DVE NAJVAŽNIJE GRČKE STRANKE DUGUJU BANKAMA VIŠE OD MILIJARDU EVRA

Krajem jula, usred letnjih godišnjih odmora i opšte ravnodušnosti medija, Nova demokratija i Pasok-Kinal, dve vodeće grčke političke stranke, obelodanile su svoje godišnje finansijske izveštaje. Dokumenti objavljeni diskretno, sa dva meseca zakašnjenja, pokazuju da, na kraju prethodne fiskalne godine, Nova demokratija (konzervativci i neoliberali) koja vlada Grčkom od 2019. godine, lokalnim bankama duguje 531 milion evra. U odnosu na isti period prošle godine, njihov dug se povećao za 55 miliona evra. Pasok-Kinal (levi centar), vodeća opoziciona stranka, objavila je da joj je dug porastao na 502 miliona evra. Dve najvažnije grčke političke stranke duguju više od milijardu evra glavnim bankarskim institucijama zemlje, što nije zabeleženo niti u jednoj evropskoj zemlji. Italijanska stranka Forza Italia nalazi se na trećem mestu po zaduženosti, ali "samo" sa 99 miliona evra.

Grčke sistemske banke lako kažnjavaju zadužene građane, ali ne uznemiravaju prezadužene političke stranke

Nova demokratija i Pasok godinama su u bankrotu

Činjenica da su Nova demokratija i Pasok-Kinal najzaduženije stranke na evropskom kontinentu i da nikada neće moći da otplate ove neverovatno visoke kredite nije uznemirila grčke građane. Istovremeno, dominantni grčki mediji nisu objavili ikakve vesti o ovim političkim kreditima, plašeći se da bi tako izgubili svoje važne oglašivače, banke. Kontrolne komisije, čija je obaveza ne samo da nadziru, nego i da sankcionišu ovakvo poslovanje, ne rade ništa, iako su obe stranke, tehnički, u bankrotu.
Nova demokratija je već pri dolasku na vlast imala je negativan bilans, što ih nije sprečilo da rasipaju novac, posebno tokom predizbornih kampanja. Njihovi dugovi rastu iz godine u godinu, a oni nemaju nikavu imovinu, nekretnine i finansijska ulaganja, čime bi mogli da garantuju ili njihovom prodajom da vrate dugove. U poslovnom svetu, takvo preduzeće bilo bi primorano da uđe u bankrot. Međutim, u Grčkoj, politička "preduzeća" svoj rad i zaduživanje nastavljaju bez ikakvih smetnji.
Godine 2012, kada je Grčka zapala u ekonomsku i dužničku krizu, građani su bili vrlo iznenađeni kada su saznali da su Nova demokratija i Pasok takođe u dugovima. Rojters je tada objavio da su ove dve grčke političke stranke, jedine koje su vladale od povratka demokratije 1974. godine, imale ukupan dug od oko 230 miliona evra, od čega većina nikada nije otplaćena.
Da bi finansirale skup način života, ali pre svega da bi, autobusima, besplatno prevozile desetine hiljada građana do njihovih biračkih mesta na izborima, ove dve stranke pozajmljivale su stotine miliona evra od lokalnih banaka tokom 90-ih godina i početkom 2000-ih. Nova demokratija i Pasok kršile su zakon zajedno sa bankama, a komisije, odgovorne za praćenje stranačkih finansija i preduzimanje sankcija, podržavale su ovaj sistem korupcije.
Kao jedinu garanciju, Nova demokratija i Pasok nudile su njihove hipotetičke buduće javne subvencije, one koje su očekivale da dobiju za tri, pet, deset ili više godina. Ta nepostojeća imovina često je bivala zalagana u nekoliko banaka istovremeno i poverioci su je prihvatali oberučke, uprkos upozorenjima sopstvenih odeljenja za upravljanje rizicima.
Državne subvencije, obračunavane proporcionalno grčkom državnom budžetu, bile su, od 2010. godine, drastično smanjene po zahtevima Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Povrh toga, sumnjivi finansijski aranžmani političkih stranaka sa lokalnim bankama bili su zabranjeni 2014. godine, što je Novu demokratiju i Pasok gurnulo u duboku ekonomsku krizu.

Teofilos Ksantopulos, poslanik Sirize, upozorio je na ekonomsku zavisnost političkih stranaka od banakarskih kredita

Korupcija kao najvažniji princip vladanja

Na zahtev sudova, 2017. godine, Gerasimos Saponcoglu, profesor bankarske ekonomije na Atinskom univerzitetu za ekonomiju i biznis, izradio je stručni izveštaj o zaduženosti Nove demokratije i Pasoka. Međutim, od tada, nikada više nije bio objavljen spisak bankarskih kredita političkih stranaka i uslova otplate, uprkos zakonskoj obavezi da ti podaci moraju da budu javni. Komisija za kontrolu, odgovorna za praćenje finansija stranaka, uopšte ne ispunjava svoje osnovne dužnosti i nikada nije izrekla ikakve sankcije. Od tada, ukupan dug Nove demokratije i Pasoka se samo povećavao, a kazne za kašnjenje u plaćanju nastavljaju da se gomilaju.

Grčke banke, posebno sistemske i vrlo stroge (Etniki banka, Alfa banka, Evrobanka, Pireus banka), ne pokreću nikakve postupke naplate protiv ovih dveju političkih partija, koje nikada neće moći da isplate dugovanja. Jasno je da se kroz takvo prikrivanje detalja zaduženosti vidi masovna korupcija koja u grčkom državnom sistemu predstavlja kičmeni stub vlasti. Zaduženost političkih stranaka je deo korupcije u koju su uključeni bankarski sektor i dominantni mediji u vlasništvu velikih korporacija.

Grci povremeno izlaze na proteste protiv korupcije vlastodržaca, ali – opet  glasaju za njih?

Da bi se javnosti zamazale oči, atinsko ekonomsko tužilaštvo pokrenulo je krivična gonjenja za zloupotrebu položaja i korupciju. Među stotinak gonjenih osoba, nije bilo niti jednog političara, nego nekoliko blagajnika političkih stranaka, dok su ostali bili bankari. Istraga nikada nije stigla do suđenja, a potom je onemogućena promenom zakona. Naime, tek što je, 2019. godine, postao premijer Grčke, Micotakis je izmenio zakon po kome, da bi se pokrenulo takvo krivično gonjenje, tužbu mora da podnese sâma banka protiv sopstvenih direktora, najkasnije četiri meseca od prekršaja. Ova protivustavna odredba, 2021. godine potvrđena je odlukom Vrhovnog suda Grčke tako da su, od tada, svi krivični postupci bivali odbačeni.

Od pobede Nove demokratije na parlamentarnim izborima 2019. i 2023. godine, grčki bankarski sektor uživa mnoge protivzakonite privilegije što im je tokom 2024. godine omogućilo sticanje profita od 4,5 milijardi evra. Sa druge strane, građani podležu kaznenim taksama, a Micotakisova reforma zakona o bankrotu iz 2020. godine, omogućila je bankama da zaplene čak stan ili kuću zaduženih pojedinaca, kako bi ih prodale na aukciji i tako naplatile dug.

Potpuno je jasno da je demokratija grčkog naroda skrajnuta u korist privatnih preduzeća među kojima se nalaze banke. Teofilos Ksantopulos, poslanik opozicione stranke Sirize koja nema bankarske kredite, upozorio je da su ekonomske potrebe političkih stranaka stvorile zavisnost političara od banaka. Međutim, Sirizin pokušaj da mobiliše grčko društvo po ovom pitanju nije imao nimalo uspeha. Prema nedavnim istraživanjima glasačkog tela, skoro trećina Grka bi svoje poverenje opet dala Micotakisu.