„Vojni Šengen“: Plan EU za olakšavanje kretanja trupa i opreme

Pitanje sposobnosti evropskih zemalja da brzo premeštaju trupe i vojnu opremu preko kontinenta u slučaju ruske agresije nije novo. Prema bugarskom servisu Radija Slobodna Evropa/Radio Liberti to je pitanje koje se ponavlja od 2014. godine kada je Rusija izvršila aneksiju Krima - prenosi francuski Kurie enternasional u svom pregledu međunarodne štampe (https://www.courrierinternational.com/article/defense-schengen-militaire-l-ue-presente-un-plan-pour-faciliter-le-deplacement-de-troupes-et-de-materiel_237586):

Plan za slučaj ruske agresije

„Godinama se govori o 'Vojnom Šengenu', području u kojem se oružje i trupe mogu slobodno kretati kao i obični građani u zoni slobodnog kretanja“, navodi se u izveštaju ove radio stanice i podseća da je 2017. godine to označeno kao „prioritet“, a akcioni planovi su izrađeni za naredne godine, ali bez većeg uspeha. EU i NATO jednostavno prebacuju odgovornost za ovo pitanje jedni na druge  - prenosi sajt Slobodna Evropa Bugarska (https://www.svobodnaevropa.bg/a/es-voenen-shengen/33594649.html)

Međutim, u sredu, 19. novembra, stvari su konačno izgledale kao da se menjaju u Briselu, gde su visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, i komesarka za tehnološki suverenitet, Hena Virkunen, predstavile plan „vojne mobilnosti“ koji ima za cilj da olakša raspoređivanje trupa i opreme u slučaju ruske agresije.

Nekoliko međunarodnih medija je dobilo kopiju ovog dokumenta od 15 stranica, uključujući i Politiko (https://www.politico.eu/article/european-commission-military-mobility-russia/)

„U suštini ovog plana je novi sistem Evropske vojne mobilnosti i poboljšanog odgovora (EMERS), mehanizam koji omogućava državama članicama – ili Evropskoj komisiji – da predlože privremenu obustavu uobičajenih pravila transporta u vanrednim situacijama“, objašnjava Politiko.

„Nakon aktiviranja, EMERS bi omogućio vojsci prioritetni pristup infrastrukturi, transportu i osnovnim uslugama.“

Zahtev za brzo ujedinjenje protiv Rusije

Logično, sprovođenje ovog plana je posebno snažno odjeknulo u zemljama koje se graniče sa Rusijom, kao što su baltičke države, ili one blizu ratne zone u Ukrajini, kao što su Poljska, Rumunija i Bugarska, gde se često govori o „ovom ratu koji besni odmah tu preko Crnog mora“.

„Trenutno je potrebno otprilike četrdeset pet dana da se trupe transportuju iz strateških zapadnih luka u zemlje koje se graniče sa Rusijom ili Ukrajinom“, napominje sofijski onlajn dnevnik Mediapul. Ambicija ovog plana za vojnu pokretljivost je da se ovo vreme smanji na pet, ili čak tri dana, nastavlja Mediapul, ističući sve birokratske i logističke izazove.

Koliko je evropskih mostova, tunela ili luka pogodno za teški vojni transport? Ovome se dodaju i tranzitni propisi koji se razlikuju od zemlje do zemlje, a da ne pominjemo razliku u širini železničke pruge između Zapada i određenih zemalja Istoka, zbog sovjetskog nasleđa.

„Projekat ´Rejl Baltika´, koji planira izgradnju brze železničke pruge koja povezuje Estoniju sa Poljskom, preko Letonije i Litvanije, koristeći standardni evropski kolosek, doživljava značajna kašnjenja“, napominje Mediapul (https://www.mediapool.bg/chasovnikat-tiktaka-na-nato-shte-mu-tryabvat-45-dni-za-da-prehvarli-voiski-do-granitsata-s-rusiya-v-sluchai-na-voina-news377399.html)

Podseća i na neuspeh Francuske, koja je morala da odustane od planova da pošalje tenkove u Rumuniju kopnenim putem nakon ruske invazije na Ukrajinu, jer ih je nemačka carina smatrala preteškim za lokalne puteve. „Putovanje, preko Sredozemnog mora, trajalo je nekoliko nedelja umesto nekoliko dana“, napominje bugarski onlajn dnevnik.

Sofijski mediji stoga mnogo koriste nedavne izjave samih evropskih zvaničnika iz zemalja koje čine ono što je poznato kao „istočni bok“ NATO-a i EU.

„Ne možete braniti kontinent ako ne možete da se krećete tamo“, izjavio je grčki komesar za transport, Apostolos Cicikostas, 18. novembra. „Pešadija dobija bitke, logistika dobija ratove“, dodao je litvanski komesar za odbranu, Andrijus Kubilijus. Od februara 2022. godine, Crno more je samo po sebi postalo ratna zona, što zahteva da se priobalne države poput Bugarske, Rumunije i Grčke brzo ujedine protiv provokacija Rusije.