Le Monde: Rizik od podela i razdora na Generalnoj skupštini UN

Rat Moskve u Ukrajini otkriva rastući razdor između Zapada, zemalja koje izazivaju međunarodni poredak pod zastavom Kine i Rusije, i onih koje biraju da se oprezno drže podalje.

Sveprisutan, iako odsutan. Senka Vladimira Putina trebalo bi da visi nad debatama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje počinju u ponedeljak, 19. septembra, u Njujorku, u teškom kontekstu invazije Rusije na Ukrajinu. Ovaj vrhunac multilateralne diplomatije, koji je već narušen pandemijom kovida-19 2020. i 2021. godine, održaće se do 24. septembra u pozadini munjevite kontraofanzive ukrajinskih snaga nakon sedam meseci sukoba i diplomatskog ćorsokaka između Moskve i Kijeva.

Nikada se međunarodni poredak nije delovao tako podeljen, a sukob je otkrio novu kartografiju globalnih odnosa moći. S jedne strane, zapadnjaci i njihovi saveznici, predvođeni Sjedinjenim Državama, umorni su od izigravanja policije sveta, ali predvode podršku Ukrajini u Evropi traumatizovanoj povratkom rata. S druge strane, Rusija, članica Saveta bezbednosti, optužena da je prekršila Povelju Ujedinjenih nacija invazijom na svog suseda, ali ima opreznu podršku Kine koja nije bez predumišljaja.

Najzad, zemlje iz Azije, Afrike – poput Južne Afrike – Bliskog istoka i Južne Amerike čine heterogenu grupu, koju predstavlja Indija, koja ne želi da bira stranu i zabrinuta je zbog diplomatskih, prehrambenih i energetskih posledica ovog rata na evropskom kontinentu.

„Ovaj sukob označava prekid, opadajući uticaj Zapada, uprkos njegovoj podršci Ukrajini, i veliki povratak Sjedinjenih Država u Evropu“, rekao je bivši diplomata Žerar Aro.

Atmosfera je teška. Emanuel Makron, koji stiže u ponedeljak, 19. septembra uveče u Njujork, posle sahrane kraljice Elizabete Druge u Londonu, vidi u udarnom talasu izazvanom neprijateljstvima - trajni rizik od „podele” sveta. Što se tiče Jelisejske palate, Generalna skupština mora da omogući da se pojača podrška Ukrajini, istovremeno pokušavajući da okupi „nesvrstane“ ili „neutralne“ zemlje kako bi izvršila pritisak na Rusiju. U tom duhu su i dve upravo završene uzastopne posete šefice diplomatije Ketrin Kolona Turskoj i Indiji. Po rečima jednog francuskog diplomate, hitne su dve stvari: „Ne dozvoliti da se međunarodni lomovi produbljuju u kontekstu rata u Ukrajini i ne ulaziti u logiku fragmentacije na blokove.“

Po svemu sudeći, pred Zapadom je težak zadatak čak i ako ni kineski lideri Si Đinping i ni indijski Narendra Modi ne budu prisutni u Njujorku. Smatran parijom u zapadnom svetu, šef Kremlja je imao priliku da pokaže da nije potpuno izolovan. Neposredno pre otvaranja Generalne skupštine UN, sastao se, u četvrtak 15. i petak 16. septembra, u Samarkandu, u Uzbekistanu, sa svojim kineskim, indijskim, iranskim i turskim kolegama, tokom samita Organizacije za šangajsku saradnju, predstavljenog kao rivala forumu G7, grupe industrijalizovanih zemalja.

Dok je, prema rečima Vladimira Putina, Si Đinping izrazio svoju „zabrinutost” zbog ukrajinske krize, kineski lider je pozvao sve strane da „zajedno rade na promovisanju međunarodnog poretka koji ide u pravednijem i racionalnijem pravcu”.

Ruski predsednik je, sa svoje strane, pozdravio „sve veću ulogu novih centara moći“. Ovo je način na koji ova dva čoveka mogu da poriču multilateralni sistem, a pre svega sve manju dominaciju Zapada u njemu, na čelu sa Sjedinjenim Državama.

Pošto je u ponedeljak u Londonu - zbog odavanja počasti preminuloj britanskoj kraljici - predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden ne bi trebalo da održi govor do srede, 21. septembra, a ne na otvaranju Skupštine UN, kako je do sada bila tradicija od stvaranja Ujedinjenih nacija. On će govoriti neposredno pre nego što uzme reč iranski šef države Ebrahim Raisi – najavljeno je u Njujorku, dok su pregovori za spas nuklearnog sporazuma, koji je pre tri godine osudio Donald Tramp, takođe u ćorsokaku.

Istog dana, iz Kijeva, očekuje se da će predsednik Volodimir Zelenski intervenisati putem video konferencije, dok su mnoge delegacije upozorile da ne žele da vide da Ukrajina dominira u svim debatama. Nekoliko sednica bi ipak trebalo da bude posvećeno borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine za koje su optužene ruske trupe, u vreme kada su upravo otkriveni novi zločini u gradu Izijumu, koji su nedavno zauzele ukrajinske snage, ali i posledice sukoba na planetarnom nivou. Uprkos barem delimičnoj deblokadi ukrajinskog izvoza žitarica, morem i kopnom, Vladimir Putin nastavlja da krivi mere odmazde koje su preduzeli Vašington i Brisel za rizik od nestašice hrane i skoka cena.

„Moramo izbeći pomalo čudno preokretanje odgovornosti prema kojem bi Zapadnjaci bili odgovorni za posledice rata koji je pokrenula Rusija“, kažu u Parizu.

To je ključno za Moskvu, ali to nije ništa manje važno za Zapadnjake, koji strahuju da će se jaz proširiti između „Zapada i ostatka sveta“. Od 24. februara, datuma početka sukoba u Ukrajini, Vašington i evropske prestonice su postale svesne svojih poteškoća u prikupljanju podrške. Nešto više od nedelju dana nakon početka ruske invazije, dok je Savet bezbednosti bio paralizovan, prvo glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija otkrilo je razmere ove pojave: 2. marta samo četiri države (Severna Koreja, Sirija, Eritreja i Belorusija) glasale su sa Rusijom protiv teksta kojim se od ove poslednje zahteva da „odmah prestane da koristi silu protiv Ukrajine“.

Medjutim 35 zemalja od 193 članice bilo je uzdržano, poput Kine, Indije i 17 od 35 afričkih država, uključujući Južnu Afriku, Senegal, Angolu, Alžir, Mali, dok ostale, poput Kameruna i Maroka, nisu ni učestvovale u glasanju. Neke zemlje su glasale za rezoluciju UN, ali su se suprotstavile zapadnim sankcijama, rizikujući da time umanje njihov uticaj, ili čak da zaobiđu njihovu primenu. To je slučaj Turske, članice NATO-a, i Brazila.

Rizik je, od sada, da Moskva ima koristi od neke vrste smanjenja uticaja Zapada u svetskoj trgovini, a na štetu zemalja koje podržavaju sankcije. „Rusija nije Srbija ili Kina. To je jedanaesta ekonomska sila na svetu, ali izvozi gas, naftu, oružje, civilnu nuklearnu energiju i pšenicu“, napominje Toma Gomar (Tomas Gomart), direktor Francuskog instituta za međunarodne odnose, „ona je integrisala  činjenicu da je podložna sankcijama i u poziciji je da preduzme kontrasankcije“.

„Ovaj stav je, dodaje on, „stvorio novu geografiju oko tri velike grupe zemalja: OECD zona (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj čije zemlje članice imaju zajednički, uglavnom, demokratski sistem vlasti) koja osuđuje i sankcioniše Rusiju; zemlje Šangajske organizacije za saradnju, koje ne osuđuju i ne sankcionišu, i druge, koje su prilično ravnodušne prema sukobu, osim kada se tiče jednog od pet stubova ruskog strateškog izvoza“.

Čitav izazov Generalne skupštine Ujedinjenih nacija biće, za Sjedinjene Države i Evropljane, da pokušaju da smanje tekuće podele, navodi se u Mondu