajući upotrebi državnog novca Rusije.
Zemlje Evropske unije obezbediće Ukrajini 90 milijardi evra kreditne pomoći, pozajmivši taj novac na finansijskim tržištima za šta će garant biti zajednički evropski bužet.
Napuštena je opicija da se za pomoć Ukrajini upotrebi deo od 185 milijardi evra zamrznutog državnog novca Rusije deponovanog u Belgiji.
Suma od 90 milijardi evra trebalo bi da pokrije potrebe Ukrajine u naredne dve godine. Ukrajina će imati obavezu da vrati ovaj zajam samo u slučaju da joj Rusija plati reparacije - precizirala je novinarima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Pošto je odluka shodno pravilima morala da bude donesena jednoglasno, Mađarska, Slovačka i Češka – složile su se da odobre projekat zajedničkog evropskog zajma Ukrajini, pod uslovom da one ne učestvuju u njemu.
Evropski lideri okupljeni na samitu u Briselu postigli su kompromis u zoru (petak pred jutro) oko tri sata posle ponoći, nakon rasprave koja je trajala više od 15 sati.
Nemački kancelar Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen insistirali su da za zajam Ukrajini bude korišten zamrznuti državni novac Rusije deponovan u Belgiji.
Bart De Vever, premijer Belgije, inače lider flamanske separatističke krajnje desnice, blokirao ovaj zahtev jer nije dobio tražene garancije ostalih članica Unije da će neograničeno deliti pravni i finansijski rizik odluke koja bi bila bez presedana i protivna međunarodnom pravu o državnoj imovini.
Francuska je uoči samita zauzela „neutralni“ stav po pitanju rešenja evropskog zajma za Ukrajinu, ali nije imala nameru da mobiliše 18 milijardi evra ruske imovine koje se nalaze u francuskim bankama, niti je bila voljna da pruži 35 milijardi evra garancija neophodnih za mehanizam garancija koje je tražila Belgija. Italija je, sa svoje strane, izrazila ozbiljne pravne rezerve u vezi sa korišćenjem imovine kompanije Euroklir u Belgiji kod koje je deponovan ruski državni novac.
Kada je postalo jasno da belgijski premijer ne popušta pred nemačkim kancelarom i predsednicom Evropske komisije, upravo su francuski predsednik Emanuel Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni bili ti koji su na kraju insistirali da se plan o zajedničkom evropskom dugu vrati na sto.
Đorđa Meloni je po završetku sastanka izjavila da je zadovoljna jer je postignuti dogovor o pomoći Ukrajini “pravno i finansijski održiv“.
