Počeo evropski samit u Briselu: EU podeljena oko “zamrznute“ ruske imovine i oko ugovora o “slobodnoj“ razmeni sa Latinskom Amerikom
Belgija traži čvrste garancije da neće sama snositi pravne i finansijske posledice zbog upotrebe ruske državne imovine deponovane na njenoj teritoriji, a Francuska i Italija bi da blokiraju ugovor sa latino-američkim državama o slobodnoj razmeni dok se Nemačkoj žuri da ga EU potpiše zbog latinoameričkog litijuma
(Brussels, 18.12.2025 - samitu lidera zemalja EU prisustvovao je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski (Antonio Costa, Volodimir Zelenskyy), FoNet/AP)
U Briselu su se danas na samitu EU okupili šefovi država i vlada zemalja članica da bi odlučili da li će podržati odluku o korišćenju zamrznutog državnog novca Rusije u Evropi za finansiranje kredita Ukrajini i da bi odobrili sporazuma o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa zemljama Latinske Amerike okupljenim u Merkosuru.
Krajnje je neizvesno kako će lideri EU uspeti da se usaglase i donesu odluku o upotrebi 90 milijardi od ukupno 210 milijardi evra “zamrznutog“ državnog novca Rusije za kreditno finansiranje Ukrajine.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta i jutros je - dolazeći na samit - ponovio da evropski lideri neće napustiti Brisel bez odluke. To po svoj prilici znači da će se evropski sastanak na vrhu produžiti do kasnih sati – možda i do ujutru.
Razlog su duboke podele i sudbonosni značaj odluke koja treba da bude doneta. Naime Mađarska i Slovačka protive se i zamrzavanju ruskog novca i njegovoj upotrebi za evropski zajam Ukrajini. Iako su glasale za zamrzavanje ruskog novca Belgija, Italija, Bugarska i Malta potpisale su uoči samita deklaraciju kojom pozivaju na pronalaženje „manje rizičnih rešenja“.
Na teritoriji Belgije u privatnoj finansijskoj instituciji Euroklir deponovan je najveći deo ruskog državnog novca – čak 185 milijardi evra što predstavlja trećinu belgijskog BDP. Belgija zato traži solidarne i neograničene garancije svih članica EU da će sa njom deliti rizik od mogućih pravnih i finansijskih posledica s obzirom da bi upotreba ruskog državnog novca za pomoć Ukrajini bila odluka bez presedana i i protivna međunarodnom pravu o državnoj imovini – kako je juče u Evropskom parlamentu objasnio bivši belgijski premijer, a sada poslanik, Elio di Rupio.
Bart De Vever, premijer Belgije, inače lider flamanske separatističke krajnje desnice, zato traži da sve zemlje EU prekinu svoje bilateralne investicione sporazume sa Rusijom kako bi Belgija bila sigurna da neće sama snositi posledice mogućih uzvratnih mera Rusije.
Odluka o upotrebi zamrznute ruske imovine za evropski zajam Ukrajini, shodno pravilima o funkcionisanju EU mora na ovom samitu da bude doneta jednoglasno što deluje malo verovatno. Mađarski premijer Viktor Orban potvrdio je jutros do koje mere se protivi kako upotrebi ruske imovine za zajam Ukrajini tako i eventualnom zaduživanju zemalja EU u istu svrhu. “Mađarska nije na prodaju kroz zajam Evropske Unije“ rekao je.
Napetost je tim veća što ispred sedišta Evropskog parlamenta u Briselu, istina na bezbednoj udaljenosti od Evropskog Saveta gde se održava samit, protestuje deset hiljada poljoprivrednika iz cele Evrope nezadovoljnih zbog najave potpisivanja ugovora o slobodnoj razmeni sa četiri zemlje Latinske Amerike - Brazilom, Argentinom, Paragvajem i Urugvajem. Italija i Francuska su protiv zbog nelojalne konkurencije njihovim poljoprivrednicima, ali je “za“ većina zemalja na čelu sa Nemačkom, kojoj je preko potreban latinoamerički litijum za njenu industriju.
