Iluzije Pariza o evropskoj odbrani i obnova rivalstva sa Berlinom: Nemačka će proizvoditi borbene dronove zajedno sa SAD

Ovih dana francuski informativni kanal BFM-business preneo je da su tri američke kompanije sklopile partnerstvo sa nemačkom industrijom kako bi „ko-proizvodile“ dronove nove generacije koji će pratiti borbene avione  - uz komentar da ova “prilika za (nemačku) industriju“ nije bez posledica “po suverenitet“

(https://www.bfmtv.com/economie/entreprises/defense/l-industrie-allemande-s-allie-avec-trois-entreprises-americaines-pour-produire-des-drones-de-combat_AV-202508160138.html?at_brand=BFMTV&at_compte=bfmbusiness&at_plateforme=twitter&at_campaign=Fan_pages&at_medium=Community_Management).

Ova, skoro diskretno objavljena vest, podseća nas da je sasvim  izvesno da “Evropljani“ neće niti mogu da okrenu leđa SAD i predsedniku Trampu, uprkos “borbenoj“ retorici evropskih lidera pred kamerama uoči susreta u Beloj kući. Razlog je, može se reći,  jednostavan: članice EU i NATO-a zavise u velikoj meri od američkog oružja, američke vojne opreme i iznad svega - od američkih obaveštajnih vojnih podataka.

U pozadini diplomatskih razgovora zato presudnu ulogu imaju industrije oružja čije interese niko ne može da dovede u pitanje jer je to sada jedina industrija (pored farmaceutske) koja zasigurno “radi“ i donosi profit.

Strateško partnerstvo

Još jednom se pokazuje koliko je i dalje nerealna ideja o osnivanju evropske odbrane, koju naročito zagovara francuski predsednik Makron, iako su upravo SAD posredno pokušale da je nametnu šezdesetih godina prošlog veka tadašnjoj Evropskoj zajednici za ugalj i čelik. Ako nema političkog jedinstva EU, odnosno ako nema evropske nad-države, onda nema ni evropske odbrane.

Još u martu ove godine evropski lideri najavljivali su da bi se sa 500 hiljada milijardi evra od “evropskog“ zaduživanja “u ime ratnog napora“ mogla finansirati evropska industrija naoružanja i kako bi članice (još nepostojeće) evropske odbrane, navodno, kupovale samo evropsko oružje ali ne i američko.

Mnogi su se tada setili kako je propao dogovor Francuske i Nemačke iz 2017. godine o proizvednji nekih elemenata naoružanja – Berlin je na kraju odustao jer su SAD insistirale da Nemci kupe analogno američko oružje.

Sajt BFM business prenosi da je kompanija „Anduril“ započela saradnju na Pariskom aeromitingu u junu, objavivši da je potpisala sporazum sa nemačkim konglomeratom „Rajnmetal“ (Rheinmetall) o proizvodnji borbenih dronova i raketa. Predstavljen kao „strateško partnerstvo“, sporazum posebno uključuje razvoj evropeizovane verzije borbenog drona „fjuri“. Američko ratno vazduhoplovstvo je ovu letelicu nazvalo YFQ-44A, a planira da je koristi zajedno sa lovačkim avionom F-35, a kasnije i avionom šeste generacije F-47.

Zatim, sredinom jula, došao je red na „Erbas“ (Airbus) da objavi potpisivanje sporazuma sa američkom kompanijom „Kratos“: partnerstvo se zasniva na izradi drona XQ-48A Valkyrie koji je dizajnirao „Kratos“, u koji bi „Erbas“ integrisao sopstvene sisteme za misiju (senzore itd.). Evropski proizvođač aviona objavio je nameru da ovaj dron do 2029. godine postane „spremnim za borbu“, sa ambicijom da njime opremi nemačko ratno vazduhoplovstvo.

Dan kasnije, „Dženeral atomiks“ (General Atomics), firma sa velikom težinom u sektoru (već oprema Vazduhoplovno-svemirske snage sa MQ-9 Reaper-ima), takođe je izvukao svoje oružje i otkrio saradnju sa svojom nemačkom podružnicom, „Dženeral atomiks aerotec sistems“ (General Atomics Aerotec Systems), za „brzu isporuku evropskog kolaborativnog borbenog drona“, koji će biti derivat njegovog prototipa YFQ-42A — kome će dodati sisteme za misiju evropskog dizajna – podseća BFM-business.

Rat dronova

Isti francuski sajt ocenjuje da je cilj američke industrije “jasan“: pozicionirati se na nemačkom tržištu, u početku, pre širenja na druge evropske zemlje. Generalni direktor kompanije „Rheinmetall“, Armin Paperger rekao je analitičarima, početkom avgusta, da se potrebe nemačkih oružanih snaga procenjuju na oko 400 letelica ovog tipa. Nazvani „CCA“, što znači „kolaborativni borbeni avioni“, ove letelice se takođe nazivaju daljinskim nosačima ili „lojalnim pomoćnicima“. Ovi tipovi dronova, koji će biti dizajnirani za misije koje uključuju isporuku municije, bombi ili raketa, sastavni su deo budućih sistema vazdušne borbe koje trenutno razvijaju razne zemlje (francusko-nemačko-španski FCAS, anglo-italijansko-japanski GCAP i američki NGAD).

U Francuskoj, „Daso – avijacija“ (Dassault Aviation) nastavlja razvoj svog tehnološkog demonstratora nEUROn, koji će pratiti buduće „rafale“ u njihovim misijama a na duži rok, možda, i budući evropski borbeni avion. „Airbus“ je predstavio svoj borbeni dron „wingman“ 2024. godine, kao pratilac „eurofajtera“ (Eurofighter). Nedavno je španski proizvođač Indra predstavio svoj „100% španski“ CCA, „valerio“, čiji je razvoj počeo 2023. godine. Još jedan igrač usmeren na Evropu, nemačko-francusko-britanska kompanija „Helsing“, takođe bi mogla da uđe u ovaj novi rat dronova.

Nemačko-američka partnerstva ove vrste bi ponudila prednost nemačkoj industriji da koristi američku udarnu snagu i tehnologije koje su već razvijene ili su u razvoju ali, s druge strane, to bi moglo da stvori i određeni stepen zavisnosti od dobavljača glavnog sistema – odnosno drona – prenosi BFM buisiness.

Očigledno je da će evropske odbrane i Evropske unije biti samo onoliko koliko to odgovara SAD i njenom “vojno-industrijskom kompleksu“.

Iza priče o navodnom  “evropskom bloku uz Ukrajinu“ pomalja se “povratak Nemačke u evropske vojne poslove“, kako je još proletos pisao pariski Mond, uočavajući da je oživelo “još jedno staro rivalstvo u industriji naoružanja: ono između Francuza i Nemaca“.

Vodeći pariski dnevnik ocenio da, osnivajući fond od 100 milijardi evra za ponovno naoružavanje Bundesvera, Berlin slabi ulogu Pariza, trenutno prve evropske vojne sile.

“Međutim, Nemačka, u žurbi i vrlo pragmatična, više ne krije želju da se po potrebi modernizuje američkim ili izraelskim tehnologijama“, upozorio je Mond.

Politička zavisnost evropskih država 

Ako se najavljena nemačko-američka partnerstva zaista realizuju, ona bi mogla da omoguće bržu nabavku opreme, jer je većina posla već završena na američkoj strani. Međutim, pošto je dron američkog dizajna, verovatno neće izbeći ITAR (Međunarodne propise o trgovini oružjem), kontrolni mehanizam koji su uspostavile Sjedinjene Države radi regulisanja (i ograničavanja) izvoza i re-eksporta vojne opreme prenosi francuski BFM business.

Sajt podseća da je ITAR prvobitno osmišljen da zaštiti američku industriju i očuva tehnološku superiornost, ali da „takođe ograničava operativnu fleksibilnost savezničkih zemalja“, kako se navodi u izveštaju IFRI-ja (IFRI - Francuski nezavisni institut za istraživanje) o industrijskoj osnovi transatlantske odbrane (https://www.ifri.org/en/studies/transatlantic-defense-industrial-base-two-contrasting-views).

Prema rečima koautora ovog izveštaja Lea Perija-Penijea i Eli Tenenbauma, „za evropske države, poštovanje ITAR sistema često se pretvara u političku zavisnost, pri čemu Sjedinjene Države zadržavaju pravo veta nad načinom i mestom raspoređivanja svojih sistema“.

„Smanjujući svoje izloženosti ITAR-u, Evropa može da pojednostavi svoje procese nabavke, ojača svoj operativni suverenitet i osigura svoju slobodu da deluje nezavisno u budućim sukobima“, navode autori, ističući potrebu za zajedničkom dugoročnom strategijom za postizanje „istinske industrijske autonomije“, kažu ovi francuski istraživači. 

Oni zaključuju da je “zaista jasno“ da, “uprkos brojnim pokušajima da se ožive, francusko-nemački odbrambeni odnosi danas podstiču više na frustraciju nego na saradnju“.

Postalo je jasno da nemački kancelar Merc (bivši direktor investicionog fonda „Black Rock“) ima strategiju da se u trgovinskom ratu sa SAD, služi Evropskom unijom za postizanje ciljeva u interesu Nemačke i njene industrije. Tako je uostalom bilo prilikom ujedinjavanja Nemačke, tako je bilo i prilikom širenja nemačke zone uticaja na istok i jugoistok Evrope.

Kao i posle istorijske svađe u Beloj kući između ukrajinskog predsednika Zelenskog i američkog predsednika Trampa i podpredsednika Vensa, i sada se nameće se naizgled neočekivano pitanje : “Da li je Zelenski izgubio rat od Amerike?“.