POLITIČKA ZLOUPOTREBA SINAJSKOG MANASTIRA SVETE KATARINE

U sredu 3. juna, visoka grčka delegacija, koju predvodi ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis, posetila je Kairo, da bi sa egipatskim ministrom spoljnih poslova, Badrom Abdelatijem, pokušala da reši pravni status manastira Svete Katarine na Sinajskoj gori. Naime, 28. maja, egipatski apelacioni sud doneo je odluku o pretvaranju manastira u muzejski prostor. Odmah po objavljivanju sudske odluke, u grčkoj javnosti izbila je burna reakcija zbog onoga što su mnogi doživeli kao skorašnje konfiskovanje manastira i proterivanje monaha. Iako je pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije, o manastiru se brine Grčka pravoslavna crkva, pa je Jeronim, arhiepiskop atinski i sve Grčke, istog dana izrazio svoju "bezgraničnu tugu" povodom nerazumljive sudske odluke.

Arhimandrit Porfirios Fragkakos, u razgovoru za grčku televiziju, naglasio je da je sinajski manastir od svetskog značaja

Instrumentalizacija manastira

U roku od 24 časa po sudskoj odluci i posle više diplomatskih razgovora između grčkog ministra spoljnih poslova Gerapetritisa i njegovog egipatskog kolege, kao i telefonskog poziva između grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i egipatskog predsednika Abdela Fataha el-Sisija, izgledalo je da se prilike smiruju. Egipatski predsednik odbacio je zabrinutost i podržao bilateralne napore da se reši pravni status manastira. U poseti Grčkoj, 7. maja u Atini, on je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Micotakisom, naglasio da neće dozvoliti da odnosi sa Grčkom budu ugroženi zbog zlonamernih glasina koje kruže o manastiru Svete Katarine.

Prema rečima portparola egipatskog Ministarstva spoljnih poslova, odluka se odnosi na udaljena, nenaseljena područja klasifikovana i zaštićena kao prirodni rezervat, daleko od manastira i bez važećih dokumenata o vlasništvu. Manastir, njegove starine, duhovno nasleđe, verski status i groblja ostaju potpuno netaknuti, naglašeno je u saopštenju. Međutim, nezavisno od vladine podrške statusu manastira, pravno pitanje i dalje ostaje. Egipatski sud ne priznaje prava manastira zbog njegovog arheološkog statusa, uprkos njegovom postojanju dugom milenijum i po. 

Pravne nesuglasice i komplikacije manastira Svete Katarine počele su pre dvadesetak godina i ojačale su tokom vladavine Muslimanske braće 2013. godine. Prema određenim informacijama, monasi su tada bili prisiljeni da zakupe imovinu na 30 godina ili da napuste manastir. Međutim, od 2014. godine, pod el-Sisijevim vođstvom, Egipat gaji sekularnu sliku Egipta, ističući poštovanje verskih manjina i dobar odnos sa Grčkom.

Preobraženje Hristovo, mozaik iz 6. veka, nalazi se u manastirskoj crkvi

1.500 godine neprekinute duhovne istorije

Manastir Svete Katarine nalazi u podnožju Sinajske planine, ima ogroman istorijski i verski značaj. Osnovao ga je romejski car Justinijan I, a manastir je građen od 548. do 565. godine. Manastir je važan ne samo za grčke pravoslavne vernike već i za sve hrišćane, Jevreje i muslimane, jer se na tom mestu Bog javio Mojsiju kroz gorući grm (Neopalima kupina) i rekao da će mu pomoći da oslobodi svoj narod iz misirskog ropstva. Takođe, tu je Sveti Jovan napisao "Lestvicu", opisujući stepenice monaških vrlina koje vode ka savršenstvu, ka životu u Hristu.

Sveta Katarina je najstariji živi hrišćanski manastir u kome se liturgija služi već petnaest vekova. Bogatstvo manastirske biblioteke je drugo po veličini i važnosti, odmah posle vatikanske biblioteke. Manastir je bio vrlo poštovan i darivali su ga mnogi poklonici među kojima su bili carevi i kraljevi. Tu su sačuvane i najstarije poznate ikone iz 6. i 7. veka, kao i više od dve hiljade ikona iz Vizantije i Rusije. U manastirskoj riznici se nalazi i zvanična kopija zaveta proroka Muhameda da će štiti "sledbenike Nazarećanina na Istoku i Zapadu". Zbog velikog duhovnog, umetničkog i arheološkog značaja, manastir se od 2002. godine nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Arhimandrit Porfirios Fragkakos, iguman manastira, u razgovoru za grčku televiziju, naglasio je da je sinajski manastir od svetskog značaja. On je izrazio vrlo opreznu nadu u izvesnost rešavanja problema. Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej odmah je izdao saopštenje u kome se kaže da "vaseljenska patrijaršija apeluje na egipatsku vladu, posebno u svetlu nedavnih izjava predsednika zemlje, Njegove Ekselencije, gospodina Abdela Fataha el-Sisija, da pronađe odgovarajući način da očuva status vlasništva (status quo) Svetog manastira – aranžman koji je vekovima poštovan i privilegovan, čak i pod islamom – i da sprovede nedavno postignuti sporazum sa manastirom".

Isus Hristos Svedržitelj i Sveti Apostol Petar, 6. vek, enkaustika, manastir Svete Katarine

Danas je sve moguće

Manastir Svete Katarine postoji već milenijum i po, dok je Egipat nezavisna država tek nešto više od jednog veka. Sam koncept nezavisnih, suverenih država star je manje od četiri veka, od Vestfalskog mira potpisanog 1648. godine kojim je završen Tridesetogodišnji rat između protestantske i katoličke unije. Zato je vrlo složeno za versku zajednicu sinajskog manastira, čuvara svetih mesta, relikvija i blaga, da se povinuje zahtevima i borbama političkih partija Egipta. Apsurdno je pokrenuti pitanje vlasništva nad najstarijim živim hrišćanskim manastirom, njegovog gašenja, uspostavljanja birokratske uprave i instrumentalizacije svetog mesta.
Prirodno, glavni razlog zabrinutosti ne samo Grka, nego i svih pravoslavnih hrišćana, jeste činjenica da je u našem vremenu sve moguće. Ugovori stari vekovima, pravila ponašanja, tradicionalne vrednosti i savezi narušavaju se lako. Promene i poremećaji u geopolitičkoj sferi podstiču države u pokušaju oblikovanja događaja u poželjnom pravcu. Nacionalne vlade se suočavaju sa domaćim pritiskom ekstremističkih snaga, a nacionalizam je uvek koristan alat za ujedinjenje većeg dela stanovništva. Ovo podstiče podele i prikazivanje sile protiv manjina – često verskih. U slučaju Svete Katarine, dublji razlog bi mogao da bude zloupotreba duhovnih i verskih vrednosti radi osvajanja vlasti.

Očigledno je da su geopolitički poremećaji, koje su izazvali pripadnici američke ekonomske nadnacionalne elite radi nove podele sveta kroz ratove i pljačku, dali krila i različitim političkim frakcijama širom sveta. Genocid koji izraelska država, uz američki blagoslov, sprovodi nad palestinskim narodom omogućio je ponovnu raspodelu vlasti u zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, severne Afrike i Evroazije. Svakako, povodi, nalik izgovorima, manje su važni, a glavni cilj je ili očuvanje vlasti ili osvajanje vlasti.