Sve dublja politička kriza u Francuskoj: Makron ponovo imenovao Lekornia za premijera
Ponovno imenovanje potvrđuje krajnje oslabljenu političku poziciju predsednika Makrona, kako u Francuskoj tako i na međunarodnom planu. Čak 80 odsto građana smatra ga glavnim krivcem za teškoće u kojima se našla država
(ilustracija, „Predsednik republike je nominovao gospodina Sebastijana Lekornia za premijera i zadužio ga da formira vladu“, navodi se u saopštenju Jelisejske palate, izdatom u petak uveče, foto https://www.instagram.com/p/DPpEPmWiVbC/)
Nije proteklo ni nedelju dana od ostavke francuskog premijera Sebastiana Lekornia, a predsednik Makron ga je ponovo imenovao za premijersku funkciju.
„Prihvatam – po dužnosti – misiju koju mi je poverio predsednik Republike da učinim sve što je moguće da Francuska dobije budžet do kraja godine i da se pozabavim svakodnevnim problemima naših sunarodnika“, napisao je stari-novi premijer u poruci objavljenoj na društvenoj mreži X.
Ponovnom imenovanju Lekornia za premijera prethodila je, kako je mnogi nazivaju, “luda nedelja“ koja je protekla u političkom uzbuđenju i konfuziji kakve Francuska odavno nije videla.
Početkom nedelje Lekorni je podneo ostavku, samo 27 dana posle svog imenovanja i samo 14 sati pošto je imenovao ministre u svojoj vladi. Sada je samo četiri dana posle ostavke na premijersko mesto - ponovo imenovan na tu dužnost.
Ponovno imenovanje potvrđuje krajnje oslabljenu političku poziciju predsednika Makrona, kako u Francuskoj tako i na međunarodnom planu. Čak 80 odsto građana smatra ga glavnim krivcem za teškoće u kojima se našla država.
Pred premijerom Lekorniem sada je skoro nemoguća misija: u parlamentu - u kome od prošlogoidišnjih vanrednih izbora nijedan od tri velika bloka nema većinu - on će morati do kraja decembra da obezbedi većinsku podršku za budžet za iduću godinu.
Francuska mora da uštedi 44 milijarde evra kako bi smanjila rekordan državni deficit koji je dosegao 1.400 milijardi evra. Dok labavo ujedinjeni levi blok sa zelenima smatra da teret štednje treba da snosi pre svega najbogatija manjina, da novac od dividendi i spekulacija treba oporezivati kao zarade zaposlenih, dotle projekat budžeta počiva na ideji da treba rezati troškove u javnom sektoru - pre svega zdravstvu, prosveti i socijalnim davanjima.
Ipak, Lekorni se može nadati da bi se levi centar (socijalisti) i desni centar (republikanci) mogli pokazati kooperativniji nego do sada iz straha da ne budu organizovani vanredni izbori na kojima bi krajnja desnica više nego ikad imala šanse da pobedi u ulozi političke snage koja će - kako tvrdi - “uvesti red“.
