Da li su SAD “bacile oko“ na gasovod Severni tok

Dva podvodna cevovoda gasovoda Severni tok koji direktno povezuju Rusiju sa Nemačkom preko Baltičkog mora, ne rade od 2022. godine i oštećeni su, ali ostaju strateška infrastruktura. Prema pisanju međunarodne štampe, oni bi čak mogli da se nađu u središtu američkih diplomatskih manevara u Evropi – prenosi francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/) u pregledu medija.

Pitanje Severnog toka neprijatno je za Belu kuću. Nakon otkrića koje je objavio Politiko (https://www.politico.com/news/2025/04/23/white-house-debating-lifting-sanctions-on-russian-energy-assets-00306486)  američka administracija je morala da negira da ima bilo kakve planove za ove zaustavljene podvodnog gasovode koji povezuju Rusiju sa Nemačkom preko Baltičkog mora. Evropsko izdanje američkog lista Politiko je „zahvaljujući pet pouzdanih izvora bliskih ovoj stvari saopštio da Bela kuća razmatra da ponovo otvori vrata projektu Severni tok 2“, preneo je nemački dnevnik Berliner cajtung (https://www.berliner-zeitung.de/news/nord-stream-2-rubio-empoert-nach-bericht-ueber-aufhebung-der-pipeline-sanktionen-li.2319066?fbclid=IwY2xjawJ2wfNleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFjeExmMTBCbWZmQmF2WjRKAR4MypDd0nb_P0ySgkeCpasiEtIR3Bb5pMNbL0vSNI-9KonOyuSW7NMuipc5WQ_aem_I50bru3FFG1Ra12yiqudxg)

Navodno su vođene rasprave o ovoj temi između američkog ministra spoljnih poslova Marka Rubija i Stiva Vitkofa, specijalnog izaslanika Donalda Trampa za Ukrajinu. Vitkof je navodno „tražio od svog tima da napravi spisak svih energetskih sankcija koje Sjedinjene Države sprovode protiv Rusije“ kako bi se utvrdilo da li ih treba ukinuti, čitamo u Politiku.

Prema ovom američkom sajtu, Stiv Vitkof je „glavni zagovornik ukidanja sankcija“. Ponovno pokretanje Severnog toka – čija je infrastruktura još uvek upotrebljiva, uprkos sabotaži dva gasovoda 2022. godine – bilo bi opet u igri ako se nemačka vlada s tim složi.

U zajedničkoj izjavi koju citira Politiko, i Vitkof i Rubio negiraju da su razmatrali takve mere:

"Niko od nas nije pominjao ukidanje sankcija Rusiji kao deo mirovnog sporazuma sa Ukrajinom. Ovo je čista fikcija i neodgovorno i za novine niskog ranga kakav je Politico. Da imaju imalo novinarske etike, povukli bi ovaj skup izmišljotina."

Međutim, iz evropske perspektive, ukidanje američkih sankcija i nastavak rada gasovoda Severni tok izgleda uverljivo.

„Pošto Tramp pokušava da postigne dogovor o Ukrajini uprkos svim izgledima, Severni tok 2 se vratio u centar pažnje“, objavio je Zidojčecajtung (https://www.sueddeutsche.de/wirtschaft/trump-europa-erdgas-importe-nord-stream-li.3233461?reduced=true) početkom aprila. Ovaj bavarski list je takođe podsetio da je američki investitor Stiven P. Linč 2024. godine predložio Ofac-u, kontrolnom ogranku američkog trezora, da kupi gasovode kako bi bili pod američkim uticajem: „I nemoguće je znati šta se desilo sa njegovim zahtevom“.

Početkom marta britanski dnevnik Fajnenšel tajms (https://www.ft.com/content/dc9c51ab-03cb-47ba-ad0a-09c4deed9b50) objavio je da se „na čelu ponovnog pokretanja projekta koji bi trebalo da donese ruski gas u Evropu, nalazi jedan bivši špijun i blizak prijatelj Vladimira Putina koji ima podršku američkih investitora“.

Navodi se da je Matijas Varnig, bivši izvršni direktor Severnog toka 2 AG i bivši oficir Štazija (tajne policije DDR – nekadašnje Istočne Nemačke), pokušao da se približi Donaldu Trampu preko konzorcijuma američkih preduzetnika. Njihov cilj je da dobiju podršku Bele kuće za nastavak poslovanja sa ruskom energetskom kompanijom Gasprom.

Ovaj „nekada nezamisliv manevar, pokazuje koliko je Donald Tramp postao blizak Moskvi“. Plan Varniga i njegovih američkih partnera „dao bi SAD neviđenu kontrolu nad energetskim zalihama Evrope“, analizira Frankfurter algemajne cajtung (FAZ)  (https://www.faz.net/aktuell/politik/ausland/wollen-us-firmen-nord-stream-2-wiederbeleben-110330800.html?fbclid=IwY2xjawJ2w_hleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFjeExmMTBCbWZmQmF2WjRKAR6d7J2M_5FvGPsuXe5fPjFAGUZ7z0NUsa7j0hyTQx3EUb77OkI4EZGaJV3xpQ_aem_hjkE23dRrSOVwauByH8xIg).

Kao zemlja, koja se u početku protivila izgradnji Severnog toka 2, SAD bi sada mogle da isti gasovod iskoriste za odbranu svojih energetskih interesa na Starom kontinentu. Ali ta mera možda neće ubediti Evropljane.

„Šefovi država i vlada nekoliko članica EU su zabrinuti“, komentariše nemački dnevnik. „Takav projekat će verovatno naići na otpor, posebno u državama članicama NATO koje se graniče sa Baltičkim morem.“

Glas kritike bi posebno mogao da se podigne iz Nemačke, zemlje koja je najviše pogođena mogućim ponovnim otvaranjem Severnog toka. Poslednjih nedelja nemačke novine su objavile članke protiv takvog projekta.

„Ambicije da se Severni tok 2 stavi u funkciju podsećaju na ono što zahtevaju (krajnje desničarska partija) AfD i (populistička partija) BSV, odnosno na zahtev za vraćanjem jeftinog ruskog gasa“, piše istraživač Feliks Ekard u Di Cajt (https://www.zeit.de/wirtschaft/2025-03/klimaschutz-aufruestung-russland-gas-nord-stream-2-demokratie), ali „oni koji se oslanjaju na fosilna goriva pomažu Rusiji i, preko nje, njenoj ekspanzionističkoj spoljnoj politici“.

Handelsblatt (https://www.handelsblatt.com/meinung/kommentare/kommentar-zurueck-zu-nord-stream-2-der-einzige-gewinner-waere-putin/100116895.html) iznosi manje-više isti argument. Za nemačkog ekonomskog lidera, Rusija ostaje pretnja Zapadu i njegovom modelu liberalne demokratije.

"Već 2022. godine Kremlj je bez ustezanja otvoreno pretvorio snabdevanje energentima u sredstvo pritiska. Nemačka više nikada ne sme da popusti pred takvom ucenom, koja je primorava da trpi skokove cena gasa kada podržava partnera (poput Ukrajine) ili utvrđuje sopstvenu bezbednost."

U svakom slučaju, navodi Suddeutsche Zeitung, oni koji u SAD donose odluke imaju u vidu Severni tok. Oba gasovoda bi mogla da budu stavljena na prodaju ove godine jer je kompanija koja njima upravlja pred bankrotom. Ali Donald Tramp nema interesa da dozvoli Rusiji da se dočepa ove strateške infrastrukture, jer bi se Moskva ponovo takmičila sa Vašingtonom na evropskom energetskom tržištu. „Ovde bi kontrola američkih investitora bila korisna“, komentariše ovaj dnevnik iz Minhena: „Kao što često biva, granica između interesa za gas i geopolitike ostaje porozna“.