KAKO SMO DOVDE DOŠLI: KIJEV GAĐA RUSKA POSTROJENJA, DOK EVROPA PLAĆA GAS

Sjedinjene Države su prošle nedelje odlučile da Ukrajini daju obaveštajne podatke koji omogućavaju precizne udare na ruske energetske objekte – rafinerije, gasovode i elektrane, dok brojni evropski saveznici još plaćaju milijarde evra za ruske energente.  

Ova odluka označava prekretnicu: do sada su SAD uglavnom pružale obaveštajnu i vojnu podršku Ukrajini, ali bez direktnog uplitanja u napade na samu unutrašnju infrastrukturu Rusije. Sada se ta granica pomera – Vašington dopušta da Kijev gađa energetsko jezgro ruske države. Prema izvorima iz Pentagona, informacije koje se dele namenjene su „preciznim“ udarima – ne masovnom razaranju, već planskom slabljenju kapaciteta što bi Ukrajina mogla da iskoristi u taktičke svrhe.

Ruski Kremlj već je reagovao i saopštio da SAD i NATO „već redovno“ prosleđuju obaveštajne podatke Ukrajini, što po Moskvi implicira da Zapad preuzima ulogu suizvođača udarnih operacija. Vladimir Putin je upozorio na „novi nivo eskalacije“, ukoliko se SAD uključe u isporuku krstarećih raketa koje mogu da dosegnu duboko unutar ruske teritorije.

Gorivo za rat

Paralelno sa dramatičnim odlukama u vojnom domenu, evropske države i dalje plaćaju velike sume za ruski gas i naftu. Izveštaji pokazuju da su, u trećoj godini rata u Ukrajini, zemlje EU potrošile oko 21,9 milijardi evra na ruska fosilna goriva, što je više od iznosa finansijske pomoći Ukrajini (oko 18,7 milijardi). Preciznije, istraživanje „Grinpisa“ ukazuje da su Francuska, Belgija, Španija i Holandija u periodu od 2022. do 2025. platile više za ruski prirodni gas nego što su ukupno pomogle Ukrajini.

Iako EU pokušava da smanji zavisnost od ruskih energenata, stanje još nije rešeno: ruski gas činio je 45 odsto gasnog uvoza pre 2022. godine a danas ta cifra pada na oko 19 odsto. Čak u prvoj polovini 2025, kako prenose svetski mediji, EU je uvoz ruskog gasa povećala za oko 30 odsto.

Istorijsko-energetske niti

Evropa je decenijama gradila energetske veze sa Rusijom: gasovodi, dugoročni ugovori, infrastrukturne investicije. Često je delovalo da je upravo Rusija ta koja greje evropske domove – i u isto vreme diktira cene. Kada je Rusija napala Ukrajinu 2022, zapadne države su joj uvele sankcije, ali energetika je bila problematično područje, jer je veliki deo evropske privrede zavisio upravo od ruskog gasa i nafte.

Plan EU predviđa krajnji izlazak iz zavisnosti do 2028. uz podršku obnovljivim izvorima i diversifikaciju, ali prelaz nije brz. Među državama EU koje se otvoreno protive planu da se prekine uvoz ruskog gasa i nafte do 2027-2028. ističu se Mađarska i Slovačka. Obe naglašavaju da su, ekonomski i infrastrukturno, izrazito zavisne od ruskih snabdevaća. Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da bi takva zabrana ozbiljno narušila energetsku sigurnost zemlje i da prelazak na alternativne izvore nije moguć bez velikih troškova za domaćinstva. Slovačka, sa svoje strane, upozorava da bi prekid postojećih ugovora doveo do rasta cena gasa i destabilizacije tržišta u zemlji.

Pored njih, i Francuska i Belgija traže jasne procene ekonomskih i pravnih posledica pre nego što podrže sprovođenje zabrane uvoza ruske energije, jer su i one, uprkos kritikama, i dalje među vodećim korisnicima ruskog prirodnog gasa u EU.

Pravo rata i civilna infrastruktura

Prema međunarodnom humanitarnom pravu, energetska postrojenja smatraju se delom civilne infrastrukture i ne smeju biti meta napada, osim ako se dokaže da se koriste u vojne svrhe. Čak i tada, svaka akcija mora da poštuje principe srazmernosti i zaštite civila.

Kada SAD pomažu Ukrajini u planiranju takvih udara, otvara se pravno pitanje odgovornosti: da li se time SAD predstavljaju kao pasivni savetnici ili aktivni učesnici operacija? Pored toga, svaki prekid u snabdevanju strujom, gorivom i grejanjem pogađa civile, te bolnice, škole, industriju. Tako granica između vojnih ciljeva i civilne štete postaje razoružavajuće zamagljena.

Apsurd evropske politike

SAD sada deluju odlučno: obaveštajna podrška za napade na rusku energetiku predstavlja korak dalje u ratnoj strategiji. Ali taj korak ostavlja evropske saveznike između dve vatre: da li treba da se odreknu gasa koji će teško da zamene?

Neki kritičari nazivaju ovu situaciju licemernom i apsurdnom jer se radi o državama koje glasaju protiv agresije a u isto vreme pune budžet Moskve. Evropske zemlje i dalje kupuju rusku naftu i gas, jer im je energetska sigurnost važnija od političkih stavova. Tako, prema ovoj logici, dok plaćaju energente, zapravo pomažu da se rat u Ukrajini – direktno ili indirektno – nastavi.

Godinama građena energetska zavisnost pretvorila se u mrežu iz koje se teško izlazi, pa se rat, paradoksalno, delom finansira upravo novcem evropskih potrošača. Dok se s jedne strane šalje oružje Kijevu, s druge se svakim računom za struju posredno se puni ruski budžet.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu raznoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net.