„Ne uzimajte rusku imovinu – svet će to videti kao konfiskaciju!“

Plan koji je predložila Evropska komisija o korišćenju ruskog državnog novca, deponovanog kod belgijske finansijske institucije Euroklir (Euroclear), svet neće smatrati „pametnom finansijskom konstrukcijom“ već „čistom konfiskacijom“ – upozorila je Valeri Urben, izvršna direktorka Euroklira, u pismu liderima Evropske unije u koje je imao uvid britanski Fajnenšel tajms (https://www.ft.com/content/d870b430-e887-4a2a-9e73-187b60a2a63a).

Ova zaplena bi mogla da naruši poverenje tržišta u evropsku investicionu klimu, otežavajući dotičnim državama - članicama da pozajmljuju novi novac i primoravajući ih da plaćaju veće kamatne stope, upozorila je Urben.

Potkopavanje vladavine prava

Ako bi se u praksi ispostavilo da su rezerve centralnih banaka nesigurne, veliki međunarodni investitori (kao što su suvereni fondovi i centralne banke) mogli da oklevaju da plasiraju svoju imovinu u Evropi, istakla je Urben.

Ona je, takođe, ukazala na političke i ekonomske troškove koji bi bili posledica takve odluke. „Ovo potkopava vladavinu prava“, napisala je ona Ursuli fon der Lajen.

Ovo pismo predstavlja najjasnije upozorenje koje je Euroklir do sada uputio Evropskoj uniji protiv korišćenja približno 185 milijardi evra zamrznute ruske imovine koju ova institucija drži u Briselu – ocenjuju belgijski mediji.

Evropska komisija želi da iskoristi ovaj novac da bi Ukrajini odobrila beskamatni zajam od 140 milijardi evra. Ukrajina bi morala da vrati ovu sumu tek kada Rusija nadoknadi zemlji ratnu štetu.

Evropska komisija osporava da je reč o zapleni zamrznute imovine i tvrdi da bi se ona, legalno, koristila samo kao zalog.

Pretnja Belgiji - bankrotom

Posle višenedeljnih pregovora, međutim, Evropska komisija još nije uspela da ubedi belgijskog premijera Barta de Vevera da odobri plan.

De Vever se usprotivio predlogu na evropskom samitu krajem oktobra. Pored posledica po finansijska tržišta, belgijski premijer se takođe plaši poteza koje bi posledično mogla da povuče Rusija. Stoga zahteva čvrste garancije koje osiguravaju da se rizici pravedno dele među svim državama članicama EU.

U svom pismu predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen De Vever ponavio je svoju zabrinutost zbog ovog projekta „čijim bi se sprovođenjem ne samo prekršio osnovni princip međunarodnog prava, već bi on stvorio i dalju neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima“.

Nakon Barta de Vevera, ideji Evropske unije da koristi rusku imovinu zamrznutu u Belgiji za podršku Ukrajini suprotstavio se i Maksim Prevo (Maxime Prévot), belgjski ministar spoljnih i evropskih poslova.

„Mislim da ne shvatamo da je to /…/ glavni Damoklov mač koji visi nad glavom naše zemlje“, izjavio je u nedelju na RTL-TVi. “Cilj je očigledno da se finansijski pomogne Ukrajini, a Belgija je to uvek činila i nastaviće da čini“, naglasio je, dodavši da je potrebno izbeći „kršenje međunarodnog prava“ na osnovu „političke volje“.

„Ako nas Rusija tuži, imaće sve šanse da pobedi na sudu, a mi, Belgija, nećemo moći da vratimo ovih 200 milijardi evra jer to predstavlja ekvivalent godišnjeg saveznog budžeta. To je bankrot za Belgiju“, upozorio je.

Po Prevou, ako Evropa zaista želi da ide ovim putem (korišćenja ruskog zamrznutog novca u Eurokliru), onda je potrebno da države članice solidarno podele finansijski i pravne rizik koji preuzimaju. „Ne možemo jednostavno da uvrnemo ruku Belgiji i nateramo je da sama snosi ceo rizik“, naglasio je.

Da li će rešenje biti nađeno do sledećeg evropskog samita, zakazanog za sredinu decembra?

Evropsku pomoć – da plati Rusija

Bez dodatnog finansiranja, Ukrajina bi se mogla suočiti sa poteškoćama već u sledećem kvartalu. Njene finansijske potrebe procenjuju se na oko 135 milijardi evra do kraja 2027. godine.

Obraćajući se prošle nedelje poslanicima u Evropskom parlamentu na plenarnom zasedanju u Strazburu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je stav da zajam koji bi bio dat Ukrajini na osnovu zamrznute ruske imovine - ostaje najefikasnije rešenje.

Dodala je da, zapravo, nema alternative za ovaj scenario:

„Ne mogu da zamislim nijedan scenario u kojem bi samo evropski poreski obveznici morali da plate račun“, rekla je.

Fon der Lajen je najavila da će Komisija uskoro predstaviti nacrt pravnog teksta kako bi šefovi država i vlada, okupljeni u Evropskom savetu, zatim doneli konačnu odluku na samitu EU krajem decembra.

Diplomatski manevri oko rata u Ukrajini i pitanje zamrznute ruske imovine došli su ponvo u središte medijske i političke pažnje prošle nedelje, posle curenja američkog plana od 28 tačaka, koji je u Evropi doživljen kao predlog veoma povoljan za Rusiju.

Prema ovom dokumentu, Sjedinjene Države su predložile ulaganje 100 milijardi dolara iz zamrznute imovine u program obnove Ukrajine koji vodi Vašington, dok bi se od Evropljana tražilo da daju svoj doprinos u visini od 100 milijardi dolara. Preostala zamrznuta imovina bi bila deponovana u zajednički investicioni fond između Sjedinjenih Država i Rusije.

Nekoliko dana kasnije, ovaj plan je značajno revidiran tokom razgovora u Ženevi između Amerikanaca, Evropljana i Ukrajinaca. Pregovori su, kako se navodi, vratili sve na prvobitni princip: Ukrajina mora biti u potpunosti nmirena za rusku agresiju, posebno kroz rusku imovinu, koja bi ostala zamrznuta dok Moskva ne plati štetu nanesenu Ukrajini.