Vlada u Francuskoj pala posle samo 14 sati: da li je Makron “gotov“?
Ukoliko bi kriza nastavila da se zaoštrava, otvorio bi se širok put za partiju Nacionalno okupljanje čiji je predsednik Žordan Bardela prošle godine, komentarišući osvajanje rekordna 143 sedišta u Parlamentu poručio: “Ovo nije kraj, ovo je početak. Pobeda samo odložena“
(Paris, 06.10.2025 - Francuski premijer Sebastijan Lekornu podneo je danas ostavku, nekoliko sati nakon što je predstavljen njegov kabinet u Parizu, Sebastien Lecornu, FoNet/AP)
Do sada neviđeno u istoriji francuske republike: francuski premijer Sebastian Lekorni podneo je jutros ostavku predsedniku Makronu, nepunih mesec dana posle svog imenovanja i samo 14 sati nakon što je imenovao ministre u svojoj vladi!
Obrazlažući svoju odluku, odlazeći premijer Lekorni je rekao da nije bilo uslova za rad vlade jer su mnogi pretpostavili partijske interese – interesima Francuske.
Makron u pitanju
Sa više od tri hiljade i četiri stotine milijardi evra javnog duga, Francuska je od jutros još dublje utonula u političku krizu za koju francuska javnost i analitičari, u ogromnoj većini, smatraju odgovornim predsednika Emanuela Makrona, pre svega.
Dok ovo javljamo, čuju se pitanja kada će se Makron obratiti javnosti, ali još nema odgovora iz Jelisejske palate. Neki od njegovih političkih protivnika komentarišu da ga Francuzi jedino viđaju kada prisustvuje međunarodnim sastancima.
Šta sada ?
Da li će predsednik Makron raspisati nove parlamentarne izbore, kako to od njega traže i krajnja desnica i levi blok u Parlamentu, ili će opet imenovati nekog novog premijera čijoj vladi bi dani unapred bili odbrojani iz koje god političke grupe da dolazi?
Glavna tema - izbori
U Francuskom parlamentu nijedan od tri glavna politička bloka nema većinu od kako je u leto prošle godine na opšte iznenađenje, ne konsultujući nikoga, Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore pošto je njegova partija pretrpela poraz od krajnje desnice na izborima za Evropski parlament.
Najbrojnija politička grupa, koju čine manje – više ujedinjena levica sa zelenima, traži da predsednik sada ili raspiše nove parlamentarne izbore ili imenuje premijera iz redova levice, poštujući činjenicu da imaju najveći broj poslaničkih sedišta mada nemaju većinu.
Lider krajnje leve grupe „Nepokorena Francuska“ Žan Lik Melanšon išao je i dalje: tražio je da Makron podnese ostavku i organizuje vanredne parlamentarne i predsedničke izbore. Takođe, pozvao je na aktiviranje člana 68 ustava koji predviđa pokretanje procedure u parlamentu i senatu za smenu predsednika Republike u specifičnim okolnostima kada ne ispunjava zadatke koje predviđa njegov mandat.
Pretnja od ogromnog državnog duga
Teško je zamisliti da bi Makron mogao da imenuje ličnost sa levog bloka za premijera jer bi to izazvalo reakcije na berzama i na tržištima novca i dugova, kao i tri najvažnije agencije za ocenjivanje finansijskog kapaciteta država da vraćaju dugove: to su dve američke (privatne) grupe Standard & Poor's i Moody's i Fitch kao i filijala grupe Fimalac sa francuskim kapitalom. Prezaduženoj Francuskoj mogle bi da budu povećane kamate na dugove što bi imalo nesagledive posledice ne samo po Francusku već i po evro-zonu.
Levi blok, naime, u svojim programima precizira da će se dugovi otplaćivati tako što će najbogatija manjina (milijarderi) konačno početi da plaća poreze u Francuskoj, što će za dividende biti uvedene poreske takse jednake onima kojima se oporezuje rad.
Centristi i Makron, koji je došao iz finansijskih krugova (iz Rotšild banke), smatraju normalnim da se dugovi otplaćuju tako što će se smanjiti budžeti za javne servise i socijalnu politiku. Ta takozvana štednja je bila orijentacija svih administracija od 2017. od kada je Makron postao predsednik Republike iako je upravo u toku tog perioda francuska država povećala svoj dug za 1,135 milijardi evra što je 115 odsto BDP.
Najava „uvođenja reda“
Što se tiče Marine Lepen liderke krajnje desne partije Nacionalnog okupljanja – ona je kratko i jasno poručila da je “Vreme za izlazak na izbore“. Atmosfera najavljenog haosa mogla bi da poveća šanse krajnjoj desnici da konačno dođe na vlast, s obzirom da je ona zagovornik onoga što naziva “uvođenjem reda“. Čim je jutros objavljena vest o padu tek imenovane vlade, počelo je da se govori o koaliciji desnog centra (republikanci) i krajnje desnice koja bi u sadašnjim okolnostima imala šanse da postane većinski blok u parlamentu.
Krajnje desno Nacionalno okupljanje u svom predizbornom programu obećalo je povećanje kupovne moći građana i obnavljanje javnih servisa novcem koji će preuzeti iz budžeta namenjenog za imigraciju i socijalna davanja strancima.
Ukoliko bi kriza nastavila da se zaoštrava, otvorio bi se širok put za partiju Nacionalno okupljanje čiji je predsednik Žordan Bardela prošle godine, komentarišući osvajanje rekordna 143 sedišta u Parlamentu poručio:
„Ovo nije kraj, ovo je početak. Pobeda samo odložena“.
Povlačenje predsednika ili vanredno stanje?
U teoriji, Makron bi mogao da se povuče pre 2027. godine kada ističe njegov predsednički mandat. U praksi, s obzirom na psihološki profil francuskog predsednika, to je i dalje malo verovatno jer je u više navrata izričito izjavio da ostaje do kraja mandata.
Od svih hipotetičkih rešenja najlošije bi ipak bilo da se situacija toliko zaoštri da dođe do političkog i socijalnog haosa.
Makron bi mogao da posegne za članom 16 Ustava Pete Republike koji predviđa mogućnost da u vanrednim okolnostima predsednik Republike privremeno ukine demokratiju i preuzme kontrolu nad svim vlastima: izvršnom (vlada), zakonodavnom (parlament) i pravosudnom s tim što ne bi imao pravo da raspusti parlament, niti da izmeni ustav.
