Džefri Saks: Geopolitika mira – govor u Evropskom parlamentu

Džefri D. Saks je univerzitetski profesor i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, gde je rukovodio Institutom za planetu Zemlju (The Earth Institute - Ert institut je istraživački institut na Univerzitetu Kolumbija, osnovan 1995. godine za rešavanje složenih pitanja sa kojima se planeta i njeni stanovnici suočavaju, sa fokusom na održivi razvoj – Vikipedija) od 2002. do 2016. Takođe je predsednik Mreže za rešenja za održivi razvoj UN i komesar Komisije UN za širokopojasni pristup razvoju. Bio je savetnik tri generalna sekretara Ujedinjenih nacija, a trenutno službuje kao zastupnik SDG-a (the Sustainable Development Goals – SDG - ciljevi održivog razvoja) kod generalnog sekretara Antonija Gutereša.

Uvod

Majkl, hvala ti puno, i hvala svima vama na prilici da budemo zajedno i da zajedno razmišljamo. Ovo je zaista komplikovano vreme koje se brzo menja i veoma je opasno. Dakle, zaista nam je potrebna jasnoća misli. Posebno me zanima naš razgovor, pa ću pokušati da budem što jezgrovitiji i jasniji.

Posmatrao sam događaje izbliza u Istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom Savezu, Rusiji i Ukrajini, veoma pažljivo poslednjih 36 godina. Bio sam savetnik poljske vlade 1989. godine, ekonomskog tima predsednika Gorbačova 1990. i 1991. godine, ekonomskog tima predsednika Jeljcina 1991. do 1993. i ekonomskog tima predsednika Kučme u Ukrajini od 1993. do 1994. Pomogao sam u uvođenju estonske valute. Pomogao sam u nekoliko zemalja bivše Jugoslavije, posebno Sloveniji. Posle Majdana, nova vlast me je zamolila da dođem u Kijev, vodili su me po Majdanu i mnogo toga sam naučio iz prve ruke. U kontaktu sam sa ruskim liderima više od 30 godina.

Poznajem i američko političko rukovodstvo izbliza. Naša prethodna sekretarka za trezor, Dženet Jelen, bila je moja divna nastavnica makroekonomije pre 52 godine. Prijatelji smo pola veka. Znam te ljude. Kažem ovo zato što ono što želim da objasnim sa moje tačke gledišta - nije iz druge ruke. To nije ideologija. To je ono što sam video svojim očima i iskusio tokom ovog perioda.

Želim da podelim sa vama svoje razumevanje događaja koji su zadesili Evropu u mnogim kontekstima, uključiću ne samo krizu u Ukrajini, već i Srbiju 1999, ratove na Bliskom istoku, uključujući Irak, Siriju, ratove u Africi, uključujući Sudan, Somaliju, Libiju. One (krize-prim.red) su u veoma značajnoj meri rezultat duboko pogrešne politike SAD. Ono što ću reći može vas iznenaditi, ali govorim iz iskustva i znanja o ovim događajima.

Geopolitika mira

 I.                  Spoljna politika SAD

To su ratovi koje su Sjedinjene Države vodile i izazvale. I to je tačno već više od 30 godina. Sjedinjene Države su došle do gledišta, posebno tokom 1990-91, a potom i sa raspadom Sovjetskog Saveza, da SAD sada upravljaju svetom i da SAD ne moraju da obraćaju pažnju na ničije stavove, crvene linije, zabrinutosti, bezbednosne stavove, međunarodne obaveze ili bilo koji okvir UN. Žao mi je što to tako jasno kažem, ali želim da razumete.

Mnogo sam se trudio 1991. da dobijem finansijsku pomoć za Gorbačova,(*2) za koga mislim da je bio najveći državnik našeg modernog vremena. Nedavno sam pročitao arhivirani dopis o diskusiji Saveta za nacionalnu bezbednost o mom predlogu 3. juna 1991, čitajući prvi put kako ga je Bela kuća u potpunosti odbacila i u suštini odbacila moju molbu da SAD pomognu Sovjetskom Savezu u finansijskoj stabilizaciji i finansijskoj pomoći da sprovede svoje reforme. Memorandum dokumentuje da je američka vlada odlučila da učini minimum da spreči katastrofu, ali samo minimum.(*3) Odlučili su da nije posao SAD da pomognu. Naprotiv.(*4)

Kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, ovakvo gledište je postalo još preteranije. I mogu da imenujem „poglavlje i stih“, ali stav je bio da mi [SAD] „vodimo šou“. Čejni, Volfovic i mnoga druga imena koja ćete upoznati bukvalno su verovali da je ovo sada svet SAD, a mi ćemo raditi kako želimo. Očistićemo se od bivšeg Sovjetskog Saveza. Uklonićemo sve preostale saveznike iz sovjetske ere. Zemlje poput Iraka, Sirije i tako dalje će otići. I mi ovu spoljnu politiku doživljavamo u suštini već 33 godine. Evropa je platila visoku cenu za ovo jer Evropa nije vodila nikakvu spoljnu politiku u ovom periodu koju mogu da shvatim. Bez glasa, bez jedinstva, bez jasnoće, bez evropskih interesa, samo američka lojalnost.

Bilo je trenutaka kada je bilo nesuglasica i, mislim, veoma divnih nesuglasica. Poslednji put od značaja bila je 2003, uoči rata u Iraku, kada su Francuska i Nemačka rekle da ne podržavamo da Sjedinjene Države zaobilaze Savet bezbednosti UN za ovaj rat. Taj rat su direktno izmislili Netanjahu i njegove kolege u američkom Pentagonu.(*5) Ne kažem da je to bila veza ili uzajamnost. Kažem da je to bio rat vođen za Izrael. Bio je to rat koji su Pol Volfovic i Daglas Fejt koordinirali sa Netanjahuom. I to je bio poslednji put da je Evropa imala glas. Tada sam razgovarao sa evropskim liderima i oni su bili vrlo jasni i bilo je divno čuti njihovo protivljenje, kao neprihvatljiv rat. Evropa je posle toga potpuno izgubila glas, a posebno 2008. Ono što se desilo posle 1991. i dovelo nas do 2008, jeste da su SAD odlučile da unipolarnost znači da će se NATO širiti negde od Brisela do Vladivostoka, korak po korak.

(*2) Koja je postala deo projekta koju je vodio prof. Grejem Alison na Harvard Kenedi školi vlade sa ekonomskim savetnikom Gorbačova Grigorijem Javlinskim i objavljena u knjizi Vindov of Opportuniti: The Grand Bargain for Democraci in the Soviet Union, Pantheon Books, 1991.

(*3) Ričard Darman iz OMB-a je to ovako rekao. „U definisanju interesa SAD, moramo da budemo donekle makijavelistički. Koja je minimalna količina neophodna da ublažimo režim sa kojim želimo da radimo na drugim pitanjima? Drugim rečima, šta je minimum da se stvari kreću. Ne verujem da treba da brinemo o raspadu SSSR-a. Ako je ovo naše unutrašnje razumevanje, onda možemo da nastavimo javno. Kasnije, Darman dodaje: „Želim da izgledam ozbiljno, a da se ne zavaravamo. Već imamo dovoljno sastojaka za dobar PR paket.” (Naglasak u originalu)

(*4) Pogledajte i moj rad „Kako su neokonsi izabrali hegemoniju nad mirom ranih 1990-ih“, dostupan ovde: h]ps://www.jeffsachs.org/newspaper-ar^cles/bfsmbpe4plx7cc6lgxhf37lx249r22?rq=how%20the%20neocons

(*5) Vidi Dennis Fritz, Deadli Betraial: „Istina o tome zašto su Sjedinjene Države izvršile invaziju na Irak“, OR Books, 2024. Link here: h]ps://orbooks.com/catalog/deadly-betrayal/

 II.              Širenje NATO-a

Ne bi bilo kraja proširenju NATO-a na istok. Ovo bi bio američki jednopolarni svet. Ako igrate igru „rizik“ kao dete, kao što sam ja igrao, ovo je ideja SAD: imati figuru na svakom delu table. Bilo koje mesto bez američke vojne baze je u osnovi neprijatelj. Neutralnost je prljava reč u političkom leksikonu SAD.

Neutralnost je možda najprljavija reč prema mišljenju SAD. Ako ste neprijatelj, znamo da ste neprijatelj. Ako ste neutralni, vi ste subverzivni, jer ste zaista protiv nas, ali nam samo ne govorite. Samo se pretvarate da ste neutralni. Dakle, to je zaista bio način razmišljanja, a odluka je formalno doneta 1994. godine kada je predsednik Klinton potpisao proširenje NATO-a na istok.

Sećate se da su 7. februara 1990. Hans-Ditrih Genšer i Džejms Bejker III razgovarali sa Gorbačovim. Genšer je potom održao konferenciju za štampu na kojoj je objasnio da se NATO neće kretati na istok.(*6) Nemačka i SAD neće iskoristiti raspad Varšavskog pakta. Shvatite, molim vas, da je ova obaveza izvršna u pravnom i diplomatskom kontekstu, a ne u povremenom kontekstu. Ove obaveze su bile suština pregovora o okončanju Drugog svetskog rata koji su otvorili mesto za ponovno ujedinjenje Nemačke.

Postignut je dogovor da se NATO neće pomeriti ni jedan centimetar na istok.(*7) I bilo je eksplicitno, i nalazi se u bezbroj dokumenata. I samo potražite Arhiv nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington i možete da dobijete desetine dokumenata.(*8) To je veb-sajt pod nazivom „Šta je Gorbačov čuo o NATO-u“. Pogledajte, molim vas, jer sve što vam SAD kažu o ovom obećanju je laž, ali arhive su savršeno jasne.

Dakle, Klintonova (administracija-prim. red) je 1994. donela odluku da proširi NATO sve do Ukrajine. Ovo je dugoročni američki projekat. Ovo nije zbog jedne ili druge administracije. Ovo je projekat američke vlade koji je započeo pre više od 30 godina. Zbignjev Bžežinski je 1997. napisao Veliku šahovsku tablu, opisujući proširenje NATO-a na istok.

Ta knjiga nije samo razmišljanje gospodina Bžežinskog. To je njegovo predstavljanje javnosti odluka koje je već donela vlada Sjedinjenih Američkih Država, i tako funkcioniše ovakva knjiga. Knjiga opisuje proširenje Evrope i NATO na istok kao istovremene i povezane događaje. I postoji dobro poglavlje u toj knjizi koje pita šta će Rusija učiniti dok se Evropa i NATO šire na istok?

Zbiga Bžežinskog sam lično poznavao. Bio je veoma dobar prema meni. Savetovao sam Poljsku i on mi je bio od velike pomoći. Bio je i pametan čovek, a ipak je sve pogrešio 1997. Detaljno pisao 1997. zašto Rusija nije mogla ništa drugo nego da pristane na širenje na istok NATO-a i Evrope.(*9) U stvari, on kaže „širenje Evrope na istok i ne samo Evrope, već NATO“. Ovo je bio američki plan, projekat. A Bžežinski objašnjava kako se Rusija nikada neće svrstati sa Kinom. Nezamislivo. Rusija se nikada neće pridružiti Iranu.

Po Bžežinskom, Rusija nema drugog poziva osim evropskog. Dakle, kako se Evropa kreće na istok, Rusija tu ništa ne može da uradi. Dakle, to kaže jedan američki strateg.

Da li je pitanje zašto smo sve vreme u ratu? Jer jedna stvar u vezi sa Amerikom je da uvek „znamo“ šta će naši kolege da urade, i uvek pogrešimo! I jedan od razloga zašto uvek pogrešno shvatamo je taj što u nekooperativnoj teoriji igara koju igraju američki stratezi, vi zapravo ne razgovarate sa drugom stranom. Samo znate koja je strategija druge strane. To je divno. To štedi toliko vremena. Jednostavno vam ne treba nikakva diplomatija.

(*6) https://www.youtube.com/watch?v=ogM0EjYbPRk

(*7) Bio je to dogovor, iako verbalan, jer je Gorbačov naglasio SAD i Nemačkoj važnost američko-nemačkog obećanja da neće širiti NATO na istok.

(*8) Mnogi od ključnih dokumenata su ovde:  https://nsarchive.gwu.edu/briefing-book/russia-programs/2017-12-12/nato-expansion-what-gorbachev-heard-western-leaders-early kao i ovde https://nsarchive.gwu.edu/briefing-book/russia-programs/2018-03-16/nato-expansion-what-yeltsin-heard

(*9) Evo šta Bžežinski piše: „Jedina prava geostrateška opcija Rusije - opcija koja bi Rusiji mogla dati realističnu međunarodnu ulogu i maksimizirati mogućnost da se transformiše i društveno modernizuje - je Evropa. I ne bilo koje Evropa, već transatlanska Evropa, proširena EU i NATO. Takva Evropa se oblikuje, kao što smo videli u poglavlju 3, i verovatno će ostati blisko povezana sa Amerikom. To je Evropa sa kojom će Rusija morati da se odnosi, ako želi da izbegne opasnu geopolitičku izolaciju.“ Bžežinski, Zbignjev. Velika šahovska tabla: američki primat i njegovi geostrateški imperativi (str. 118). Basic Books. 1997.

 III.           Crnomorska strategija

Dakle, ovaj projekat je ozbiljno počeo 1994. godine, a mi smo imali kontinuitet vladine politike 30 godina do možda juče.(*10) Tridesetogodišnji projekat. Ukrajina i Gruzija su bile ključevi projekta. Zašto? Zato što je Amerika sve što zna naučila od Britanaca.

A ono što je Britansko carstvo shvatilo 1853. godine, sa gospodinom Palmerstonom, izvinite, lordom Palmerstonom [zajedno sa Napoleonom III], jeste da vi okružujete Rusiju u Crnom moru, a Rusiji uskraćujete pristup istočnom Mediteranu. Ono što gledate je američki projekat koji će učiniti isto u 21. veku. Američka ideja je bila da u NATO-u budu Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Turska i Gruzija, što bi Rusiju lišilo bilo kakog međunarodnog statusa, blokiranjem Crnog mora i suštinski neutralisanjem Rusije kao malo više od lokalne sile. Bžežinski je jasan po pitanju ove geografije.

Posle Palmerstona i pre Bžežinskog, tu je, naravno, bio Halford Makinder 1904: „Ko vlada Istočnom Evropom, komanduje Hartlandom; Ko vlada Hartlandom, komanduje Svetskim ostrvom; Ko vlada Svetskim ostrvom, komanduje svetom.” (*11)

Poznavao sam predsednike i/ili njihove timove. Ništa se mnogo nije promenilo od Klintonove ekipe preko Buša mlađeg, preko Obame, preko Trampa do Bajdena. Možda su se korak po korak pogoršavali. Bajden je bio najgori po mom mišljenju. Možda je to i zbog toga što poslednjih nekoliko godina nije bio sposoban. Kažem to ozbiljno, ne kao šaljivu primedbu. Američki politički sistem je sistem imidža. To je sistem medijske manipulacije svakog dana. To je PR sistem. Možete imati predsednika koji u suštini ne funkcioniše i imati tu osobu na vlasti dve godine i kandidovati je za ponovni izbor. Jedna stvar je da je morao sam da stoji na bini 90 minuta i to je bio kraj. Da nije bilo tog kvara, on bi išao na kandidaturu, bilo da spava posle 16 sati popodne ili ne. Dakle, ovo je realnost. Svi se slažu sa tim. Nepristojno je reći ono što govorim jer trenutno ne govorimo istinu o gotovo ničemu na ovom svetu.

Dakle, ovaj projekat je trajao od 1990-ih. Bombardovanje Beograda 78 dana uzastopno 1999. bilo je deo ovog projekta. Razdvajanje te zemlje kada su granice „svete“, zar ne? Osim Kosova, tj. granice su svete osim kada ih Amerika promeni. Razbijanje Sudana bio je još jedan povezan američki projekat. Uzmite u obzir pobunu u Južnom Sudanu. Da li se to dogodilo samo zato što su se Južni Sudanci pobunili? Ili da ti dam knjigu CIA?

Dozvolite nam da kao odrasli shvatimo o čemu se radi. Vojne kampanje su skupe. Potrebna im je oprema, obuka, bazni kampovi, obaveštajni podaci, finansije. Ta podrška dolazi od velikih sila. Ne dolazi od lokalnih pobuna. Južni Sudan nije pobedio Sudan u plemenskoj bici. „Breaking Sudan“ je bio američki projekat. Često bih išao u Najrobi i naišao na američku vojsku ili senatore ili druge koji su „duboko zainteresovani“ za unutrašnju politiku Sudana. Taj rat je bio deo igre unipolarnosti SAD.

(*10) Pozivam se na telefonski poziv Tramp-Putin od 12. februara 2025. i izjave koje su usledile u brzom nizu.

(*11) Makinder je 1919. napisao knjigu Democratski ideali i stvarnost, nadovezujući se na svoje ranije delo Geografski stožer istorije iz 1904. godine.

 IV.           Spoljna politika SAD i širenje NATO-a

I tako je proširenje NATO-a, kao što znate, počelo 1999. godine sa Mađarskom, Poljskom i Češkom. Rusija je bila izuzetno nezadovoljna zbog toga, ali to su bile zemlje koje su još uvek daleko od ruske granice. Rusija je protestovala ali, naravno, bezuspešno. Tada je na funkciju došao Džordž Buš mlađi. Kada se dogodio 11. septembar, predsednik Putin je obećao svu podršku SAD. A onda su SAD odlučile oko 20. septembra 2001. da će pokrenuti sedam ratova za pet godina!

O tome možete da slušate generala Veslija Klarka na video snimku.(*12) Bio je vrhovni komandant NATO-a 1999. Otišao je u Pentagon oko 20. septembra 2001. Predat mu je komad papira koji objašnjava mogućnost sedam američkih ratova po izboru. To su, u stvari, bili Netanjahuovi ratovi.

Plan američke vlade bio je delom da počisti [ukloni] stare sovjetske saveznike, a delom da ukloni pristalice Hamasa i Hezbolaha. Netanjahuova ideja je bila i jeste da će postojati jedna država, na celoj Palestini od pre 1948. Da, samo jedna država. To će biti Izrael. Izrael će kontrolisati svu teritoriju od reke Jordan do Sredozemnog mora. I ako se neko protivi, zbacićemo ga. Pa, ne baš Izrael, već tačnije naš prijatelj, Sjedinjene Države. To je bila američka politika do jutros. Ne znamo da li će se promeniti. Sada je jedina mana to što će možda SAD „posedovati Gazu“ [prema predsedniku Trampu] umesto da Izrael poseduje Gazu.

Netanjahuova ideja postoji najmanje 25 godina. Vraća se na dokument pod nazivom „Clean Break“ koji su Netanjahu i njegov američki politički tim sastavili 1996. godine kako bi okončali ideju o rešenju sa  dve države. Taj dokument takođe možete pronaći na mreži.(*13)

Dakle, ovo su dugoročni američki projekti. Pogrešno je pitati: „Da li je Klintonov? Da li je Bušov? Da li je to Obama?" To je dosadan način da se na američku politiku gleda kao na svakodnevnu ili igru iz godine u godinu. Ipak, to nije ono što je američka politika.

Nakon 1999. godine, sledeća runda proširenja NATO-a došla je 2004. godine sa još sedam zemalja: tri baltičke države, Rumunijom, Bugarskom, Slovenijom i Slovačkom. U ovom trenutku Rusija je bila prilično uznemirena. Ovaj drugi talas proširenja NATO-a bio je potpuno kršenje posleratnog poretka dogovorenog u vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke. U suštini, to je bio fundamentalni trik, ili zaokret SAD od sporazuma o saradnji sa Rusijom.

Kao što se svi sećaju, pošto smo upravo prošle nedelje imali Minhensku bezbednosnu konferenciju, predsednik Putin je otišao na MSC 2007. da kaže: „Stani, dosta je bilo“. Naravno, SAD nisu slušale.(*14)

Godine 2008. Sjedinjene Države su zaglavile Evropu u svom dugogodišnjem projektu proširenja NATO-a na Ukrajinu i Gruziju. Ovo je dugoročan projekat. Slušao sam gospodina Sakašvilija u Njujorku u proleće 2008, kada je govorio u Savetu za spoljne poslove. Rekao nam je da je Gruzija u srcu Evrope i da bi kao takva ušla u NATO. Izašao sam i pozvao svoju ženu i rekao: „Ovaj čovek je lud; dići će u vazduh svoju zemlju." Mesec dana kasnije izbio je rat između Rusije i Gruzije, u kome je Gruzija poražena. Najnoviji događaji u Tbilisiju opet nisu od pomoći Gruziji, jer vaši poslanici u Evropskom parlamentu idu tamo da podstiču proteste. To ne spasava Gruziju; to vodi do uništenja Gruzije, potpuno uništenja.

2008. godine, kao što svi znaju, naš bivši direktor CIA Vilijam Berns, koji je u to vreme bio ambasador SAD u Rusiji, poslao je dugačku diplomatsku depešu državnom sekretaru Kondolizi Rajs, koja je bila slavno naslovljena „Njet znači njet.“(*15) Bernsova poruka je bila da se proširenju NATO-a protivi čitava ruska politička klasa, a ne samo predsednik Putin.

Za depešu znamo jedino od Džulijana Asanža. Verujte mi, naša vlada ili naše vodeće novine ovih dana ne govore ni jednu reč američkom narodu o bilo čemu od ovoga. Dakle, moramo da zahvalimo Džulijanu Asanžu za memorandum koji možemo detaljno da pročitamo.

Kao što znate, Viktor Janukovič je izabran za predsednika Ukrajine 2010. godine na platformi ukrajinske neutralnosti. Rusija uopšte nije imala teritorijalne interese ili planove u Ukrajini. Znam. Bio sam tamo stalno tokom ovih godina. Ono o čemu je Rusija pregovarala tokom 2010. bio je 25-godišnji zakup mornaričke baze u Sevastopolju do 2042. godine, to je to. Nije bilo ruskih zahteva ni za Krim, ni za Donbas. Uopšte ništa slično. Ideja da Putin rekonstruiše rusko carstvo je detinjasta propaganda, izvinite.

Ako neko zna istoriju iz dana u dan i iz godine u godinu, ovo je detinjasta stvar. Ipak, čini se da detinjaste stvari rade bolje od stvari za odrasle. Dakle, pre puča 2014. uopšte nije bilo teritorijalnih zahteva. Ipak, Sjedinjene Države su odlučile da Janukovič mora biti svrgnut jer je bio za neutralnost i protivio se proširenju NATO-a. To se zove operacija promene režima.

Bilo je oko sto operacija promene režima od strane SAD od 1947. godine, mnoge u vašim zemljama [obraća se poslanicima EP] i mnoge širom sveta.(*16) To je ono čime se CIA bavi. Molim, znajte to. To je veoma neobična vrsta spoljne politike. U američkoj vladi, ako vam se ne sviđa druga strana, ne pregovarate sa njima, pokušavate da ih zbacite, po mogućnosti, prikriveno. Ako to ne funkcioniše prikriveno, radite to otvoreno. Uvek kažeš da nismo krivi. Oni su agresor. Oni su druga strana. Oni su "Hitler". To se javlja svake dve ili tri godine. Bilo da je Sadam Husein, da li je Asad, bilo da je Putin, to je veoma zgodno. To je jedino spoljnopolitičko objašnjenje koje je američkom narodu ikada dato. Pa, pred nama je Minhen 1938. Ne možemo da razgovaramo sa drugom stranom. Oni su zli i neumoljivi neprijatelji. To je jedini model spoljne politike koji smo ikada čuli od naše vlade i masovnih medija. Masovni mediji to u potpunosti ponavljaju jer su u potpunosti potčinjeni američkoj vladi.

(*12) Pogledajte intervju bivšeg vrhovnog komandanta NATO-a generala Veslija Klarka 2011. za Democraci, gde mu je zvaničnik Pentagona rekao „počećemo i uništiti vlade u 7 zemalja za pet godina - počećemo sa Irakom, a zatim ćemo se preseliti u Siriju, Liban, Liban i Iran“.

(*13) Godine 1996, Netanjahu i njegovi američki savetnici izdali su dokument „Clean Break: Nova strategija za obezbeđenje carstva” sa Institutom za napredne strateške i političke studije. Ova nova strategija „čistog prekida“ pozvala je Izrael da odbaci okvir „zemlja za mir“. Ovo je efikasno zagovaralo da se Izrael neće povući sa palestinskih okupiranih zemalja 1967. godine u zamenu za regionalni mir. Umesto toga, Izrael bi nastavio sa svojom politikom okupacije sve dok ne obezbedi „mir za mir“, preoblikujući Bliski istok po svom ukusu. Ponovno iscrtavanje mape regiona sastojalo se od rušenja vlada koje su se protivile dominaciji Izraela. Link ovde: https://vvv.dougfeith.com/docs/Clean_Break.pdf

(*14) 10. februara 2007. ruski predsednik Vladimir Putin održao je govor na 43. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Govor se može naći ovde http://en.kremlin.ru/events/president/transcripts/24034

(*15) Memorandum ambasadora Vilijama Bernsa „Njet znači njet: Crvena linija Rusijeza proširenja NATO“. Dopis se može naći ovde https://wikileaks.org/plusd/cables/08MOSCOV265_a.html

(*16) Politikolog Lindzi O’Rurk je dokumentovao 64 američke tajne operacije promene režima između 1947. i 1989. i zaključio da su „operacije promene režima, posebno one koje su vođene tajno, dovele do produžene nestabilnosti, građanskih ratova i humanitarnih kriza u pogođenim regionima“. O’Rourke, „Tajna promena režima: Američki tajni hladni rat“, 2018. Aser 1989, postoji mnogo dokaza da je CIA uključena u Siriju, Libiju, Ukrajinu, Venecuelu i mnoge druge zemlje.

 V.               Majdanska revolucija i njene posledice

Sada, 2014. SAD su aktivno radile na svrgavanju Janukoviča. Svima je poznat telefonski poziv koji je presretnut, moje koleginice sa Univerziteta Kolumbija Viktorije Nuland i američkog ambasadora Pitera Pajata. Ne dobijate bolje dokaze. Rusi su presreli njen poziv i stavili ga na internet. Slušajte to.(*17) Fascinantno je. Time su svi napredovali u Bajdenskoj administraciji. To je posao. Kada je nastao Majdan, ubrzo su me pozvali. „Profesore Saks, novi ukrajinski premijer bi voleo da vas vidi da razgovarate o ekonomskoj krizi. Dakle, odleteo sam u Kijev, i prošetali su me po Majdanu. I rečeno mi je kako su SAD platile sve ljude oko Majdana, „spontane“ revolucije dostojanstva.

Dame i gospodo, kako su se odjednom pojavili svi ti ukrajinski mediji u vreme Majdana? Odakle sva ova organizacija? Odakle su došli svi ovi autobusi? Otkud svi ti ljudi? Šališ se? Ovo je organizovan napor. I to nije tajna, osim možda za građane Evrope i Sjedinjenih Država. Svi ostali to sasvim jasno razumeju. Zatim su, posle državnog udara, usledili sporazumi iz Minska, posebno Minsk II, koji je, uzgred budi rečeno, napravljen po uzoru na autonomiju Južnog Tirola za etničke Nemce u Italiji. I Belgijanci se veoma dobro odnose prema Minsku II, jer je tražio autonomiju i jezička prava  za one koji govore ruski u istočnoj Ukrajini. Minsk II je jednoglasno podržao Savet bezbednosti UN.(*18) Ipak, Sjedinjene Države i Ukrajina su odlučile da se to neće sprovoditi. Nemačka i Francuska, garanti Normandijskog procesa, takođe su pustili da se ignoriše. Ovo otkazivanje Minska II bila je još jedna direktna američka unipolarna akcija pri čemu je Evropa, kao i obično, igrala potpuno beskorisnu pomoćnu ulogu iako je bila garant sporazuma.

Tramp je pobedio na izborima 2016, a zatim je proširio isporuke oružja Ukrajini. U granatiranju Donbasa od strane Ukrajine bilo je više hiljada mrtvih. Nije bilo primene sporazuma iz Minska II. Onda je Bajden došao na funkciju 2021. Nadao sam se boljem, ali sam još jednom bio duboko razočaran. Bio sam član Demokratske stranke. Sada nisam član nijedne stranke jer su ionako obe iste. Demokrate su vremenom postale potpuni ratni huškači, a u stranci nije bilo ni jednog glasa koji je pozivao na mir. Kao i kod većine vaših parlamentaraca, na isti način.

Krajem 2021. Putin je stavio na sto poslednji napor da se postigne modus operandi sa SAD, u dva nacrta bezbednosnih sporazuma, jedan sa Evropom i jedan sa Sjedinjenim Državama. Nacrt sporazuma Rusije i SAD stavio je na sto 15. decembra 2021. godine.

Nakon toga, imao sam jednosatni razgovor sa [savetnikom za nacionalnu bezbednost] Džejkom Salivanom u Beloj kući, preklinjajući: „Džejk, izbegavaj rat. Možete izbeći rat. Sve što SAD treba da urade je da kažu „NATO se neće proširiti na Ukrajinu.“ A on mi je rekao: „Oh, NATO se neće proširiti na Ukrajinu. Ne brini o tome.”

Rekao sam, "Džejk, reci to javno." „Ne. Ne. Ne. Ne možemo to javno da kažemo." Rekao sam: „Džejk, imaćeš rat zbog nečega što se neće ni dogoditi?“ Rekao je: „Ne brini, Džefe. Neće biti rata.” Ovo nisu baš bistri ljudi. Kažem vam, ako mogu da vam kažem iskreno, oni nisu baš pametni ljudi. Razgovaraju sami sa sobom. Oni ne razgovaraju ni sa kim drugim. Igraju teoriju igara. U nekooperativnoj teoriji igara, ne razgovarate sa drugom stranom. Vi samo napravite svoju strategiju. Ovo je suština nekooperativne teorije igara. To nije teorija pregovora. To nije teorija mirotvorstva. To je jednostrana, nekooperativna teorija, ako poznajete formalnu teoriju igara.

To je ono što oni igraju. Ta vrsta teorije igara je počela [u primeni] u RAND Corporation. To je ono što oni i dalje igraju. U 2019, postoji rad RAND-a, „Proširivanje Rusije: nadmetanje sa povoljnog terena.“ (*19) Neverovatno, list, u javnom domenu, pita kako bi SAD trebalo da nerviraju, antagoniziraju i oslabe Rusiju. To je bukvalno strategija. Pokušavamo da isprovociramo Rusiju, pokušavamo da nateramo Rusiju da se raspadne, možda dođe do promene režima, možda nemira, možda ekonomske krize.

To je ono što vi u Evropi nazivate svojim saveznikom. I tako sam bio sa svojim frustrirajućim telefonskim razgovorom sa Salivenom, stajao sam na hladnoći. Slučajno sam pokušavao da imam skijaški dan.

"Oh, neće biti rata, Džef." Znamo šta se dalje dogodilo: Bajdenova administracija je odbila da pregovara o proširenju NATO-a. Najgluplja ideja NATO-a je takozvana politika otvorenih vrata, zasnovana na članu deset NATO ugovora (1949). NATO zadržava pravo da ide kuda želi, sve dok se vlada domaćin slaže, bez prava ikakvog suseda – kao što je Rusija – bilo šta da kaže.

Pa, kažem Meksikancima i Kanađanima: „Ne pokušavajte to“. Znate, Tramp bi možda želeo da preuzme Kanadu. Dakle, kanadska vlada bi mogla da kaže Kini: „Zašto ne izgradite vojnu bazu u Ontariju?“ Ne bih to savetovao. SAD ne bi rekle: „Pa, to su otvorena vrata. To je posao Kanade i Kine, a ne naš.“ SAD bi napale Kanadu.

Ipak, odrasli, uključujući i Evropu, u ovom parlamentu, u NATO-u, u Evropskoj komisiji, ponavljaju apsurdnu mantru da Rusija nema pravo glasa u proširenju NATO-a. Ovo su gluposti. To nije čak ni geopolitika za bebe. Ovo jednostavno nije razmišljanje. Dakle, ukrajinski rat je eskalirao u februaru 2022. godine kada je Bajdenova administracija odbila bilo kakve ozbiljne pregovore.

(*17) Link do transkripta procurelog telefonskog razgovora između pomoćnice državnog sekretara Viktorije Nuland i američkog ambasadora u Ukrajini Džefrija Pajata https://www.bbc.com/news/world-europe-26079957

(*18) Sporazum iz Minska II podržao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija Rezolucijom 2202, koja je jednoglasno usvojena 17. februara 2015. https://press.un.org/en/2015/sc11785.doc.htm

(*19) Link do RAND papira: https://www.rand.org/pubs/research_reports/RR3063.html

 VI.           Rat u Ukrajini i kontrola nuklearnog naoružanja

Šta je bila Putinova namera u ratu? Mogu vam reći šta mu je bila namera. Bilo je to da natera Zelenskog da pregovara o neutralnosti. To se dogodilo nekoliko dana od početka invazije. Trebalo bi da razumete ovu osnovnu poentu, a ne propagandu koja se piše o invaziji i tvrdi da je cilj Rusije bio da osvoji Ukrajinu sa nekoliko desetina hiljada vojnika.

Hajde, dame i gospodo. Molim vas da razumete nešto osnovno. Ideja ruske invazije bila je da zadrži NATO van Ukrajine. A šta je zapravo NATO? To je američka vojska, sa svojim projektilima, raspoređivanjem CIA-e i svim ostalim. Cilj Rusije je bio da drži SAD podalje od svoje granice. Zašto je Rusija toliko zainteresovana za ovo? Kada bi Kina ili Rusija odlučile da imaju vojnu bazu na Rio Grandeu ili na kanadskoj granici, ne samo da bi Sjedinjene Države poludele; imali bismo rat za desetak minuta. Kada je Sovjetski Savez to pokušao na Kubi 1962. godine, svet je umalo završio nuklearnim Armagedonom.

Sve ovo je značajno pojačano jer su Sjedinjene Države jednostrano napustile Ugovor o antibalističkim raketama 2002. godine i time okončale okvir za kontrolu relativne stabilnosti nuklearnog naoružanja. Ovo je izuzetno važno razumeti. Okvir kontrole nuklearnog naoružanja zasniva se, u velikoj meri, na pokušaju da se odvrati prvi udar [odsecanja glave]. Ugovor o ABM bio je kritična komponenta te stabilnosti. SAD su jednostrano izašle iz Ugovora o ABM 2002. Ovo je uništilo rusku zaptivku. Dakle, sve što sam opisao o proširenju NATO-a dogodilo se u kontekstu američkog uništavanja nuklearnog okvira. Počevši od 2010. godine, SAD su počele da postavljaju sisteme protivbalističkih raketa „Aegis“ u Poljskoj, a potom i u Rumuniji. Rusiji se to nije sviđalo.

Jedno od pitanja na stolu u decembru i januaru, decembru 2021, januaru 2022, bilo je da li su Sjedinjene Države polagale pravo na postavljanje raketnih sistema u Ukrajini. Prema rečima bivšeg analitičara CIA Reja Mekgaverna, Blinken je u januaru 2022. rekao Lavrovu da Sjedinjene Države zadržavaju pravo da postavljaju raketne sisteme u Ukrajini.

To je, dragi moji prijatelji, vaš navodni saveznik. A sada SAD žele da stave srednje raketne sisteme u Nemačku. Zapamtite da su Sjedinjene Države izašle iz INF sporazuma 2019. Trenutno ne postoji okvir za nuklearno oružje.(*20) U suštini, nikakav.

Kada je Zelenski nekoliko dana nakon ruske invazije rekao da je Ukrajina spremna za neutralnost, mirovni sporazum je bio postignut. Znam detalje ovoga jer sam detaljno razgovarao sa ključnim pregovaračima i posrednicima i mnogo naučio iz javnih izjava drugih. Ubrzo nakon početka pregovora u martu 2022. godine, između strana je razmenjen dokument koji je predsednik Putin odobrio, a koji je Lavrov predstavio. Ovo su vodili turski posrednici. U Ankaru sam odleteo u proleće 2022. da iz prve ruke i detaljno čujem šta se dogodilo u posredovanju. Suština je sledeća: Ukrajina je jednostrano odustala od postignutog sporazuma.

(*20) Sjedinjene Države su se zvanično povukle iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) 2. avgusta 2019., nakon šestomesečnog perioda suspenzije koji je počeo 2. februara 2019.

 VII.        Kraj ukrajinskog rata

Zašto je Ukrajina napustila pregovore? Zato što su im Sjedinjene Države tako rekle i zato što je Velika Britanija dodala šlag na tortu tako što je BoJo [Boris Džonson] otišao u Kijev početkom aprila u Ukrajinu da istakne istu stvar. Ispostavilo se da je Kir Starmer još gori, još više ratni huškač. To je nezamislivo, ali je istina. Boris Džonson je objasnio, a to možete pronaći na vebu, da ono što je ovde u pitanju nije ništa manje od zapadne hegemonije! Ne Ukrajina već zapadna hegemonija. Mihael fon der Šulenberg i ja sastali smo se u Vatikanu sa grupom eksperata u proleće 2022. i napisali smo dokument koji objašnjava da iz nastavka rata ne može proizaći ništa dobro.(*21) Naša grupa je žestoko tvrdila, ali bezuspešno, da Ukrajina treba odmah da pregovara, jer će odlaganja značiti ogromne smrtne slučajeve i rizik od nuklearne eskalacije rata.

Ne bih želeo da menjam nijednu reč od onoga što smo tada napisali. U tom dokumentu ništa nije bilo pogrešno. Otkako su SAD nagovorile Ukrajinu da izađe iz pregovora, možda je milion Ukrajinaca poginulo ili teško ranjeno. A američki senatori, koji su gadni i cinični koliko god se može zamisliti, kažu da je ovo divno trošenje američkog novca jer nijedan Amerikanac ne umire. To je čisti proksi rat. Jedan od naših senatora u blizini države Njujork, Richard Blumenthal iz Konektikata, rekao je ovo naglas. Mit Romni je ovo rekao naglas. To je najbolji novac koji Amerika može da potroši. Nijedan Amerikanac ne umire. To je nestvarno.

Sada, samo da se podsetimo, američki projekat Ukrajine je propao. Osnovna ideja projekta sve vreme je bila da Rusija sklopi ruke. Osnovna ideja sve vreme je bila da Rusija ne može da odoli, baš kao što je Zbignjev Bžežinski tvrdio 1997. Amerikanci su mislili da SAD sigurno imaju prednost.

SAD će pobediti jer ćemo ih blefirati. Rusi se baš neće boriti. Rusi će zaista da se mobilišu. Mi ćemo primeniti ekonomsku „nuklearnu opciju“, isključivanja Rusije iz SVIFT-a. To će uništiti ekonomiju. Naše sankcije će Rusiju baciti na kolena. HIMARS će ih izvesti. ATACMS, F-16, će ih učiniti. Iskreno, slušao sam ovu vrstu govora više od 50 godina. Naši čelnici nacionalne bezbednosti su decenijama pričali gluposti.

Molio sam Ukrajince: ostanite neutralni. Ne slušajte Amerikance. Ponovio sam im čuvenu izreku Henrija Kisindžera da je opasno biti neprijatelj Sjedinjenih Država, ali je biti prijatelj pogubno. Dozvolite mi da ponovim to za Evropu: biti neprijatelj Sjedinjenih Država je opasno, ali biti prijatelj je pogubno.

(*21) Sastanak u Vatikanu bio je zasedanje foruma Bratske ekonomije povodom jubileja 2025: Nada u znacima vremena. Link ovde: https://www.pass.va/content/dam/casinapioiv/pass/pdf-booklet/2024_booklet_fraternal_economi.pdf

 VIII.    Trampova administracija

Dozvolite mi da završim sa nekoliko reči o predsedniku Donaldu Trampu. Tramp ne želi da Bajden izgubi bitku. Zbog toga će se Tramp i predsednik Putin verovatno dogovoriti da okončaju rat. Čak i ako Evropa nastavi sa ratnim huškanjem, to neće biti važno. Rat se završava. Zato, molim vas, izbacite to iz svog sistema. Recite svojim kolegama. "Gotovo je." Gotovo je jer Tramp ne želi da se drži gubitnika. Ona koju će spasiti pregovori koji se trenutno vode je Ukrajina. Druga je Evropa.

Vaša berza poslednjih dana raste zbog „užasnih vesti“ o pregovorima i potencijalnom miru. Znam da je ova perspektiva dogovorenog mira dočekana sa čistim užasom u ovim odajama, ali ovo je najbolja vest koju možete dobiti. Pokušao sam da dođem do nekih od evropskih lidera. Rekao sam, ne idi u Kijev, idi u Moskvu. Pregovarajte sa svojim kolegama. Vi ste Evropska unija. Vi imate 450 miliona ljudi i ekonomiju od 20 triliona dolara. Ponašaj se tako.

Evropska unija bi trebalo da bude glavni trgovinski partner Rusije. Evropa i Rusija imaju komplementarne ekonomije. Pogodnost za uzajamno korisnu trgovinu je veoma jaka. Inače, ako neko želi da razgovara o tome kako su SAD raznele Severni tok, rado bih i o tome. Trampova administracija je imperijalistička u srcu. Tramp očigledno veruje da velike sile dominiraju svetom. SAD će biti nemilosrdne i cinične, i prema Evropi. Ne idite da prosite u Vašington. To neće pomoći. Verovatno bi to podstaklo nemilosrdnost. Umesto toga, vodite pravu evropsku spoljnu politiku.

Dakle, ne kažem da smo u novom dobu mira, ali trenutno smo u sasvim drugačijoj vrsti politike, povratku politici velikih sila. Evropi je potrebna sopstvena spoljna politika, a ne samo spoljna politika rusofobije. Evropi je potrebna spoljna politika koja je realna, koja razume rusku situaciju, razume situaciju u Evropi, razume šta je Amerika i za šta se zalaže, i koja pokušava da izbegne da Evropu napadnu Sjedinjene Države. Sigurno nije nemoguće da će Trampova Amerika iskrcati trupe na Grenlandu. Ne šalim se i ne mislim da se Tramp šali. Evropi je potrebna spoljna politika, prava. Evropi je potrebno nešto drugačije od: „Da, pregovaraćemo sa gospodinom Trampom i izaći ćemo mu na pola puta“. Znate li kako će to biti? Pozovite me posle.

Molim vas da vodite evropsku spoljnu politiku. Živećete sa Rusijom dugo vremena, pa pregovarajte sa Rusijom. Postoje stvarna bezbednosna pitanja na stolu i za Evropu i za Rusiju, ali bombardovanje i rusofobija uopšte ne služe vašoj bezbednosti. To uopšte ne služi bezbednosti Ukrajine. Ova američka avantura koju ste potpisali i kojoj ste sada glavni navijači donela je oko milion ukrajinskih žrtava.

        IX.           O Bliskom istoku i Kini

Na Bliskom istoku, uzgred, SAD su pre 30 godina potpuno predale spoljnu politiku Netanjahuu. Izraelski lobi dominira američkom politikom. Molim vas, ne sumnjajte u to. Mogao bih satima objašnjavati kako to funkcioniše. Veoma je opasno. Nadam se da Tramp neće uništiti svoju administraciju, i još gore, palestinski narod, zbog Netanjahua, koga smatram ratnim zločincem koji je ispravno optužen od strane MKS.(*22)

Jedini način da Evropa ima mir na vašim granicama sa Bliskim istokom je rešenje o dve države. Za to postoji samo jedna prepreka, a to je veto Sjedinjenih Država u Savetu bezbednosti UN, po nalogu izraelskog lobija. Dakle, ako želite da EU ima neki uticaj, recite Sjedinjenim Državama da odustanu od veta. U tome bi Evropska unija bila zajedno sa oko 160 drugih zemalja u svetu. Jedini koji se protive palestinskoj državi su u osnovi Sjedinjene Države, Izrael, Mikronezija, Nauru, Palau, Papua Nova Gvineja, Argentina i Paragvaj.(*23)

Bliski istok je mesto gde bi Evropska unija mogla da ima veliki geopolitički uticaj. Ipak, Evropa je ćutala o JCPOA i Iranu, a oko pola Evrope je ćutalo o izraelskim ratnim zločinima i blokadi rešenja o dve države.

Netanjahuov najveći životni san je rat između Sjedinjenih Država i Irana. I nije odustao. Nije nemoguće da će doći do američko-iranskog rata. Ipak, Evropa bi to mogla da zaustavi – ako Evropa ima svoju spoljnu politiku. Nadam se da će Tramp prekinuti Netanijahuov stisak u američkoj politici. Čak i ako ne, EU može da radi sa ostatkom sveta na uspostavljanju mira na Bliskom istoku.

Na kraju, dozvolite mi samo da kažem u pogledu Kine, Kina nije neprijatelj. Kina je samo priča o velikom uspehu. Zato je Sjedinjene Države vide kao neprijatelja, jer Kina ima veću ekonomiju od Sjedinjenih Država (mereno u međunarodnim cenama). SAD se opiru stvarnosti. Evropa to ne bi trebalo da radi. Da ponovim, Kina nije neprijatelj i nije pretnja. Ona je prirodni partner sa Evropom u trgovini i očuvanju globalne životne sredine.

To je sve. Hvala puno.

(*22) „Benjamin NETANJAHU, premijer Izraela, i Joav GALANT, ministar odbrane Izraela, snose krivičnu odgovornost za sledeće ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na teritoriji Države Palestine. Veza do ICC-a: https://www.icc-cpi.int/nevs/statement-icc-prosecutor-karim-aa-khan-kc-applications-arrest-warrants-situation-state

(*23) Ujedinjene nacije mogu okončati bliskoistočni sukob tako što će pozdraviti Palestinu kao članicu. Link do mog članka ovde: https://www.aljazeera.com/opinions/2025/1/10/the-un-can-end-the-middle-east-conflict-bi-welcoming-palestine-as-a-member

    

  Odeljak za pitanja i odgovore

Pitanje publike: Da li Evropa treba da poveća svoju vojnu potrošnju?

Odgovor profesora Džefri Saksa:

Ne bih bio protiv pristupa da Evropa troši dva do tri procenta BDP-a za jedinstvenu evropsku bezbednosnu strukturu i ulaže u Evropu i evropsku tehnologiju, a da SAD ne diktiraju upotrebu evropske tehnologije. Holandija proizvodi jedine mašine naprednih poluprovodnika koristeći ekstremnu ultraljubičastu litografiju. Ta kompanija je, naravno, ASML. Ipak, Amerika određuje svaku politiku ASML-a. Da sam na vašem mestu, ne bih predao svu bezbednost i tehnologiju Sjedinjenim Državama.

Predložio bih da imate svoj bezbednosni okvir kako biste mogli da imate i svoj spoljnopolitički okvir. Evropa se zalaže za mnogo stvari za koje se  Sjedinjene Države ne zalažu. Evropa se zalaže za klimatske akcije. Naš predsednik je potpuno lud od toga. A Evropa se zalaže za pristojnost, za socijaldemokratiju, kao etos. Evropa se zalaže za multilateralizam. Evropa se zalaže za Povelju UN. SAD se ne zalažu za ništa od toga. Naš državni sekretar Marko Rubio nedavno je otkazao svoj put u Južnu Afriku jer su jednakost i održivost bili na dnevnom redu. To je živopisan, iako sumoran, odraz anglosaksonskog libertarijanizma. Egalitarizam nije reč američkog leksikona. Ni održivost.

Možda znate da je od 193 zemlje članice UN, 191 predstavila planove SDG (Cilj održivog razvoja) UN-u na Političkom forumu na visokom nivou (HLPF). Samo tri zemlje to nisu učinile: Haiti, Mjanmar i Sjedinjene Američke Države. Bajdenovom Ministarstvu finansija čak nije bilo dozvoljeno da koristi frazu „Ciljevi održivog razvoja“. Sve ovo pominjem jer vam je potrebna sopstvena spoljna politika.

Svake godine izdajem dva izveštaja. Jedan je Izveštaj o svetskoj sreći. U izveštaju za 2024. osam od 10 najboljih zemalja su evropske. Evropa ima najviši kvalitet života u celom svetu. SAD su zauzele 23. mesto. Drugi godišnji izveštaj je Izveštaj o održivom razvoju. U izveštaju za 2024. godinu, 19 od 20 najboljih zemalja u oblasti održivog razvoja nalazi se u Evropi. SAD su zauzele 46. mesto. Potrebna vam je sopstvena spoljna politika da zaštitite taj kvalitet života! Bio sam i ostao veliki obožavatelj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i nastavljam da verujem da je OEBS pravi okvir za evropsku bezbednost. Moglo bi stvarno da radi.

Pitanje publike: Kako Evropa treba diplomatski da se angažuje sa Rusijom?

Odgovor profesora Džefri Saksa:

Mislim da postoje izuzetno važna pitanja za Evropu da direktno pregovara sa Rusijom. I zato bih pozvao predsednika Kostu i rukovodstvo Evrope da otvore direktne razgovore sa predsednikom Putinom jer je evropska bezbednost na stolu. Poznajem ruske lidere, mnoge od njih, prilično dobro. Oni su dobri pregovarači, i sa njima treba pregovarati, i sa njima treba dobro pregovarati. Postavio bih nekoliko pitanja ruskim kolegama. Pitao bih ih, koje su bezbednosne garancije koje mogu da deluju da se ovaj rat trajno završi? Koje su bezbednosne garancije za baltičke države? Deo procesa pregovaranja je da pitate drugu stranu o vašoj zabrinutosti. Poznajem ministra spoljnih poslova Lavrova 30 godina. Smatram ga briljantnim ministrom inostranih poslova. Razgovarajte sa njim. Pregovarajte sa njim. Dobijte njegove ideje. Stavite svoje ideje na sto. Najvažnije je prestati sa vikanjem, prekinuti ratno huškanje i razgovarati sa ruskim kolegama. I nemojte moliti da budete za stolom sa Sjedinjenim Državama. Ne morate biti u sobi sa Sjedinjenim Državama, ti si Evropa. Trebalo bi da budete u prostoriji sa Evropom i Rusijom. Ne predajte svoju spoljnu politiku nikome, ni Sjedinjenim Državama, ni Ukrajini, ni Izraelu. Držite evropsku spoljnu politiku. Ovo je osnovna ideja.

Pitanje publike: Zemlje, uključujući Poljsku, Mađarsku i Češku želele su da se pridruže NATO-u. Isto tako i Ukrajina. Zašto im to nije trebalo dozvoliti?

Odgovor profesora Džefri Saksa:

NATO nije izbor Mađarske, Poljske, Češke ili Ukrajine. NATO je vojni savez predvođen SAD. Pitanje sa kojim se Evropa suočavala 1991. i danas je kako obezbediti mir. Da sam donosio odluke 1991. godine, u potpunosti bih ukinuo NATO kada je Varšavski pakt bio raspušten, a svakako kada se raspao i sam Sovjetski Savez. Kada su zemlje tražile članstvo u NATO-u, ja bih im objasnio šta su naš sekretar za odbranu Vilijam Peri, vodeći državnik Džordž Kenan, poslednji američki ambasador u Sovjetskom Savezu, Džek Metlok, sve govorili 1990-ih. Svi su, u stvari, rekli: „Razumemo vaša osećanja, ali proširenje NATO-a nije dobra ideja jer bi lako moglo da izazove novi Hladni rat sa Rusijom.“ Postoji veoma dobra nova knjiga Džonatana Haslama, koju je objavio Harvard Universiti Press, pod nazivom „Hubris“. Nudi detaljnu istorijsku dokumentaciju proširenja NATO-a. Objašnjava kako su SAD bile previše arogantne da razgovaraju, pregovaraju i poštuju crvene linije Rusije, čak i nakon što su obećale da se NATO neće širiti.

Pitanje publike: Koje su dugoročne posledice ovog izgubljenog rata?

Odgovor profesora Džefri Saksa:

Nalazimo se u najvećem tehnološkom napretku u ljudskoj istoriji. Zaista je neverovatno šta se sada može učiniti. Znate, čudim se činjenici da je neko ko malo poznaje hemiju, dobio Nobelovu nagradu za hemiju jer je odličan u veštačkoj inteligenciji i dubokim neuronskim mrežama, zaista genije, Demis Hasabis. On i njegov tim u DeepMind-u su shvatili kako da koriste veštačku inteligenciju da reše problem savijanja proteina, problem koji je okupirao generacije biohemičara. Dakle, ako svoj um, naše resurse i energiju usmerimo ka tome, možemo transformisati svetski energetski sistem za klimatsku bezbednost. Možemo zaštititi biodiverzitet. Možemo da obezbedimo da svako dete dobije kvalitetno obrazovanje. Trenutno možemo da uradimo toliko divnih stvari. Šta nam je potrebno za uspeh? Po mom mišljenju, najvažnije je da nam je potreban mir. A moja osnovna poenta je da nigde ne postoje duboki razlozi za sukob jer je svaki konflikt koji proučavam samo greška. Ne borimo se za Lebensraum. Ta ideja, koja je u suštini potekla od Maltusa i kasnije postala nacistička ideja, uvek je bila pogrešna, fundamentalna intelektualna greška. Imali smo rasne ratove, nacionalne ratove za opstanak, iz straha da nema dovoljno za sve na ovoj planeti, pa smo u borbi za opstanak. Kao ekonomista, mogu vam reći da imamo dovoljno na planeti za svačiji održivi razvoj. Puno. Nismo u sukobu sa Kinom. Nismo u sukobu sa Rusijom. Ako se smirimo, ako pitamo za dugoročno, dugoročno je jako dobro, odnosno ako se prethodno ne raznesemo. Dakle, ovo je moja poenta. Izgledi su veoma pozitivni ako izgradimo mir.

Pitanje publike: Da li mislite da je izlaz iz ovog sukoba filandizacija Ukrajine?

Odgovor profesora Džefri Saksa:

Odlično pitanje. Dozvolite mi da iznesem samo jedan aspekt o finlandizaciji. Finlandizacija je dovela Finsku na prvo mesto u Svetskom izveštaju o sreći iz godine u godinu. Finska je bogata, uspešna, srećna i sigurna. Govorim o Finskoj pre NATO-a. Dakle, „finlandizacija“ je bila divna stvar za Finsku. Kad su Švedska i Finska i Austrija bile neutralne, bravo. Pametno. Kada je Ukrajina bila neutralna, pametno. Ako imate dve supermoći, malo ih razdvojite. Da su Sjedinjene Države uopšte imale razuma, ostavile bi ove zemlje kao neutralni prostor između američke vojske i Rusije, ali SAD imaju premalo razuma.

Izvor https://braveneweurope.com/jeffrey-sachs-the-geopolitics-of-peace-speech-to-the-european-parliament

„HRABRA NOVA EVROPA je jedan od retkih medija otpora u Evropi. Objavljujemo stručne analize i izveštaje nekih od vodećih mislilaca iz celog sveta koje nećete naći u državnim i korporativnim mejnstrim medijima. Podržite nas u našem radu.“