Nova migrantska kriza u Italiji i politika EU: neuspešna rešenja otvaraju put ekstremnoj desnici u Evropi

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanen izjavio je da će izbeglice koje nameravaju da uđu u Francusku iz Italije morati na granici da podnesu zahtev za azil i da će samo oni koji taj azil dobiju moći da uđu u zemlju. Ostali će biti vraćeni u zemje iz kojih su došli.

Prošle nedelje, prema većini procena, na italijansko ostrvo Lampeduza iskrcalo se više od deset hiljada migranata. Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za migracije, samo prošle nedelje, u kratkom periodu između ponedeljka i srede, oko 8.500 ljudi, (više od celokupnog stanovništva Lampeduze) stiglo je u 199 čamaca i to uglavnom iz pravca Tunisa – kako je rekao ministar Darmanen.

Zaštita evropskih granica

Ova situacija ponovo je otvorila pitanje evropske solidarnosti zemalja EU sa zemljama u koje migranti prvo ulaze, stupajući na evropsko tlo. Prema ugovoru o solidarnoj rasporedeli izbeglica, sve zemlje EU trebalo bi da prihvate kontingent srazmeran njihovoj geografskoj veličini i broju stanovnika. Po kasnijoj dopuni ugovora, zemlje koje ne prihvate kvotu izbeglica, morale bi da plate finansijske kazne.

Ovaj ugovor, međutim, do sada nije bio poštovan pa je u praksi i  primenjivan ugovor iz Dablina koji kaže da svaka zemlja može da vrati izbeglice u prvu zemlju EU u koju su izbeglice ušle. To znači da Grčka, Italija i Španija trpe veliki pritisak.

Francuski ministar sada insistira da, prema Paktu o migrantima, letos usaglašenom na evropskom nivou, migranti moraju da traže azil na granici. On je rekao da će političke izbeglice “kao i uvek“ moći da dobiju azil u Francuskoj, ali ne i ostali koji će, po njegovim rečima, biti vraćeni tamo odakle su došli, dodajući da “moramo da zaštitimo spoljne granice Evropske unije “.

Italijanska premijerka između obećanja biračima i novca EU

Darmanen neće ići na Lampeduzu, kao što je to učinila predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lejen koja je tamo u nedelju, zajedno sa premijerkom krajnje desne italijanske vlade Đorđom Meloni, predstavila plan u deset tačaka, obećavši „koordinisani odgovor“ Brisela za rešavanje krize.

Ovaj plan namenjen je, kako je rečeno, upravljanju tokovima migracija, planira bolju distribuciju tražilaca azila između evropskih zemalja i olakšavanje povratka odbijenih tražilaca azila. Ursula fon der Lejen je najavila odlučniju borbu protiv trgovaca ljudima i olakšavanje prolaska legalnim kanalima ulaska u evropski prostor.

Centralni Mediteran, koji povezuje severnu Afriku - posebno Libiju i Tunis - sa Evropom, smatra se najopasnijim putem pomorske migracije na svetu. U pokušaju da ovom rutom pređu u Evropu, od početka ove godine poginulo je više od 2.000 migranata - prema podacima Međunarodne organizacije za migracije.

Početkom leta Meloni i fon der Lejen pregovarale su sa Tunisom kako bi se zaustavila neregularna imigracija na Mediteranu, ali sada se ispostavlja da rekordni talas priliva migranata dolazi upravo iz Tunisa gde se nalazi veliki broj mladih ljudi iz afričkih zemalja, čija je namera da pređu Sredozemlje.

Za premijerku italijanske vlade Dorđu Meloni migrantski problem ima veliki politički značaj jer je ona odnela izbornu pobedu zahvaljujući, između ostalog, obećanjima da će se obračunati sa trgovcima ljudima, da će zaustaviti čamce i brodove s migrantima kao i da neće oklevati da izvede pomorsku blokadu kako bi zaštitila italijanske obale. Za sada, ništa od toga.

Sada kad je na funkciji premijerke, ona ne može sebi da dozvoli da Italiji budu oduzete ili odložene znatne evropske subvencije iz fonda za ekonomsku obnovu i druge, zato što provodi migrantsku politiku koju Evropska komisija ne odobrava.

Vapaj policije na Lampeduzi

Gradonačelnik Lampeduze, međutim, izjavio je u četvrtak za SI-En-En da je situacija na ostrvu dostigla „tačku bez povratka“.

Konzervativni italijanski dnevnik Il Đornale preneo je pismo sekretara italijanskog policijskog sindikata Valtera Mazetija, upućeno italijanskom ministru unutrašnjih poslova, u kome se između ostalog kaže: „Ostrvo je poput velike benzinske pumpe koja curi od očaja. Lučki kejovi izgledaju kao ogromni toaleti na otvorenom, more liči na haotičan i zakrčen put, a u masi se razaznaju premorena lica kolega. (…) Sto policajaca ne može biti dovoljno za ovo vanredno stanje koje je sve bacilo na kolena.”

Od početka godine, na italijanske obale iskrcalo se ukupno više od 127.000 migranata, što je skoro dvostruko u odnosu na isti period 2022. godine. Nije isključeno da će ovim ritmom broj izbeglica koje ulaze u Italiju premašiti “rekordni“ broj od 160.000 ljudi zabeležen 2016. godine.

I predsednica Evropske Komisije Fon der Lejen ima razloga da pokaže da čini nešto konketno na ujedinjenju država EU po pitanju migracija jer joj predstoje evropski izbori iduće godine na kojima će, možda ipak, biti kandidatkinja za drugi mandat. Istina, ima nagoveštaja da bi Fon der Lejen mogla da pređe na funkciju GS NATO pakta.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser nagovestila je u petak da je njena zemlja odlučila da nastavi da prima tražioce azila iz Italije, dva dana nakon što je najavila da će blokirati prihvat izbeglica zbog odbijanja Rima da primenjuje evropske sporazume i primi izbeglice koje Berlin vraća.

Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je solidarnost sa Italijom tokom telefonskog razgovora sa Đorđom Meloni u subotu. Složili su se da je potreban “evropski odgovor“, preneli su francuski mediji.  

Bez rešenja za migrante i mafiju

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanen koji je u maju italijansku vladu nazvao nesposobnom da rešava migrantsko pitanje, sada je pribegao više prijateljskom tonu. No i Darmanen se sprema za predsedničke izbore iako se oni održavaju tek 2027 godine. Osim toga i Francuskoj su potrebne subvencije iz Fonda za ekonomsku obnovu.

Darmanen je, iznoseći plan za migrantsku politiku, optužio lidere i političare sa francuske krajnje desnice da vode predizbrnu kampanju za evropske izbore u Italiji, koristeći tekuće teškoće sa migratima.

Suština problema je, međutim, što su sva rešenja o kojima ovih dana slušamo – zapravo stara rešenja. Nešto malo prerađena i “osvežena“ za političke i predizborne potrebe, ona će po svoj prilici – kao i prethodna -  ostati mrtvo slovo na papiru.

Paradoksalno, nikome ne pada na pamet da poveže nedostatak radne snage i pad priraštaja stanovništva u Evropi sa mogućom evropskom politikom organizovanog dolaska migranta. 

Niko ne govori, na primer, o organizovanom profesionalnom obučavanju potencijalnih migranata u njihovim zemljama (što bi bilo relativno jeftino) u skladu sa preciznim potraživanjima radne snage u evropskim zemljama. Takvi ekonomski-potrebni migranti legalno bi zatim dolazili u zemlje kojima su potrebni, prethodno u kontaktu sa poslodavcima koji su već doprineli njihovom profesionalnom obučavanju. Istina, u ovoj varijanti za mafiju, takoreći, ne bi bilo posla a za poslodavce koji ne žele da plaćaju doprinose ne bi bilo - robova.

Dovoljno je doći u Pariz i to nedaleko od istorijskog centra da bi se videlo lice sterilne politike EU, ne samo prema migrantima već i prema sopstvenom sve starijem i sve nezadovoljnijem stanovništvu. Mladići koji su pošli iz dalekih krajeva Afrike, zamišljajući da ih na Zapadu čeka raj, često završe kao narkomani koji leže po trotoarima gradova, agresivni i van sebe. Naravno, mafija im, pošto ih je prethodno iscedila, usput prodaje i drogu.

Za sada, jedan od glavnih “aduta“ francuskog ministra Darmanena i predsednice Evropske komisije jeste zaustavljanje migranata na granicama gde će tražiti azil a onda će odbijeni, navodno, biti vraćeni tamo odakle su došli.

Pa ko će, znajući za ovo, uopšte doći na granični prelaz – mafija će ih, kao do sada, voditi ilegalnim putevima. Oni koji prežive i stignu, recimo, u Francusku -  tražiće zvanično azil. Kada im elektronskom ili drugom poštom stigne obaveštenje da su odbijeni, oni će nestati i nastaviće da žive i rade u ilegali u najgorim mogućim uslovima. Revizorski izveštaj iz 2015. godine, na primer, potvrdio je da se u Francuskoj gotovo niko od odbijenih migranta ne „vraća kući“. Situacija se od tada svakako nije mnogo poboljšala.

Desnica preuzima vođstvo?

Ne slučajno, konzervativni desni centar u zemljama Evrope, čije su partije okupljene u Evropskoj narodnoj partiji (PPE), sve češće se slaže sa krajnje desnim strankama i liderima. Polako se nazire rešenje tipa - zatvaranje u prijemne centre (čitaj: logore po načelu ilegalnog lišavanja slobode i tome slično). U januaru ove godine u Rimu, lider PPE Manfred Veber, predložio je premijerki Đorđi Meloni, da razgovaraju o saradnji na evropskom nivou iako su njena stranka i njena politika iz registra krajnje desnice.

Konačno, sadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, bivša nemačka ministarka u više mandata čija je biografija zapravo hronologija finansijskih skandala, takođe nije krila podršku Melonijevoj.

Ovako organizovano mlaćenje prazne političke slame, u evropskim zemljama samo ide na ruku ekstremnoj desnici koja, polako ali sigurno, preuzima ulogu čuvara suvereniteta i pokrovitelja hipotetičkog povratka na “stara dobra vremena“.