U MOLDAVSKIM IZBORIMA IZRAZITO VODI PROEVROPSKA STRANKA
To bi trebalo da stranci predsednice Moldavije osigura 54 od 101 mesta u novom parlamentu
(Kišinjev/Chisinau, 28.09.2025 - Glasanje na parlamentarnim izborima u Moldaviji, Maja Sandu predsednica države, FoNet/AP)
Proevropska stranka akcije i solidarnosti (PAS), predsednice Maje Sandu, koja je na vlasti, u jučerašnjim izborima u Moldaviji odbranila je parlamentarnu većinu, saopštile su agencije APA i DPA. Centralna izborna komisija, posle prebrojavanja više od 98 posto glasova, saopštila je da je PAS dobila 49,7 posto glasova. To bi trebalo da joj osigura 54 od 101 mesta u novom parlamentu, javljaju agencije i server BiBisi njus (BBC News).
Opozicioni proruski Patriotski blok, komunističkih i socijalistikih stranaka, prema preliminarnim podacima, dobio je od birača 24,47 posto glasova što bi mu dalo 27 mesta u skupštini. Još pre proglašenja rezultata, lider opozicije, bivši proruski predsednik Igor Dodon, proglasio je pobedu i zakazao za danas popodne demonstracije pred skupštinom.
U glasanju, koje je bilo shvaćeno kao izbor između integracije zemlje u EU i povratka u sferu uticaja Moskve, učestovalo je oko 52 procenta birača.
Moldavija sa 2,4 miliona stanovnika je kandidat za članstvo u EU od 2022. Prozapadna predsednica Maja Sandu, s većinom proevropskih snaga, hoće da nastavi u reformama, neophodnim za stupanje u EU.
U parlament bi takođe, trebalo da uđu proruske snage iz bloka Alternativa (8,04 posto) i stranke preduzimača Renata Usatiho (6,2 posto). Iznenađuje da je petoprocentnu granicu prešla i stranka PPDA, osnovana s ciljem ujedinjenja s Rumunijom (5,66 posto).
Moldavske vlasti očekuju, prema predsednici Sandu, u narednim danima pokušaj proruskih snaga da izazovu nezadovoljsto, posebno u glavnom gradu Kišinjevu. Pozvala je ljude da ostanu mirni, uprkos svim provokacijama. Moskva je te optužbe odbacila.
Sadašnja prozapadna vlada neprestano Moskvu okrivljuje za mešanje u unutrašnje stvari, za dezinformacione kampanje u nastojanju da svrgne vladu i utiče na izbore.
Moldavija spada među najsiromašnije zemlje u Evropi. Nezavisnost od Sovjetskog Saveza proglasila je još u avgustu 1991. i od početka nezavisnosti mora da rešava pitanje ruskojezične i podržane od Rusije, nepriznate Pridnestrovske republike. Ona se otcepila od Moldavije na početku 90-ih kada su separatiste aktivno podržali ruski vojnici. Rusija u regionu drži vojni kontingent koji označava za mirovnu misiju.
