Evropska komisija odustaje od stuba “zelenog pakta“: Kraj automobila na električni pogon

Evropska komisija je u utorak objavila da napušta odrednicu Zelenog pakta kojom se od 2035. godine zabranjuju automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ili hibridnim motorima i uvode 100 odsto električna vozila.

Zvanično, to je modifikacija: smanjenje emisije CO2 od 100 odsto do 2035. godine koje je bilo nametnuto proizvođačima automobila svedeno je sada u predlogu Evropske komisije na 90 odsto. U stvarnosti, to je značajan preokret sa teškim industrijskim i političkim posledicama. Era 100 odsto električnih automobila je završena.

Ovo ublažavanje odrednica Zelenog pakta koje se odnose na automobilsku industriju još nije definitivno jer tek treba da ga usvoje Evropski parlament i Evropski savet koji okuplja šefove država i vlada.

Borba oko “ublažavanja“ odrednice o “sto odsto električnom automobilu“ je bila žestoka, ne samo unutar Evropske komisije, već i među državama članicama“ – preneli su izvori u Evropskoj komisiji.

Nemačka, Italija, Poljska i druge zemlje su se zalagale za ublažavanje zabrane automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, dok se tome protivila Španija, a Francuska je insistirala na potrebi mera za stimulisanje proizvodnje evropskih vozila sa etiketom “made in Europe“.

Evropska komisija je donela odluku jer se već duže nalazi pod pritiskom velikih evropskih automobilskih grupa koje su dobile milijarde iz fondova EU za energetsku tranziciju ali ne uspevaju da povećaju svoju prodaju.

Uoči očekivane odluke Evropske komisije o napuštanju  “sto odsto električnih vozila“ u nordijskim zemljama, Španiji i Francuskoj nastala je uzbuna.

„Svako dalje ublažavanje pravila rizikuje značajno odlaganje investicija u modernizaciju automobilskog sektora smanjenjem potražnje za električnim vozilima, što bi direktno uticalo na konkurentnost automobilske industrije i njenih dobavljača“, upozorio je socijalistički premijer Pedro Joanis Antonio u pismu Evropskoj komisiji koji je izrazio zabrinutost zbog učinka kineske konkurencije na tržištu automobila.

U Francuskoj je odluka Evropske komisije dočekana sa nezadovoljstvom i, paradoksalno, ujedinila automobilsku industriju i ekološke NVO.

Francuska industrija je uložila milijarde u električni automobil, držeći se najavljenog kalendara Zelenog pakta EU i ova odluka EK , ako bude potvrđena u Evropskom parlamentu i od strane većine vlada EU – predstavljaće udar za mnoge francuske proizvođače.

„Pre nego što je komisija predložila ublažavanje (odrednica zelenog pakta), svi (francuski) proizvođači su se već pripremili da ispune cilj “100 odsto električna vozila od 2035“ . Napuštajući svoju tehnološku prednost u oblasti motora sa unutrašnjim sagorevanjem, uložili su milijarde u električna vozila, znajući da ne mogu da sustignu Kineze, koji imaju značajnu prednost u ovoj oblasti. Ovo je potpuno poremetilo automobilsku industriju“, izjavio je Iv Kara, portparol udruženja „Mobilité Club France“.

Nemački kancelar Fridrih Merc nikada nije krio prezir prema politici “sto odsto električni automobil“. Nemačka je svom snagom “gurala“ povlačenje odrednice o potpuno električnom vozilu od 2035. godine.

Francuski analitičari čak i na javnom radio i tv servisu sada otvoreno ukazuju da “Nemačka uvek dobije ono što hoće“. Jedno od objašnjenja je da “nemačka automobilska industrija ima zalihe automobila sa unutrašnjim sagorevanjem kojih želi da otarasi“.

Takođe, sada je očigledno da su analize nemačkih ekonomskih stratega bile manjkave jer oni nisu na vreme uvideli da će Kinezi izbaciti na tržište toliko jeftine i kvalitetne električne automobile da će dovesti do dramatičnog pada prodaje evropskih električnih vozila, tim pre što su uz to SAD uvele protekcionističke carinske mere.

Zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine deo je “Zelenog pakta“ koji je kao okosnicu svog programa 2019. godine uvela Ursula fon der Lajen na početku svog prvog mandata.

“Zeleni pakt“ bio je sasvim “politički korektan“ u tadašnjoj geopolitičkoj i ekonomskoj konstelaciju u kojoj su EU i SAD bile usklađene. Nije se još pojavio “kovid“ i još nije izbio rat u Ukrajini.

Sada, kada se politička i ekonomska linija Vašington – Brisel poremetila definitivno je jasno i onima koji to u početku nisu uviđali, da su “zeleni pakt“ i “karbonska neutralnost“ ekonomski neodrživi i nerealni.

Evropska komisija je u julu 2021. godine postavila svoj cilj: smanjenje emisija za 100% do 2035. godine za nove potpuno električne automobile.

Kina je tada delovala okrenuta sama sebi u borbi da postigne cilj “nula odsto slučajeva kovida“ što je možda “uspavalo“ EU i njene industrijske stratege.

Sada se svi sećaju da je ovaj radikalan izbor “sto odsto električni automobil“ Evropski parlament potvrdio i formalizovao uredbom 2023. godine. Alternativni predlozi su odbijeni, posebno oni koji su imali za cilj ubrzanje obnove postojećeg voznog parka.

U Evropskom parlamentu, desni centar okupljen u Evropskoj narodnoj partiji ( EPP grupa) bez uspeha je tada, pre dve godine podržavao smanjenje emisija za 90% umesto 100%. Jedini ustupak koji je podržao tadašnji komesar Tjeri Breton (Francuska), bio je uključivanje klauzule o preispitivanju 2028. godine, u slučaju da stvari ne idu po planu.

Za finansiranje “Zelenog pakta“ samo za period 2023 – 2027. godine “podignuto“ je kroz razne mehanizme 40 milijardi evra investicija. Evropska komisija se angažovala da mobiliše hiljadu milijardi evra u toku narednih decenija za “trajne investicije“. Zemlje EU moraju, na primer, da odvoje najmanje 37 odsto od suma koje su dobile na ime finansijske obnove posle kovida čiji je zbirni iznos 672,5 milijardi evra. Deo novca koji zemlje dobijaju iz budžeta EU po raznim osnovama takođe je obavezno namenjen “zelenom paktu“. Reč je o kolosalnim sumama -  većim delom javnom novcu, ali i privatnim investicijama.

Kao što znamo ništa se nije dogodilo kako je planirano. Kineska konkurencija, nepobediva po ceni i tehnologiji, posebno u baterijama, krenula je u masovno osvajanje evropskog i svetskog tržišta.  

Politika Evropske komisije “sto odsto električni automobil“ upisuje se kao poraz Evropske komisije koju čine imenovani, a ne izabrani komesari -  birokrate, hronično i decenijama u sukobu interesa i (pre)često u vezi sa raznim industrijskim grupama.

Program “Sto odsto električni automobil od 2035.“  ostaće verovatno upamćen kao simbol prekomerne regulacije i tehnokratskog pristupa ekonomiji u institucijama EU. One se predstavljaju kao zagovornici neo-liberalne ekonomije i slobodne konkurencije onako kako je to zapisano u Ugovoru o funkcionisanju EU (država se ne meša u ekonomiju, ni u rad Centralne banke). U praksi, međutim, one deluju u “sovjetskom“ stilu petogodišnjih i decenijskih planova sa kolosalnim državnim subvencijama krupnoj industriji, uprkos činjenici da ta industrija posluje sa profitima i istovremeno otpušta na hiljade radnika (nedavni primer je proizvođač guma „Mišlen“ u Francuskoj).

Ukratko Evropska komisija, koja je izvršno telo Evropske unije, upravlja ekonomijom EU onako kako jedino i može da upravlja birokratija koja god da je ideološka boja njene zastave.