Nova rezolucija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope: “Rusija glavna pretnja evropskoj i demokratiji“

Poslanici iz 46 zemalja članica Saveta Evrope okupljeni na plenarnom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope izglasali su danas rezoluciju u kojoj se kaže da je Rusija glavna pretnja evropskoj i demokratiji i u kojoj se Rusija optužuje za kršenja međunarodnog prava, “uključujući kršenje ljudskih prava sopstvenih građana i pokušaje da uspostavi svoju de fakto kontrolu i prekomerni uticaj u susednim zemljama“.

U debati je učestvovalo 18 poslanika od čega njih sedam iz Ukrajine.

Svi govornici, bez izuzetka, podržali su predlog ove rezolucije koja vrlo oštro osuđuje Rusiju, ali je već sastav liste govornika govori o postepenoj promeni atmosfere u odnosu na zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2022. i 2023. godine. Samo četiri poslanika iz zapadnoevropskih zemalja u debati - po jedan iz Velike Britanije, Španije, Francuske i Švedske. Poređenja radi, za narednu debatu o humanitarnoj katastrofi i ubijanju novinara u Gazi - prijavila su se 44 govornika.

“Treba obarati ruske dronove“

Obraćajući se poslanicima, izvestilac o temi “Rusija: nove pretnje evropskoj demokratiji“, rumunski poslanik Julijan Bulai poručio je da “treba obarati ruske dronove“ čim se oni pojave nad teritorijom neke od evropskih država.

“Poslednjih nedelja, povećanje ruskih napada dronovima i raketama na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uključujući Kijev, izazvalo je haos među civilnim stanovništvom, uništavajući škole i stambene zgrade i oštećujući diplomatske objekte“, izvestio je Bulai.

U rezoluciji, na osnovu njegovog izveštaja, kaže se da Parlamentarna skupština Saveta Evrope snažno osuđuje ovu dalju „eskalaciju nezakonite, neopravdane i ničim izazvane ratne agresije protiv Ukrajine“ i ponavlja svoj hitan poziv za pravedan i trajan mir u Ukrajini kako bi se osigurala dugoročna bezbednost Evrope i evropska budućnost Ukrajine.

Ističe se da je Skupština, takođe, duboko uznemirena sve većim brojem upada neidentifikovanih dronova i ruskih vojnih aviona u vazdušni prostor zemalja članica Saveta Evrope (46 država članica uključujući i Srbiju).

“U septembru 2025. godine, Estonija, Poljska i Rumunija zabeležile su namerne i neprihvatljive povrede svog vazdušnog prostora, što je navelo Estoniju i Poljsku da zatraže konsultacije u skladu sa članom 4 Severnoatlantskog sporazuma. Aktivnost dronova u blizini osetljive infrastrukture i vojnih lokacija u danskom i nemačkom vazdušnom prostoru takođe je poremetila civilno vazduhoplovstvo, uključujući privremeno zatvaranje aerodroma u Danskoj“, rekao je izvestilac Bulai.

On je ocenio da su “ove namerne provokacije“ (Rusije) deo šire strategije za testiranje koliko je Evropa posvećena podržavanju Ukrajine, unutrašnjoj koheziji Evrope i snazi evroatlantskih odnosa.

“One povećavaju rizik od širenja vojnih operacija u Evropi“, upozorava Parlamentarna skupština u tekstu rezolucije.

Optužbe za hibridno ratovanje

“Štaviše, poslednjih meseci, Rusija je intenzivirala svoje hibridno ratovanje – kombinujući tvrdu i meku moć – kroz sofisticirane sajber napade, obaveštajne operacije i koordinisane kampanje dezinformacija“, navodi se dalje.

“Intenziviranje vojnih aktivnosti i širenje hibridnih pretnji značajno su ugrozili bezbednost i stabilnost regiona Baltičkog mora. Konkretno, Rusija je intenzivirala svoje hibridne napade na evropske izborne procese. Primenila je sofisticiranu i do sad neviđenu kombinaciju prikrivenog mešanja, informacionog ratovanja i taktika destabilizacije, široko koristeći društvene medije, kupovinu glasova i sajber napade“.

U izveštaju se ponavlja optužba da su “Ove metode u potpunosti primenjene tokom predsedničkih izbora u Rumuniji i parlamentarnih izbora 2025. godine u Republici Moldaviji, gde su do sad neviđeno strano mešanje i koordinisane mreže za onlajn manipulaciju ciljale institucije i biračko telo sa ciljem da skrenu sa proevropske putanje zemlje i da je dalje destabilizuju“.

Parlamentarna Skupština Saveta Evrope  takođe osuđuje ovom rezolucijom “upotrebu informacionog ratovanja od strane Rusije putem državno finansiranih medija i ruskih kulturnih centara, koji se koriste za destabilizaciju političkih sistema, iskrivljavanje javnog mnjenja i potkopavanje demokratskih procesa u državama članicama Saveta Evrope“.

Za „demokratsku bezbednost“

U rezoluciji se optužuju “ruski oligarsi i drugi povezani akteri koji žive u Evropi“ za učešće “u vršenje finansijskog i političkog pritiska, ističući potrebu za koordinisanim, transparentnim i čvrstim odgovorima na nacionalnom i međunarodnom nivou“.

U rezoluciji se takođe poručuje da “ruska strategija sile i zastrašivanja“ mora da bude “poražena“.

“Rusija mora okončati svoju ničim izazvanu agresiju i provokacije i biti pozvana na odgovornost za svoje ponovljene zločine i kršenja međunarodnog prava. S obzirom na ubrzanje napada i pretnji, Parlamentarna skupština Saveta Evrope u ovom ključnom trenutku naglašava da će samo demokratska bezbednost i otpornost postići trajni mir u Evropi.“