KAKO SMO DOVDE DOŠLI: AMERIČKI „NARKO-RAT“ U VODAMA KARIBA
Američka mornarica i vazduhoplovstvo (a ne policija) poslednjih meseci uništavaju brodove osumnjičene za krijumčarenje droge u kojima raste i broj civilnih žrtava, dok se operacije šire od Kariba do istočnog Pacifika. Za mnoge širom Latinske Amerike i međunarodne pravne stručnjake, to više nije borba protiv kartela, nego ratna kampanja – bez javno pokazanih dokaza
(ilustracija, Paluba nosača aviona „USS Gerald R. Ford”, https://www.csis.org/analysis/trumps-caribbean-campaign-data-behind-developing-conflict, Photo: Seaman Paige Brown/USS Gerald R. Ford)
Početkom septembra 2025. administracija u Vašingtonu pokrenula je novi, oštro kritikovan talas vazdušnih i mornaričkih udara na brodove koje označava kao „narko-terorističke“. Prvi udarci izvedeni su u vodama Kariba, da bi već do oktobra akcije bile proširene na istočni Pacifik. Do sada je potopljeno više od 20 plovila, prema podacima Pentagona, a poginulo je gotovo 90 ljudi, što je alarm za zemlje iz kojih kreću migracije i za međunarodnu zajednicu: da li su pomorski putevi droge nova zona ratovanja?
Kritičari upozoravaju da su napadi izvedeni bez javne analize dokaza, uz video-isečke eksplozija i optužbe da se legitimišu kao „borba protiv narkoterorizma“. Tenzije rastu – u Latinskoj Americi, Ujedinjenim nacijama, pa i u Kongresu SAD.
Kako je počela kampanja „Južno koplje“
Operacija Southern Spear (Južno koplje) zvanično je pokrenuta 13. novembra 2025, kada je ministar odbrane SAD Pit Hegset objavio da će američke oružane snage pojačati borbu protiv „narko-terorista“ na zapadnoj hemisferi. Akcije su odmah startovale vazdušnim i mornaričkim udarima na brodove za koje se sumnjalo da krijumčare drogu a prve mete bile su u vodama Kariba. Do kraja novembra, Pentagon je priznao najmanje 21 takvu intervenciju, tokom kojih je po zvaničnim podacima stradalo 82 ljudi.
Kako su brodovi bivali potapani i masovno uništavani, operacija je proširena i na istočni Pacifik, čime je zona dejstva obuhvatila čitav atlantski i pacifički kanal prema Latinskoj Americi. Američke vlasti tvrde da ciljana plovila pripadaju organizacijama koje su proglašene za „terorističke“. Među njima se, po tvrdnjama SAD, nalazi i venezuelanski kartel „Tren de Aragua“.
Posle najnovije serije udara, američka mornarica premestila je udarnu grupu sa nosačem aviona „USS Gerald R. Ford“ na Karibe, signalizujući da kampanja više nije tek povremena akcija, već potencijalno trajno vojno prisutstvo u regionu. Zajedno sa tim, američke vlasti su unutar operacije razmatrale mogućnost kopnenih upada protiv kartelskih struktura u Venecueli, čime se krug „narko‑rata“ širi daleko izvan mora.
Sa kim SAD (ne)legitimno ratuju
SAD tvrde da gađaju brodove kojima upravljaju karteli ili grupe koje su deklarisane kao „narko-terorističke“, najčešće iz Latinske Amerike, navodeći da time štite vlastite obale od talasa narkotika. Međutim, prema izjavama visokih zvaničnika Kancelarije visokog predstavnika UN za ljudska prava, te akcije predstavljaju kršenje međunarodnog prava. One su „nedopustiva“ upotreba smrtonosne sile u situacijama kada nema neposredne pretnje životu. Kritičari jasno kažu da borba protiv trgovine drogom treba da je policijska a ne vojna operacija, i da napadi na brodove predstavljaju neosnovana izvođenja smrtonosnih udara.
Paralele radi, slične argumente za ciljane udare koristi i Izrael kada pogađa mete u drugim državama, po istom principu „legitimnih meta“ prema sopstvenom sudu, što ukazuje da ovo više liči na trend sila koje svoje interese nameću izvan formalnih međunarodnih pravila (Ili su „Big dedi“ i „Bibi“ prosto prepisali recept jedan od drugog). Kada država sama odlučuje šta je legitimna meta, međunarodni poredak biva potkopan. U slučaju SAD, prvi udari protiv brodova na Karibima završili su, po zvaničnim podacima, sa najmanje 80 mrtvih, dok kritičari navode da su u nekoliko napada pogođeni brodovi na kojima su bili i oni koji nisu imali ništa sa drogom.
Zbog svega ovoga, sve više zemalja Latinske Amerike, regionalnih organizacija, pa i države sa Zapada, pozivaju na istragu i transparentnost. Francuski ministar spoljnih poslova na nedavnom sastanku G7 konstatovao je da su udari SAD verovatno u suprotnosti sa međunarodnim zakonima i da predstavljaju pretnju stabilnosti regiona.
Jedan od najvećih problema je što ne postoje javno dostupni, nezavisno verifikovani dokazi da su ciljane grupe preduzele konkretne aktuelne napade protiv SAD, što dovodi u pitanje čak i tvrdnju da se radi o „narko‑ratnicima“. Ako država primenjuje termin „narko‑terorizam“ da bi opravdala udare, granice za buduće zloupotrebe postaju razvodnjene. U tom smislu, SAD, priznale to ili ne, kreću se po opasnoj granici između borbe protiv kriminala i formalnog ratovanja, čime potkopavaju principe suvereniteta i međunarodnog prava.
Kakve su posledice
Treba podsetiti da su reakcije u Latinskoj Americi bile brze i oštre od početka udara. Lideri Venezuele i Nikaragve osudili su napade, optužujući SAD za kršenje suvereniteta i destabilizaciju regiona. Organizacije civilnog društva i regionalne diplomatske mreže takođe su reagovale, zahtevajući hitne sednice OAS i UN kako bi se ispitala legalnost ovih akcija. Pojedine države Južne Amerike, poput Meksika i Kolumbije, izrazile su zabrinutost da američke operacije mogu da prerastu u šire sukobe koji će ugroziti regionalnu bezbednost. Takve akcije šalju signal i drugim državama da SAD imaju slobodu da unilateralno odlučuju o vojnoj intervenciji, što može da oslabi međunarodne norme.
Na globalnom nivou, operacija „Južno koplje“ podiže tenzije i sa Rusijom i Kinom koje posmatraju američku aktivnost kao presedan za intervenciju u njihovim sferama uticaja. Evropske prestonice, posebno zemlje koje zavise od trgovinskih i logističkih ruta kroz Atlantski okean, prate situaciju sa zabrinutošću jer svaki konflikt u Karibima može da poremeti snabdevanje i bezbednost. Balkan, kao region sa usko povezanim energetskim i trgovinskim tokovima ka EU, takođe bi mogao da oseti posledice eventualnih američkih udara i destabilizacije. Postavlja se pitanje kredibiliteta međunarodnog prava – ako SAD mogu samostalno da biraju mete, sličan pristup bi mogao da postane norma. Ovo dodatno komplikuje globalnu borbu protiv trgovine narkoticima, jer lokalni lideri mogu da odbace bilo kakvu saradnju sa međunarodnim partnerima. Na kraju, rizik od eskalacije je stvaran. Incidenti poput pogibije civila tokom gađanja „narko-brodova“ pokazuju koliko lako može da dođe do nevinih žrtava i diplomatskih kriza.
*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.
