Zemlje EU jedna za drugom obnavljaju služenje vojnog roka: Makron najavio regrutovanje dobrovoljaca

Počev od 2026. godine, Francuska će uvesti dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od deset meseci – najavio je francuski predsednik Emanuel Makron u četvrtak uz himnu i zastave u vojnoj bazi u departmanu Izer, u 27. brdsko-pešadijskoj brigadi. On je predstavio „novi okvir za služenje u našim oružanim snagama“, odgovorivši - kako je rekao - na „želju mladih za posvećenošću“.

Makron je precizirao da ove regrute neće slati u Ukrajinu. „Nema govora o slanju naših mladih ljudi u Ukrajinu. Služba će se odvijati isključivo na francuskom tlu“, rekao je.

“Nacionalna služba”

Makron je istakao da je cilj da se do 2030. godine regrutuje 10.000 mladih ljudi godišnje. Ovo je predstavljeno kao prelazna faza jer je potrebno rešiti pitanje smeštaja regruta. Za sada, smeštajni kapaciteti su ograničeni jer su mnoge kasarne prodate nakon ukidanja vojne obaveze u Francuskoj 1997. godine.

Plan je da 2035. taj broj regruta dostigne 50.000.

Služenje dobrovoljnog vojnog roka biće plaćeno od 800 evra dok će stanovanje i hrana biti besplatni, a regruti će imati i veliki popust za javni prevoz.

“Nacionalna služba“, kako je nazvano ovo dobrovoljno služenje vojske biće od sledećeg leta otvorena za muškarce i žene starije od 18 godina koje će oružane snage odabrati na osnovu svojih potreba.

Približno 80% izabranih činiće mladići i devojke od 18 i 19 godina i biće primljeni u vojsku tokom leta. Desetomesečni period služenja vojnog roka smatraće se “pauzom u studijama“. Prilikom upisa na studije, posle služenja vojnog roka, imaće dodatne bodove za prijem na fakultet. Takođe, moći će da nastave da se školuju u vojnim školama. Preostalih 20 odsto regruta imaće specijalizovanije profile (inženjer, analitičar podataka, medicinska sestra itd.) i mogu služiti do 25. godine sa činom oficirskog kadeta, prvim oficirskim činom.

Tokom služenja vojnog roka, prvi mesec biće posvećen osnovnoj vojnoj obuci. Dobrovoljci će zatim biti integrisani u tri grane oružanih snaga i službe podrške.

Po završetku službe, mladi ljudi se automatski prebacuju u operativnu rezervu drugog stepena. Ova rezerva obezbeđuje pet dana dostupnosti godišnje tokom pet godina, ukoliko se ukaže potreba.

Takođe se mogu prijaviti u operativnu rezervu prvog stepena, za koju se očekuje da će do 2030. godine dostići 80.000 ljudi, u poređenju sa trenutnih 47.000 pripadnika.

Atmosfera za rat

Makronova objava uvođenja služenja vojnog roka usledila je posle niza njegovih izjava kojima najavljuje da će građani morati da se spreme da učestvuju u “ratnom naporu“, uključujući pri tom i mogućnost da država koristi njihove štedne račune – kako je objasnio prošle godine.

Pre deset dana, načelnik Generalštaba general Fabien Mandon u javnom obraćanju je poručio da će Francuska, suočena sa ratnom opasnošću, “morati da prihvati i gubitak svoje dece“. Izjava je izazvala burne reakcije i negodovanje. Na kraju se ispostavilo da nije reč o lapususu već pripremanju atmosfere za rat u skladu sa izjavama predsednika Republike.

Kako će prezadužena Francuska (preko 3.400 milijardi evra državnog duga) finansirati “ratni napor“, pripremajući se za “ratni sukob visokog intenziteta“, Makron nikada detaljno nije precizirao ali je prošlog leta u govoru povodom Dana Republike poručio da će povećana industrijska aktivnost i proizvodnja omogućiti finansiranje naoružavanja Francuske.

Evropski vojnici

Pored Francuske i druge zemlje u Evropskoj uniji uvodi promene u zakonima o služenju vojnog roka. Neke zemlje nikada nisu ukinule regrutaciju, dok su je druge ponovo uvele.

Prema podacima koje je prenela agencija AFP, u Danskoj je dužina vojne službe prošle godine povećana sa četiri na jedanaest meseci, a za žene je obavezna od 1. jula. Mladi Danci se biraju lutrijom kako bi se utvrdilo da li će služiti ili ne, u zavisnosti od potreba vojske.

U Finskoj, regruti služe otprilike šest, devet ili dvanaest meseci, u zavisnosti od njihove specijalnosti i čina. Vlada razmatra povećanje starosne granice rezervista na 65 godina. Vojna služba je dobrovoljna za žene.

Norveška je 2013. godine odlučila da dvanaest meseci vojne službe učini obaveznim i za žene, u ime rodne ravnopravnosti. Približno 15% starosne grupe se bira na osnovu kvalifikacija i motivacije.

U Estoniji, vojna služba za muškarce traje od osam do jedanaest meseci i sprovodi se na teritorijalnoj osnovi, što im omogućava da se obučavaju u formiranim jedinicama kada se nađu u rezervi. Za žene je dobrovoljna.

Grčka održava obaveznu regrutaciju za muškarce starije od 18 godina, u periodu od devet do dvanaest meseci. U martu je vlada otvorila mogućnost za žene da obavljaju vojnu službu na dobrovoljnoj osnovi.

Na Kipru je četrnaest meseci vojne službe obavezno za muškarce. Parlament je u aprilu usvojio zakon kojim se proširuje na žene dobrovoljce.

Austrija i Švajcarska, neutralne zemlje, takođe imaju obaveznu službu za muškarce, u trajanju od šest, odnosno devet meseci, i dobrovoljnu službu za žene.

Više zemalja odlučilo je da vrati vojni rok i regrutaciju.

Litvanija je prva ponovo uvela obaveznu regrutaciju za muškarce 2015. godine, nakon što ju je obustavila 2008. godine. Izbor se vrši lutrijom za devetomesečnu službu, koja je dobrovoljna za žene. Na kraju službe, regruti se prebacuju u rezervu na deset godina. Taj period će biti produžen na petnaest godina 2026. godine.

Švedska je ponovo uvela regrutaciju 2017. godine nakon sedmogodišnje suspenzije. Obavezna je i za muškarce i za žene u periodu od devet do petnaest meseci, u zavisnosti od specijalnosti.

Letonija je 2023. godine ponovo uvela obaveznu jedanaestomesečnu vojnu službu za muškarce — dobrovoljnu za žene — koju je ukinula 2006. godine.

Hrvatska je krajem oktobra glasala za ponovno uvođenje obavezne vojne službe za muškarce, koja je bila suspendovana 2008. godine, neposredno pre nego što se zemlja pridružila NATO-u.

Belgija je ukinula regrutaciju 1994. godine, kao i Holandija (1997), Španija (2001), Češka i Mađarska (2004), Italija (2005), Rumunija (2006) i Bugarska (2007).

Holandija je uvela dobrovoljnu vojnu službu 2023. godine, a Bugarska 2020. godine. Rumunija će takođe sledeće godine pokrenuti četvoromesečnu dobrovoljnu vojnu službu za muškarce i žene.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, regrutacija je okončana 1960. godine. Vlada Kira Starmera odložila je plan za njeno ponovno uvođenje, koji je predložio njegov prethodnik.

U Nemačkoj, gde je regrutacija obustavljena 2011. godine, vladajuća koalicija je postigla kompromis o uspostavljanju dobrovoljne vojne službe kako bi se ojačala vojska koja pati od nedostatka regruta. Očekuje se da će se o zakonu glasati u decembru. Cilj je regrutovanje 20.000 dobrovoljaca do 2026. godine.

Regrutacija je obustavljena u Poljskoj 2009. godine, čime je uveden dobrovoljni jednomesečni program osnovne vojne obuke, nakon čega može da usledi još jedanaest meseci specijalizovane obuke.