Rasprava o Srbiji u Savetu Evrope okončana ranije nego što je predviđeno: poslanici protestovali i vikali, predsedavajući zasedanja u Parlamentarnoj skupštini lord Tuhig uvređen
Uz nekoliko oštrijih istupa poslanika iz Bosne i Hercegovine i iz opozicionih stranaka iz Srbije, debata je protekla u tonu umerene kritike i načelnih poziva vladi Srbije i svim političkim akterima u zemlji na dijalog, na oslobađanje zatvorenih učesnika protesta uz osudu prekomerne upotrebe sile od strane države
(ilustracija, Bez rezolucije i izveštaja, ova rasprava je pre svega ilustracija političke atmosfere, ne samo u Srbiji već i u široj Evropi 46 država članica Saveta Evrope, foto EP)
Jutrošnja hitna rasprava o političkoj krizi u Srbiji održana u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koja svaka tri meseca okuplja poslanike iz 46 država članica uključujući i Srbiju - ostaće manje upamćena po istupima i analizama poslanika, a više po tome što je prekinuta već nakon 45 minuta, iako je u tekstu objavljenog dnevnog reda najavljeno da će trajati sat vremena.
Posle desetog govornika, iako je na listi bilo prijavljeno njih osamnaest, predsedavajući jutrošnje sesije lord Tuhig objavio je kraj debate. Poslanici su na to ustali, sve glasnije protestujući, dok je on uzvikivao da je obavezan da prekine debatu posle 45 minuta jer to od njega traži sekretarijat PSSE.
Iznenadni završetak - uz svađu
“Ovo nije debata od sat vremena“, ponavljao je lord Tuhig sve glasnije iznerviranim, glasom nadvikujući se sa nezadovoljnim poslanicima iz svih političkih grupa i upozoravajući da su mu upućene uvrede.
Poslanicu iz stranke Vojvođanskih Mađara Elviru Kovač, koja tako nije dobila reč, srela sam ispred sale Parlamentarne skupštine SE ovde u Strazburu:
“Ovo se nikada nije desilo. Svi znamo da je rasprava bila organizovana po tekućem pitanju, bez obzira što su određeni liberali zahtevali da to bude hitna rasprava, što znači da rasprava traje sat vremena. Dakle, nije mi jasno šta se jednog momenta desilo i kako je mogao predsedavajući da odlući posle 40 minuta da je rasprava završena“, rekla je Elvira Kovač.
Generalno, debata je, uz nekoliko oštrijih istupa poslanika iz Bosne i Hercegovine i iz opozicionih stranaka iz Srbije, protekla u tonu umerene kritike i načelnih poziva vladi Srbije i svim političkim akterima u zemlji na dijalog, na oslobađanje zatvorenih učesnika protesta uz osudu prekomerne upotrebe sile od strane države.
Ocene od „normalizcije“ do „raskršća“
U ime grupe „Evropski liberali“, sa desnog centra, koja je i predložila održavanje ove debate o Srbiji, češka poslanica Lucija Plavakova tvrdila je, pozivajući na dijalog da je Srbija “normalizovala politički progon“.
U ime „Evropske narodne partije“ najjače grupe s desnog centra u PSSE kojoj pripada i Srpska napredna stranka, španski poslanik Pablo Hispan poručio je da je “Srbija na raskršću“ i da “vlast treba da pokrene dijalog“, dodajući da je to “najbolje rešenje i najbolji način“ da se oda pošta žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Što se tiče poslanika iz delegacije Srbije, njihovi istupi su održavali poznatu podelu na poziciju i opoziciju u Srbiji. Biljana Pantić Pilja, iz „Srpske napredne stranke“, pitala je kritičare Srbije u poslaničkoj sali “Gde u svetu mogu da se blokiraju putevi i raskrsnice“, tvrdeći da bi u njihovim zemljama slični neprijavljeni protesti bili odmah razbijeni i naglašavajući da su sedišta vladajuće „Srpske napredne stranke“ bila napadnuta i razbijana kao i njeni pripadnici i članovi njihovih porodica.
Jelena Milošević iz „Stranke sloboda i pravda“ poručila je da “režim u Srbiji mora da padne posle prvih narednih izbora“, optužijući „Srpsku naprednu stranku“ da je učestvovala u falsifikovanju lokalnih izbora i navodeći da su u Srbiji postojali kampovi za obučavanje ljudi za izazivanje nereda u Moldaviji.
Debata je održana u polupraznoj sali, a 12 od 18 prijavljenih govornika potiču iz država proizišlih iz bivše Jugoslavije. Bez rezolucije i izveštaja, ova rasprava je pre svega ilustracija političke atmosfere, ne samo u Srbiji već i u široj Evropi 46 država članica Saveta Evrope, najstarije evropske organizacije osnovane posle drugog svetskog rata sa zadatkom nadgleda poštovanje načela demokratije i pravne države u zemljama članicama.






