Bilans neformalnog samita EU u Kopenhagenu: evropski razdor u pozadini podrške Ukrajini

Neformalni sastanak 27 zemalja Evropske unije u Kopenhagenu pokazao je da zemlje EU ne mogu da se dogovore o ključnim pitanjima: ni o evropskoj odbrani, ni o upotrebi zamrznute ruske imovine, ni o evropskoj integraciji Ukrajine, ni o ulozi koju Evropska komisija može i treba da ima u vezi sa rešavanjem vojnih pitanja i naoružavanja država EU.

Odbrambeni zid u magli?

U Kopenhagenu se otkrilo da je uspostavljanje takozvanog zida protiv dronova još uvek samo u fazi razmišljanja, a Evropska unija se nije obavezala da će, kako to zahtevaju Švedska, Poljska i Češka, sve letelice koje upadaju na teritoriju EU biti oborene.

Primer projekta zida protiv dronova je simptomatičan za evropske podele. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tvrdio je 29. Septemra da bi bilo potrebno „više od tri ili četiri godine“ da se to završi.

„To je izvodljivo za godinu i po dana“, izjavila je potom letonska premijerka Evika Silina.

„Ponekad sam oprezan prema prilično ishitrenim izjavama. Da li postoje gvozdene kupole za Evropljane ili zidovi za odbranu od dronova? Stvari su sofisticiranije i složenije“, istakao je Emanuel Makron.

Čak i među zagovornicima zida protiv dronova, stvar nije jednostavna, kao što je ilustrovano ovim prilično bizarnim sastankom 27. septembra.

Sastanak u dva dela

Komisija je želela da okupi ministre odbrane zainteresovanih zemalja, kao i njihovog ukrajinskog kolegu, čija je stručnost korisna. Ali je morala da podeli sastanak na dva dela, jer su Poljska, baltičke države, Rumunija, Bugarska, Finska i Ukrajina želele prvo da razgovaraju bez Mađarske i Slovačke, koje smatraju previše rusofilskim i sumnjivim.

„Nismo mogli da im zabranimo da dođu, zato je sastanak organizovan u dva dela“, rekao je jedan evropski diplomata – preneli su francuski mediji.

Kada je reč o integraciji Ukrajine u EU - povodom koje je ukrajinski predsednik Zelenski u poruci evropskim liderima podsetio da „Evropa mora da ispuni svoja obećanja, baš kao što zemlje kandidati rade svoj deo posla“ - tu je takođe problem nesloga među članicama EU jer su pregovori Kijeva sa Briselom potpuno blokirani vetom Mađarske. Viktor Orban, mađarski premijer, potvrdio je to u Kopenhagenu.

Kako sa ruskim novcem

Slično tome, zajam Ukrajini, koji bi mogao da iznosi više od 150 milijardi evra, još uvek je samo ideja.

Da bi se to postiglo, Evropska komisija je predložila korišćenje zamrznute ruske imovine u Evropi za finansiranje kredita Ukrajini od 140 milijardi evra, koji će vratiti samo ako Rusija jednog dana plati ratnu odštetu, objasnila je u sredu njena predsednica Ursula fon der Lajen.

Ovaj predlog podržavaju brojne zemlje EU, naročito Danska, Finska i baltičke države.

Nekoliko zemalja ipak i dalje okleva da direktno koristi zamrznuta ruska sredstva.

Francuski predsednik Emanuel Makron je manje-više odbacio ideju o korišćenju zamrznute ruske imovine kako bi je dao Ukrajini u obliku kredita.

„Mislim da mi Evropljani moramo da ostanemo atraktivan i pouzdan finansijski centar. To znači, kada je imovina zamrznuta, poštujemo međunarodno pravo. To je ponovio i belgijski premijer“, izjavio je Makron u Kopenhagenu.

Belgija, gde se nalazi najveći deo ove zamrznute ruske imovine u Evropi, ne pokazuje volju za korišćenje ruskog zamrznutog novca.

 „Apsolutno je jasno da Belgija ne može biti jedina država članica koja će snositi rizike“ ove operacije, obećala je Ursula fon der Lajen, rekavši da je „zadovoljna“ prijemom koji je njen predlog dobio u Kopenhagenu.

U vezi sa ruskom imovinom, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, priznala je neposredno pre samita da je pitanje daleko od rešavanja.

„Još uvek imamo mnogo posla, tako da ne mogu da postavim rok“, izjavila je ona.

Prazne kase EU

Od početka rata u ukrajini, Evropljani (EU) su već izdvojili skoro 180 milijardi evra Ukrajini. Za 2026. i 2027. godinu ništa nije planirano, dok su danas kase EU, kao i većine zemalja članica, počevši od Francuske, prazne a Sjedinjene Države Donalda Trampa više ne žele da finansiraju Kijev.

Nemačka, koja odbija da pošalje trupe u Ukrajinu, ali traži način da potvrdi svoju podršku, podržava plan Ursule fon der Lajen o korišćenju zamrznute ruske imovine.

Francuski mediji preneli su diplomatski izvor koji je ocenio da „Berlin, pre svega, strahuje od povratka debate o zajedničkom evropskom kreditu“, toliko dragom Francuskoj.

I dalje “anonimni” dronovi - provokatori

Ponovljeni preleti “stranim dronovima” danske civilne i vojne infrastrukture prošle nedelje takođe su podstakli nekoliko savezničkih država – uključujući Francusku i Ukrajinu – da pošalju opremu kako bi bolje zaštitile danski vazdušni prostor od ove vrste upada.

Međutim, francuski lider je primetio da ovi letovi aviona još uvek nisu „pripisani“ stranoj sili - primetili su izveštači francuskih medija.

Takođe, neformalni samit EU u Kopenhagenu je pokazao da države članice još uvek ne mogu da se dogovore o zajedničkoj evropskoj odbrani, iako govore o  “sve češćim” hibridnim napadima Rusije.

Ko će da komanduje?

Nije sasvim jasno ni koja uloga pripada Evropskoj komisiji čiji članovi nisu izabrani već imenovani. Predsednica Ursula fon der Lejen pretenduje da je njena uloga da koordinira vojne napore država.

Sa tim se ne slažu naročito Francuska, Nemačka i Italija.

Skoro četiri godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropski odbrambeni sistem još uvek nije izgrađen.

Ursula fon der Lajen predstavila u Kopenhagenu „mapu puta“ za naoružavanje Evrope do 2030. godine zasnovanu na četiri vodeća projekta – zida protiv dronova, kontrole istočnog krila Evrope, protivvazdušnog odbrambenog štita i svemirskog odbrambenog štita.

Inicijativa predsednice Evropske komisije je izazvala nezadovoljstvo  Francuske, Italije i Nemačke, koje ističu da Komisija nema nadležnost nad sektorom odbrane.

„Na evropskom nivou već postoje tela, kao što je Evropska odbrambena agencija, kojima direktno upravljaju države, sposobna da sprovode ove velike zajedničke projekte“, preneo je pariski Mond, pozivajući se na jednog evropskog diplomatu koji ocenjuje da “u stvari Evropska komisija preuzima vlast prkoseći drugim institucijama.“

Otimanje plana za otimanje ruskog novca

„Komisija će preuzeti sve veće odgovornosti. Naravno, moramo vršiti sve veću političku kontrolu“, sumirao je Antonio Kosta, šef evropske diplomatije čija je funkcija još uvek pretežno formalna jer je spoljna politika suvereni domen država članica EU.

Francuski mediji preneli su da manje zemlje EU, koje imaju malo ili nimalo odbrambene industrije, vode kampanju da se Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja u oblasti odbrane. One tvrde da bi to moglo da poboljša koordinaciju među zemljama EU kako bi se organizovale zajedničke porudžbine.

O atmosferi u EU govori i sledeća epizoda: Fridrih Merc je 25. septembra objavio autorski članak u The Financial Time“, otkrivajući detalje mehanizma osmišljenog u Briselu za korišćenje ruske imovine. Nemački kancelar nije smatrao da je potrebno da unapred obavesti Pariz, pa čak ni Evropsku komisiju, od koje je dan ranije tražio detalje o tom planu. Ursula fon der Lajen tako je otkrila sopstveni predlog - u britanskim novinama - koji je potpisao Fridrih Merc.