Sumrak neoliberalne ekonomije: Američki protekcionizam ugrožava EU

Krajem januara 2005. godine američki predsednik Džordž Buš Mlađi učestvovao je na samitu NATO pakta i EU – SAD u Briselu. U atmosferi opsade i drakonskih mera bezbednosti dok su vojni helihopteri, kao obešeni u pomrčini, dan i noć pravili nesnosnu buku, predsednik najmoćnije države na svetu objavio je novinarima na konferenciji za štampu da “sada imamo način da svi ljudi i žene na svetu mogu bolje da žive“.  Na svoj infantilni način, skoro u pozi „spasitelja sveta“ opisao je tako ono što zovemo globalizam ili neoliberalna ekonomija „tržišta bez granica koje se samo organizuje“.

Francuska će u proleće te 2005. godine na referendumu odbaciti Lisabonski ugovor, koji treba da ima ulogu ustava EU i sadrži stroge neoliberalne odrednice o nemešanju države u ekonomiju i u rad centralnih banaka. Po ciničnoj logici “pravila su tu da ih pogazimo kada nam više nisu korisna“, preko refenrenduma sa nepodobnim rezultatom se prešlo kao da se ništa nije desilo da bi zatim u Parlamentu bilo organizovano novo glasanje o Lisabonskom ugovoru koji je tu dobio podršku, zahvaljujući vladajućoj poslaničkoj većini.

Američki zakon protiv evropske industrije

Ove godine, samo 17 godina kasnije, američki Kongres izglasao je zakon o smanjivanju inflacije (IRA) koji je zapravo izrazito protekcionistička mera, čije posledice evropska industrija već oseća.

Ovim zakonodavnim paketom od 430 milijardi dolara (408 milijardi evra) stimulišu se investitori da napuste Evropu i dođu u Sjedinjene Americcke Države. U SAD ih, za razliku od Evrope, čeka sigurno snabdevanje energijom po nižim cenama od evropskih, državne subvencije i poreske olakšice. Cilj je dekarbonizacija američke ekonomije, ubrzanje energetske tranzicije, stimulisanje ulaganja u sektor električnih automobila i povratak lanaca snabdevanja u Sjedinjene Američke Države.

Sve je duža lista preduzeća koja investiraju u SAD ili obustavljaju svoju proizvodnju u Evropi sa ciljem izmeštanja svojih projekata: švedski proizvođač baterija Northvolt, proizvođači automobila Folksvagen i BMV, italijanski Enel… Sa svoje strane, američki industrijalci povećavaju ulaganja u svoju zemlju, kao što su First solar u Alabami i rudarska kompanija Piedmont lithium.

Prema predviđanjima Erika Trapije, izvršnog direktora “Daso – avijacija“ i predsednika Francuske unije metalurške industrije (UIMM) u Francuskoj će se računi za gas i struju učetvorostručiti. U Italiji su se računi za energiju upetostručili, što je uzbunilo Generalnu konfederaciju industrije (Konfindustriju).

Evropa ima razloga za strah, tim pre što je u avgustu američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon o čipu kojim se odobrava masovno subvencionisanje industrije mikroprocesora. Tajvanski TSMC, koji je u vreme Trampovog mandata već odlučio da otvori fabriku u Arizoni, upravo je objavio da povećava svoju investiciju u američku fabriku poluprovodnika na 40 milijardi dolara.

Američki zakon o smanjenju inflacije (IRA ) ugrožava konkurentnost evropskih industrija tim pre što ih opterećuje energetska kriza. Sa tri do četiri puta nižim cenama energije nego u Evropi, Sjedinjene Države su privlačnije nego ikad.

Kakav je moguć evropski odgovor?

Za EU IRA predstavlja protekcionističku meru koja ne nosi svoje pravo ime. Prošle nedelje, na samitu u Briselu, evropski lideri nisu mogli da se dogovore na koji način da pomognu industriji u zemljama EU da ostane konkurentna u ovim okolnostima.

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen pozvala je zemlje članice EU da se usaglase oko „pojednostavljenja” strogih pravila koja regulišu državnu pomoć u EU i “jačeg“ finansiranja na evropskom nivou, posebno iz „suverenog evropskog fonda”.

Drugim rečima, do juče najtvrđi zagovornici neoliberalne ekonomije i načela “tržište se samo organizuje - država nema pravo da se meša“, sada zagovaraju rušenje pravila u koja su se zaklinjali. Ponavlja se cinična formula po kojoj velike sile poštuju pravila koja su same ustanovile, samo dotle dok su im ta pravila korisna.

Na američki poklič “Amerika na prvom mestu“, EU traži odgovorajuću formulu koji bi mogla da glasi: “Kupujmo evropsko“.

Na decembarskom samitu šefova država i vlada EU francuski predsednik Makron pozvao je evropske zemlje da donesu plan reindustrijalizacije „ekvivalentan onome što su Amerikanci uradili” sa skoro četiri stotine milijardi dolara subvencija.

„Moramo da održimo, ako mogu da kažem, fer konkurenciju /…/ i odbranimo velike projekte, posebno zelene tehnologije kojima pripada budućnost u Evropi. To znači da treba da idemo brže, da pojednostavimo naša pravila i da imamo makroekonomski odgovor i nivo subvencija preduzećima koji će biti ekvivalentan odgovor onome što su uradili Amerikanci“, izjavio je francuski predsednik.

Pariz je za sada, međutim, izolovan i nema podršku Berlina.

Nemačka se u principu protivi ideji uzvratnih mera EU prema Vašingtonu, iz straha da će se američko tržište zatvoriti za njen izvoz. „Umesto da se svađamo, trebalo bi još bliže da sarađujemo i ojačamo fer trgovinu sa Sjedinjenim Državama“, ocenio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Amerikanci ne popuštaju

Kolosalni iznos subvencija koje američka država daje za proizvodnju i kupovinu proizvoda iz SAD, posebno automobila i električnih baterija, tera Evropljane da strahuju od „nelojalne konkurencije“ koja je u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije o državi koja ne sme da se meša u ekonomiju.

Da li će Amerikanci izmeniti svoj „zeleni“ plan reindustrijalizacije?

Emanuel Makron je o ovome razgovarao sa Džoom Bajdenom tokom posete Sjedinjenim Državama početkom decembra, osuđujući „superagresivne” mere po evropsku ekonomiju, koje dolaze iz savezničke zemlje… Makron se nada da će dobiti izuzeće od američkih subvencija u određenim industrijskim sektorima gde bi evropske kompanije bile previše oštećene.

Američki predsednik Bajden je priznao „nedostatke“ zakona za sniženje inflacije, ali u suštini nije obećao ništa. Američka ministarka finansija Dženet Jelen u četvrtak je rekla:

„Cilj Kongresa je bio da osigura da imamo sigurne lance snabdevanja i da pokušamo da uključimo naše saveznike u to. Pa ćemo videti šta može da se uradi“.