Posle autokratskog nametanja penzijske reforme u Francuskoj: Makron predlaže “smirivanje“, građani lupaju u šerpe

Posle više meseci protesta protiv penzijske reforme koja je stupila na snagu bez izjašnjavanja u Parlamentu, posle skandaloznog policijskog nasilja zbog kojih Francuska dobija kritike međunarodnih organizacija za ljudska prava, predsednik Francuske Emanuel Makron sinoć u 20 časova obratio se Francuzima tvrdeći da “čuje“ njihov gnev.

Nije, međutim, sigurno da su Francuzi spremni da čuju Makrona: za vreme njegovog govora u bar 40 francuskih gradova, okupljeni na trgovima udarali su u šerpe pevajući “tu smo, tu smo, mada Makron to ne želi“.

„Prazan“ govor i „divlje“ demonstracije 

Pariz, Nant, Ren, Strazbur… do kasno u noć na ulicama su goreli kontejneri i održavane takozvane “divlje“ demonstracije - koje prethodno nisu prijavljene policiji.

U isto vreme, u svom stilu, sa dramskom intonacijom, retoričkim uzletima i pauzama, Makron je predložio 100 dana “smirivanja“, drugim rečima – “podvucimo crtu“ i završimo priču o penzijskoj reformi.

Ponudio je da o socijalnim pitanjima, radu, pravosuđu već “sutra“ diskutuje sa predstavnicima sindikata – onim istim koje je odbijao da primi tokom krize i protesta protiv penzijske reforme koju je na kraju nametnuo na autokratski način.

Jedan od lidera umerenog sindikata CFDT  Žan Luj Berže vidno neraspoložen ocenio je da je predsednikov govor - “prazan“. Berže je podsetio da su sindikati “uvek za pregovore“, ali da sada ne mogu da ih prihvate jer predsednik nije skoro ni pomenuo penzijsku reformu, rekavši usput da žali što oko nje nije bilo saglasnosti.

“Ljudi su demonstrirali i štrajkovali nedeljama. Svaki dan kada  štrajkuju odbija im se od plate. I sada treba da se pravimo da ništa nije bilo“, podsetio je Berže, pozvavši građane da masovno izađu na ulice Prvog maja.

Francuski sindikati očekuju istorijske demonstracije Prvog maja jer decenijama nisu bili udruženi i složni kao sada.

Demoliranje javnih službi i privatizacije po svaku cenu

Sindikalni lideri neće prihvatiti predsednikovu ponudu da ih Makron odmah primi. Malo ko još veruje predsedniku koji godinama ponavlja da hoće da reformiše javni sektor zdravstva, prosvete, bezbednosti itd. a u isto vreme sistematski demolira taj isti javni sektor u ime štednje i forsira privatizacije po svaku cenu.

Predsednik je obećao na desetine hiljada radnih mesta i povećanje plata u paralisanom sistemu medicinske hitne pomoći, u bolnicama, u žandarmeriji, u prosveti… Na hiljade zaposlenih u ovim sektorima dalo je poslednjih godina otkaz, ogorčeni zbog teških uslova rada i niskih primanja, poniženi i preopterećeni zbog menadžerskog načina upravljanja koji im je nametnut.

Na ruševinama javnog servisa koji je sistematski dokrajčen tokom njegovog prvog mandata, Makron je sinoć obećao da će francusko javno zdravstvo ponovo biti najbolje.

Strah od haosa zbog strategije Makrona

Sofi Bine, generalna sekretarka sindikata CGT rekla je sinoć da strahuje od klizanja u haos i od strategije Makrona koji računa da će od produbljivanja krize imati koristi samo krajnja desnica pa će se Francuzi opet okrenuti njemu.

“Za našu demokratiju strašno je ovo što se događa. Makron treba da se seti da Francuzi nisu glasali za njegov program već su glasali za njega da ne bi bila izabrana Marin Lepen“, rekla je Bine, zaključujući da se Francuska nalazi “pod režimom koji je sve autoritarniji“.

Ulazi li Francuska u opasnu fazu razočaranja posle više meseci protesta, dok predsednik Republike živi u svom svetu i nastavlja da misli da su reči dovoljne – pitali su se juče mnogi komentatori čak i na tv-stanicama koje su mu obično sklone. 

I pored toga što je gnev sve više okrenut protiv ličnosti predsednika Makrona, ali politička i socijalna kriza mogla bi da postane i ustavna. Naime, ustav iz 1958. godine kojim je osnovana Peta Republika i general Degol došao „da spase Francusku“ koja se našla na ivici haosa, daje gotovo monarhistička ovlašćenja predsedniku republike.

Kako smo videli, Makron ta ovlašćenja bez kompleksa i moralnih ograničenja upotrebljava kao instrument za nametanje svoje volje protiv volje naroda.