ESTONIJA ODUZIMA PRAVO GLASA TAMOŠNJIM RUSIMA I BELORUSIMA S TRAJNIM BORAVKOM
Estonska koaliciona vlada saopštila je, kako javlja AFP, da namerava da promeni ustav tako da lokalni žitelji, koji potiču iz Rusije i Belorusije, ne bi mogli više da glasaju na lokalnim izborima od iduće godine
(ilustracija, Premijer Estonije Kristen Mihal, foto https://rus.err.ee/)
Ova odluka odnosi se na oko 80 hiljada ruskih građana koji imaju dozvolu za stalni boravak u Estoniji, baltičkoj zemlji sa oko 1,3 miliona stanovnika, koja je 1991. proglasila nezavisnost od tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Estonska koaliciona vlada saopštila je, kako javlja AFP, da namerava da promeni ustav tako da lokalni žitelji, koji potiču iz Rusije i Belorusije, ne bi mogli više da glasaju na lokalnim izborima od iduće godine. Navodno, time će se Estonci "braniti od mogućeg mešanja Moskve i Minska u estonske poslove".
"Na koalicinom savetu smo se dogovorili da preporučimo parlamentarnim frakcijama da po hitnom postupku izmenie ustav tako da građani agresorskih zemalja ne bi mali pravo glasa na lokalnim izborima", izjavio je premijer Kristen Mihal (Michal) na državnoj televiziji ERR.
Do sada su, inače, svi ljudi s trajnim boravkom u Estoniji imali zagarantovano pravo da glasaju na komunalnim izborima u svojim opštinama. Međutim, od početka rata u Ukrajini razne političke stranke podržavaju isključenje iz prava na glasanje Rusa, Belorusa i ljudi bez državne pripadnosti "zbog mogućeg stranog uticaja na njih".
Estonsko Ministarstvo spoljnh poslova savetuje ove ljude da se uzdrže od bio kakvih poseta Rusiji. U avgustu, ova zemlja je pojačala kontrolu na granici s Rusijom s ciljem da se podrže sankcije koje je Zapad doneo prema Rusiji kako bi je naterao da povuče vojsku iz Ukrajine.
Sovjetska vojska je zauzela 1940. godine Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Za vreme sovjetska vlade, koja je trajala do 1991. u ovim zemljama se prilično povećao broj Rusa. Član EU je Estonija postala 2004. kada je ušla i u NATO.
