Podela uoči samita EU o zamrznutoj ruskoj imovini

Tri dana pre evropskog samita na kojem će Ukrajina biti centralna tema, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, odbacila je jutros ideju da se zaobiđe Belgija u debati o upotrebi zamrznutog novca Rusije, deponovanog na belgijskoj teritoriji - za zajam Ukrajini.

„Neophodno je da Belgija bude uz nas, šta god da radimo“, rekla je Kalas. Ocenila je da opcija upotrebe ruskog državnog novca, deponovanog u finansijskoj instituciji Euroklir u Belgiji, ostaje „najkredibilnija“, ali da dogovor još nije definitvno postignut i – kako je rekla po dolasku na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu – postizanje tog dogovora “postaje sve teže“.

Dodala je da druga opcija - novi veliki zajednički zajam EU, „ne funkcioniše“ jer zahteva jednoglasnu podršku država članica Unije. Mađarska se već izjasnila protiv ove ideje a druge, takozvane „štedljive“ zemlje, poput Nemačke, tradicionalno se protive tome.

Belgija i dalje odbija

„Belgija ima većinu imovine na svojoj teritoriji.“ Što se tiče kredita za reparacije, „naravno, imamo proceduru glasanja kvalifikovanom većinom, ali bez Belgije ne bi bilo baš lako, jer oni imaju većinu imovine (na svojoj teritoriji) i mislim da je važno da budu uz nas, šta god da radimo“, rekla je Kaja Kalas.

Lideri Evropske unije će u četvrtak na samitu razgovarati o finansiranju Ukrajine za 2026. i 2027. godinu. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta je već upozorio da neće napustiti Brisel bez odluke.

Evropski zajam Ukrajini, u kontekstu mera štednje u budžetima zemalja članica EU, „omogućio bi Kijevu da dobije brzo finansiranje bez potrebe da države članice isplaćuju nova sredstva“, ali Evropska komisija još uvek mora da ubedi Belgiju čija finansijska kompanija Euroclear ima 183 od 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine.

Belgija nije voljna da koristi rusku suverenu imovinu za ovaj kredit, plašeći se da će sama morati da snosi pravne i finansijske posledice. Ona zahteva garancije koje EU još nije mogla da pruži. U petak je dobila podršku Italije, Bugarske i Malte u zalaganju za „manje rizična“ rešenja od pribegavanja ruskim sredstvima.

Primedbe na zakonitost

Zemlje Evropske unije u petak su na sastanku na ambasadorskom nivou većinom glasova odlučile da aktiviraju član 122 koji se primenjuje u slučaju vanredne situacije (kao što je bio kovid). Aktiviranje člana 122 Ugovora o funkcionisanju EU omogućilo je zemljama članicama EU da na dugi rok zamrznu 210 milijardi evra ruskog državnog novca u Evrokliru baziranom u Briselu. Tako više ne moraju svakih 6 meseci da glasaju o prudužetku zamrzavanja kroz redovnu proceduru koja podrazumeva obavezu donošenja odluka jednoglasno.

Za aktiviranje člana 122 bila je dovoljna kvalifikovana većina (15 država članica i najmanje 65% stanovništva EU). Samo su se Mađarska i Slovačka usprotivile tome. Italija je izrazila rezerve, kao i Belgija, gde je u Eurokliru (Euroclear) deponovan najveći deo ruske državne imovine, oko 185 milijardi evra.

Belgija, koja želi čvrste garancije pre nego što se ova imovina upotrebi za zajam Ukrajini, takođe je ipak glasala za zamrzavanje ruske imovine na neodrđeno vreme. Međutim, Belgija je potpisala pisanu deklaraciju sa Italijom, Bugarskom i Maltom u kojoj ove zemlje pozivaju na pronalaženje alternativnih rešenja koja su „manje rizična“ od pribegavanja ruskoj imovini.

„Naše glasanje ne prejudicira odluku o mogućoj upotrebi zamrznute ruske imovine koja mora biti doneta na nivou šefova država i vlada“, navodi se u deklaraciji koju su potpisale Belgija, Italija, Malta i Bugarska.

Belgijski premijer Bart De Vever je izneo „brojne legitimne primedbe na zakonitost“ korišćenja člana 122 i javno ponavlja da Belgija traži garancije da neće sama snositi posledice.

Berlin, koji stoji iza ovog projekta, navodno je ponudio da doprinese (ovim garancijama) sa 50 milijardi evra – prenela je agencija Belga.

Kancelar Fridrih Merc je prošlog petka otputovao u Brisel kako bi pokušao da ubedi belgijskog premijera.

Belgijski premijer je izjavio za britanske medije da se “njegovi sunarodnici takođe protive korišćenju ruskih milijardi“ i da rizik visi nad Belgijom kao “Damoklov mač“.

„Ali ako se vratimo sa evropskog pregovaračkog stola sa uverenjem da nismo sami i da delimo ove rizike, onda će možda moj narod biti uveren.“

Sa svoje strane, mađarski premijer Viktor Orban osudio je „nepopravljivu štetu po Evropsku uniju“ i obećao da će „učiniti sve što može da povrati stanje u skladu sa zakonom“.

Tužba iz Moskve

Centralna banka Rusije je u petak objavila da je podnela tužbu Arbitražnom sudu grada Moskve protiv kompanije Euroclear.

„Ova pravna tužba, podneta, predstavlja upozorenje ruske vlade evropskim liderima“, ocenio je Njujork tajms. „Rusija je izjavila da će koristiti sva zakonska sredstva da stane na kraj onome što je predsednik Vladimir Putin nazvao krađom suverene imovine.“

Ova mera takođe štiti ova sredstva od američkih planova. „Mirovni plan“ od 28 tačaka, koji su prošlog meseca sastavili Moskva i Vašington, pominjao je korišćenje ovih sredstava za obnovu Ukrajine, čiji bi profit bio preusmeren u Sjedinjene Države. Drugi deo zaplenjene ruske imovine, trebalo je da bude dodeljen „rusko-američkom investicionom instrumentu“ – prenela je belgijska agencija Belga, pozivajući se na diplomatske izvore.

Evropski lideri nameravaju da iskoriste ovu imovinu kao polugu za obezbeđivanje kredita za „reparacije“ za Ukrajinu, kako bi finansirali njene civilne i vojne potrebe za naredne dve godine. Evropska komisija je predložila početnu tranšu od 90 milijardi evra pomoći Kijevu koji rizikuje da ostane bez sredstava do kraja prvog kvartala 2026. godine.

Ukrajina bi morala da vrati sredstva samo u veoma malo verovatnom slučaju - da Moskva pristane da plati ratnu odštetu kao deo rešenja sukoba.

„Nije dobra ideja“

Povodom evropskog spora oko sudbine zamrznute ruske imovine koju drži Euroclear, Valeri Urben, izvršna direktorka ove privatne banke sa sedištem u Briselu, izjavila je za RTBF, javni belgijski tv i radio servis, da korišćenje 185 milijardi evra ruske imovine zamrznute u Briselu za finansiranje obnove Ukrajine, nije dobra ideja.

Iako – kako je rekla - razume potrebu da se pomogne ratom razorenoj zemlji, ona ipak naglašava „rizik“ ove jednostrane inicijative „po stabilnost evropskih i globalnih finansijskih tržišta“: „Svako dovođenje u pitanje poverenja u infrastrukturu i pravni okvir evropskih tržišta može destabilizovati finansijsko zdravlje naših zemalja, ali i na globalnom nivou“, upozorava ona.

Ona je istakla da 185 milijardi evra „predstavlja 10% do 15% ruskog BDP-a“, „značajnu sumu“:

„To je, u stvari, bio veliki deo ruskih međunarodnih rezervi, investiranih u inostranstvu, za koje je Centralna banka Rusije koristila Euroclear za svoje investicije, kao što to čine mnoge strane centralne banke.“

Prema rečima Valeri Urben, debata mora da ide dalje od čisto finansijske dimenzije: „Ovo je novac ruskog naroda... Ne postoji samo finansijski i ekonomski aspekt, već i pitanje nacionalnog ponosa“, ocenila je ona.

„Ne postoji mogućnost zamrzavanja imovine države“

Što se tiče legalnosti evropskog pristupa, ona nas podseća da je upravljanje ovom imovinom regulisano međunarodnim pravom, koje „reguliše suvereni imunitet zemalja“: „Ne postoji mogućnost zamrzavanja imovine države“, objasnila je. Imovina Ruske centralne banke je „zamrznuta“, prema pravnoj terminologiji. Samo imovina privatne kompanije može biti „zamrznuta“. „To je međunarodni pravni režim koji štiti državnu imovinu.“ Štaviše, zaplena ove ruske imovine stvorila bi „veoma značajan disbalans“ u bilansu stanja kompanije Euroclear, jer bi Rusija i dalje zadržala pravo da vrati ovaj novac, čak i ako se ukloni iz bilansa stanja ove finansijske institucije, ističe Valeri Urben.

Evropski manevar stoga nosi ne samo rizik od „bankrota“ za Euroclear već i, pre svega, rizik od „ruskih odmazdi“ protiv evropskih kompanija i belgijskih interesa. Ona upozorava da će Moskva nesumnjivo pokrenuti „pravne mere“ da bi povratila svoj novac, sa rizikom od konfiskacije belgijske imovine u Rusiji ili čak daljih odmazdi protiv belgijskih kompanija.

„Postoji pogrešno shvatanje uloge Euroklira i načina funkcionisanja finansijskih tržišta.“ Prema njenim rečima, opcija koja je trenutno na stolu za Evropsku komisiju, jednostavno „nije realna“. Međutim, ona priznaje da bi ova imovina mogla predstavljati „alat za pregovore“ u mirovnom procesu.

Ako bi Evropska komisija odlučila da po svaku cenu iskoristi ovu rusku imovinu, Euroclear bi razmotrio pravne mere kako bi zaštitio svoje interese, kao i stabilnost evropskih tržišta, rekla je Valeri Urben. „I dalje sam uverena da će se rešenje pronaći“, zaključila je izvršna direktorka Euroklira.

Spor oko pitanja zamrznute ruske imovine izazvao je neočekivano i retko viđeno političko jedinstvo u Belgiji u kojoj decenijama vlada oštra podela na Valonce (Valonija - francusko govorno područje) i uglavnom separatistički raspoložene Flamance. Premijer Bart de Vever je jedan od lidera N-VA, nacionalističke, separatističke stranke Flamanaca koja se bori za otcepljenje Flandrije u okviru EU. Međutim De Vever sada bori za državu čiji je premijer zajedno sa svim ostalim političkim strankama, a ceo belgijski parlament mu aplaudira.