„Strategija nacionalne bezbednosti“ SAD: EU optužena za “cenzuru slobode govora i represiju političke opozicije“

Trampova administracija objavila je u petak dokument „Strategija nacionalne bezbednosti“ kojim se ozvaničava istorijski prekid Vašingtona sa poretkom ustrojenim posle 1945. godine i čije izvode prenosimo.

U dokumentu se najavljuje preispitivanje američkog vojnog prisustva u inostranstvu, otvoreno se kritikuje federalistička orjentacija u EU i podržavaju suverenističke političke snage i “patriotske političke stranke“ u Evropi.

U predgovoru ovog dokumenta od 33 stranice, Donald Tramp konstatuje :

“Tokom proteklih devet meseci, spasili smo našu naciju i svet koji su se našli na ivici katastrofe. Nakon četiri godine slabosti, ekstremizma i katastrofalnih neuspeha, moja administracija je delovala hitno i istorijskom brzinom kako bi obnovila američku moć kod kuće i u inostranstvu, i vratila mir i stabilnost svetu.

Nijedna administracija u istoriji nije postigla tako dramatičan preokret u tako kratkom vremenskom periodu.

Od mog prvog dana na funkciji, obnovili smo suverene granice Amerike i rasporedili američku vojsku kako bismo okončali invaziju na našu zemlju. Eliminisali smo radikalnu rodnu ideologiju i woke - ludilo iz naših oružanih snaga i počeli da jačamo našu vojsku zahvaljujući investiciji u visini od hiljadu milijardi dolara. Obnovili smo naše saveze i obezbedili veći doprinos naših saveznika zajedničkoj odbrani – uključujući istorijsku obavezu zemalja NATO-a da povećaju svoje izdatke za odbranu sa 2 na 5 procenata svog BDP-a. Oslobodili smo američku proizvodnju energije kako bismo povratili našu nezavisnost i uveli istorijske tarife kako bismo vratili kritične industrije kući.

U operaciji Midnight Hammer uništili smo iranske kapacitete za obogaćivanje uranijuma. Proglasio sam narko-kartele i opake strane bande koje deluju u našem regionu, stranim terorističkim organizacijama. I za samo osam meseci, rešili smo osam nasilnih sukoba, uključujući one između Kambodže i Tajlanda, Kosova i Srbije, DR Konga i Ruande, Pakistana i Indije, Izraela i Irana, Egipta i Etiopije, Jermenije i Azerbejdžana, i okončali rat u Gazi povratkom svih živih talaca njihovim porodicama.

Amerika je ponovo jaka i poštovana, i zbog toga gradimo mir širom sveta.

U svemu što radimo, Amerika ostaje naš prioritet.

Ono što sledi je Strategija nacionalne bezbednosti koja opisuje i nadograđuje izuzetan napredak koji smo postigli. Ovaj dokument je putokaz koji će osigurati da Amerika ostane najveća i najprosperitetnija nacija u ljudskoj istoriji i rodno mesto slobode na zemlji. U godinama koje dolaze, nastavićemo da razvijamo svaku dimenziju naše nacionalne moći i činimo Ameriku bezbednijom, bogatijom, slobodnijom, većom i moćnijom nego ikada ranije“.

Već na početku dokumenta „Strategija nacionalne bezbednosti“ nedvosmisleno se ističe se da je reč o istorijskom prekidu i kritikuje strategija bezbednosti prethodnih američkih administracija pogotovu u periodu posle završetka Hladnog rata:

“Američke strategije od kraja Hladnog rata bile su neadekvatne: sastojale su se od dugih lista želja ili željenih ciljeva, iznosile su nejasne fraze umesto da jasno definišu šta želimo i često su pogrešno procenjivale šta bi trebalo da želimo.

Nakon završetka Hladnog rata, američke spoljnopolitičke elite su se uverile da je trajna dominacija SAD nad ostatkom sveta u najboljem interesu naše zemlje. Pa ipak, poslovi drugih zemalja nas se tiču samo ako njihove aktivnosti direktno ugrožavaju naše interese.

Naše elite su ozbiljno pogrešno procenile spremnost Sjedinjenih Država da na neodređeno vreme preuzmu globalne odgovornosti za koje američki narod nije smatrao da su u nacionalnom interesu. Precenili su sposobnost Sjedinjenih Država da istovremeno finansiraju masivnu socijalnu, regulatornu i administrativnu državu, kao i podjednako masivan vojni, diplomatski, obaveštajni i kompleks strane pomoći. Doneli su izuzetno pogrešan i destruktivan izbor da su se opredelili za globalizam i takozvanu „slobodnu trgovinu“, koji su iscrpeli srednju klasu i industrijsku bazu na kojoj počiva ekonomska i vojna prevlast Sjedinjenih Država. Dozvolili su svojim saveznicima i partnerima da troškove svoje odbrane prebace na američki narod, a ponekad i da nas uvuku u sukobe i kontroverze koje su ključne za njihove interese, ali periferne ili nepovezane sa našim. I vezali su američku politiku za mrežu međunarodnih institucija, od kojih su neke vođene otvorenim antiamerikanizmom, a mnoge transnacionalizmom koji eksplicitno teži da razbije suverenitet pojedinačnih država. Ukratko, ne samo da su naše elite težile fundamentalno nepoželjnom i nemogućem cilju, već su time potkopale i sama sredstva neophodna za njegovo postizanje: karakter naše nacije na kojem su se zasnivali njena moć, bogatstvo i dostojanstvenost“.

“Snaga je najbolje sredstvo odvraćanja. Zemlje ili drugi akteri koji su dovoljno odvraćeni od ugrožavanja američkih interesa neće ih ugrožavati. Štaviše, snaga nam može pomoći da postignemo mir, jer strane koje poštuju našu snagu često traže našu pomoć i otvorene su za naše napore da rešimo sukobe i održimo mir. Stoga, Sjedinjene Države moraju održavati najjaču ekonomiju, razvijati najnaprednije tehnologije, jačati kulturno zdravlje našeg društva i imati najsposobniju vojsku na svetu“, piše u „Strategiji“.

U dokumentu se naglašava da “Osnovna politička jedinica sveta jeste i ostaće nacionalna država. /…/ Svet najbolje funkcioniše kada nacije daju prioritet svojim interesima. Sjedinjene Države će staviti svoje interese na prvo mesto i, u odnosima sa drugim nacijama, podsticaće ih da čine isto. Branimo suverena prava nacija, protivimo se upadima najnametljivijih transnacionalnih organizacija koje podrivaju suverenitet i podržavamo reformu ovih institucija kako bi promovisale, a ne ometale individualni suverenitet i služile američkim interesima“.

U poglavlju o prioritetima Strategije bezbednosti SAD navodi se da su to: okončavanje masovnih migracija (“Ljudi koje jedna zemlja prihvati na svoju teritoriju, njihov broj i njihovo poreklo neizbežno će definisati budućnost te nacije. Svaka zemlja koja sebe smatra suverenom ima pravo i dužnost da definiše svoju budućnost“); zaštita osnovnih prava i sloboda (“Suprotstavićemo se antidemokratskim ograničenjima koja su elite nametnule osnovnim slobodama u Evropi, anglosferi i ostatku demokratskog sveta, posebno među našim saveznicima“); Podela odgovornosti i troškova sa saveznicima (“Dani kada su Sjedinjene Države same držale svetski poredak, poput Atlasa, su prošli. Među našim brojnim saveznicima i partnerima su desetine bogatih i sofisticiranih zemalja koje moraju preuzeti primarnu odgovornost za svoje regione i doprineti mnogo više našoj kolektivnoj odbrani“); Ekonomska bezbednost; Trgovinski bilans (“Sjedinjene Države će dati prioritet rebalansiranju svojih trgovinskih odnosa, smanjenju trgovinskih deficita, borbi protiv prepreka za svoj izvoz i okončanju dampinga i drugih antikonkurentskih praksi koje štete američkoj industriji i radnicima“); Obezbeđivanje pristupa osnovnim lancima snabdevanja i materijalima (“…Sjedinjene Države nikada ne smeju zavisiti od bilo koje spoljne sile za osnovne komponente – od sirovina do delova i gotovih proizvoda – neophodnih za odbranu ili ekonomiju nacije“); Reindustrijalizacija (“Budućnost pripada proizvođačima. Sjedinjene Države će reindustrijalizovati svoju ekonomiju, vratiti proizvodnju u svoju zemlju i podstaći i privući investicije u našu ekonomiju i radnu snagu, sa fokusom na kritične i nove tehnološke sektore koji će oblikovati budućnost“); Revitalizacija naše odbrambene industrijske baze (“Jaka i sposobna vojska ne može postojati bez jake i sposobne odbrambene industrijske baze. Ogroman jaz, istaknut u nedavnim sukobima, između jeftinih dronova i raketa i skupih sistema potrebnih za odbranu od njih, naglasio je našu potrebu za promenama i prilagođavanjem“); Energetska dominacija (“Obnavljanje američke energetske dominacije (u nafti, gasu, uglju i nuklearnoj energiji) i premeštanje ključnih energetskih komponenti je glavni strateški prioritet /…/ Odbacujemo katastrofalne ideologije „klimatskih promena“ koje su toliko naštetile Evropi, prete Sjedinjenim Državama i subvencionišu naše protivnike“); Očuvanje i jačanje dominacije američkog finansijskog sektora.

U dokumentu se precizno izlažu interesi SAD u Aziji i u predelu Pacifika, u Africi kao i u Južnoj Americi. S tim u vezi se ističe da “Sjedinjene Države moraju preispitati svoje vojno prisustvo u zapadnoj hemisferi“ i da je potrebno “Prilagođavanje našeg globalnog vojnog prisustva kako bi se odgovorilo na hitne pretnje na našoj hemisferi, posebno na misije identifikovane u ovoj strategiji, i udaljavanje od poprišta operacija čiji je relativni značaj za nacionalnu bezbednost SAD smanjen u poslednjih nekoliko decenija ili godina“.

 U poglavlju naslovljenom  “Promovisanje evropske veličine“ na početku se konstatuje se da je “Kontinentalna Evropa izgubila udeo u globalnom BDP-u, pavši sa 25 procenata 1990. godine na 14 procenata danas – delimično zbog nacionalnih i transnacionalnih propisa koji guše kreativnost i inicijativu“.

Prenosimo u celini ostatak teksta poglavlja o Evropi:

“Ovo ekonomsko opadanje u senci je stvarne i mračnije perspektive civilizacijske erozije. Među značajnijim problemima sa kojima se suočava Evropa su aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koje podrivaju političku slobodu i suverenitet; migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe; cenzura slobode govora i represija političke opozicije; pad stope nataliteta; i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja.

Ako se trenutni trendovi nastave, kontinent će biti neprepoznatljiv za 20 godina ili manje. Pod ovim uslovima, nimalo nije sigurno da će neke evropske zemlje imati dovoljno jaku ekonomiju i vojsku da ostanu pouzdani saveznici. Mnoge od ovih država trenutno udvostručuju napor kako bi nastavile da idu u pravcu kojim sada idu. Želimo da Evropa ostane evropska, da povrati veru u svoju civilizaciju i da napusti svoju pogrešnu opsesiju gušenjem regulacijom.

Ovaj nedostatak samopouzdanja je posebno očigledan u odnosima Evrope sa Rusijom. Evropski saveznici uživaju značajnu prednost u odnosu na Rusiju u skoro svakoj oblasti, sa izuzetkom nuklearnog oružja. Nakon ruskog rata u Ukrajini, odnosi između Evrope i Rusije su sada duboko zategnuti, a mnogi Evropljani vide Rusiju kao egzistencijalnu pretnju. Upravljanje odnosima između Evrope i Rusije zahtevaće značajno diplomatsko angažovanje Sjedinjenih Država, kako bi se obnovili uslovi za stratešku stabilnost na evroazijskom kontinentu, tako i da bi se ublažio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država.

U fundamentalnom je interesu Sjedinjenih Država da pregovaraju o brzom prekidu neprijateljstava u Ukrajini kako bi se stabilizovale evropske ekonomije, sprečila eskalacija ili nenamerno širenje rata, obnovila strateška stabilnost sa Rusijom i omogućila rekonstrukcija Ukrajine nakon neprijateljstava kako bi mogla da opstane kao održiva država.

Rat u Ukrajini je imao perverzan efekat povećanja spoljne zavisnosti Evrope, a posebno Nemačke. Danas, nemačke hemijske kompanije grade neke od najvećih svetskih postrojenja za preradu u Kini, koja koriste ruski gas koji ne mogu da dobiju u svojoj zemlji. Trampova administracija je u sukobu sa evropskim liderima koji imaju nerealna očekivanja u vezi sa ratom. Ovi lideri se održavaju u nestabilnim manjinskim vladama, od kojih mnoge krše osnovne demokratske principe kako bi suzbile opoziciju. Velika većina Evropljana želi mir, ali ta želja se ne pretvara u političku akciju, uglavnom zbog podrivanja demokratskih procesa od strane ovih vlada. Ovo je od strateškog značaja za Sjedinjene Države upravo zato što evropske države ne mogu da se reformišu ako su zaglavljene u političkoj krizi.

Ipak, Evropa ostaje strateški i kulturno vitalna za Sjedinjene Države. Transatlantska trgovina ostaje jedan od stubova globalne ekonomije i američkog prosperiteta. Evropski sektori, od proizvodnje i tehnologije do energetike, ostaju među najjačima u svetu. Evropa je dom vodećih kulturnih institucija i najsavremenijih naučnoistraživačkih centara. Ne samo da ne možemo sebi priuštiti da napustimo Evropu, već bi to bilo suprotno ciljevima ove Strategije.

Američka diplomatija mora da nastavi da brani istinsku demokratiju, slobodu izražavanja i bestidno slavljenje jedinstvenog karaktera i istorije svake evropske nacije. Sjedinjene Države podstiču svoje političke saveznike u Evropi da promovišu ovu duhovnu obnovu, a rastući uticaj evropskih patriotskih stranaka je zaista izvor velikog optimizma.

Naš cilj treba da bude da pomognemo Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju. Potrebna nam je jaka Evropa koja će nam pomoći da budemo konkurentni i koja će sarađivati sa nama kako bismo sprečili bilo kog protivnika da dominira Evropom.

Sjedinjene Države su, naravno, sentimentalno vezane za evropski kontinent i, naravno, za Veliku Britaniju i Irsku. Karakter ovih zemalja je takođe strateški važan, jer se oslanjamo na kreativne, kompetentne, pouzdane i demokratske saveznike kako bismo uspostavili uslove za stabilnost i bezbednost. Želimo da sarađujemo sa zemljama koje su savezničke i žele da povrate svoju nekadašnju veličinu.

Dugoročno gledano, više je nego verovatno da će, najkasnije u roku od nekoliko decenija, neke članice NATO-a postati pretežno neevropske zemlje. Stoga, ostaje otvoreno pitanje da li će svoje mesto u svetu, ili svoj savez sa Sjedinjenim Državama, posmatrati na isti način kao one koje su potpisale Povelju NATO-a.

Naša opšta politika za Evropu trebalo bi da dâ prioritet sledećem:

• Obnavljanje stabilnosti u Evropi i strateške stabilnosti sa Rusijom;

• Omogućavanje Evropi da postane samostalna i funkcioniše kao grupa usaglašenih suverenih nacija, posebno preuzimanjem primarne odgovornosti za sopstvenu odbranu, bez dominacije protivnika;

• Negovanje otpora unutar evropskih nacija prema trenutnoj orijentaciji Evrope;

• Otvaranje evropskih tržišta za američku robu i usluge i obezbeđivanje pravednog tretmana za američke radnike i preduzeća;

• Jačanje zdravih nacija Centralne, Istočne i Južne Evrope kroz trgovinske veze, prodaju oružja, političku saradnju i kulturnu i obrazovnu razmenu;

• Obustavljanje i preventivno sprečavanje viđenja po kome je  NATO savez koji se stalno širi; i

• Podsticanje Evrope da preduzme mere za borbu protiv prekomernih merkantilističkih kapaciteta, tehnološke krađe, sajber špijunaže i drugih neprijateljskih ekonomskih praksi“.