"RAJSKI METAL" OCA DIONISIJA TABAKISA

Dionisije Tabakis, Grk star 53 godine, do nedavno potpuno nepoznat, postao je međunarodni fenomen kada mu je objavlje album "Paradise Metal" (Rajski metal). Njegova muzika je mešavina hevi-metala, tačnije dum-metala, repa i dabstepa, sinkopiranog sporog ritma i vizantijskog pojanja, koju on svira na električnoj gitari. Sajt "Pičfork", biblija eksperimentalne muzike, dodelio mu je  ocenu 7,6 što je više nego za albume Daft Panka i Afeks Tvina, a njegova muzika se strimuje na Spotifaju. Ono što komplikuje Tabakisovu strast i nenadan uspeh, jeste da je on rukopoloženi sveštenik Grčke pravoslavne crkve sa parohijom u poloponeskom gradu Nafplio.

Otac Dionisije Tabakis sa električnom gitarom "Harli Benton R-457" sa 7 žica, namenjenoj gitaristima koji žele da istraže prošireni opseg niskog štimovanja

Bog je stvorio hevi-metal

"Električna gitara je donekle neshvaćena u crkvi", kaže otac Tabakis. "Smatra se da je ona od đavola, ali gitaru je stvorio Bog jer đavo ne može ništa da stvori. Bog je stvorio sve."

Otac Dionisije smatra da je Bog stvorio i hevi-metal koji, po njegovom mišljenju, nije ideologija, već široka muzička tradicija koja obuhvata mnoge različite izraze. Neki od njih prihvataju tamu, a neki  svetlost. Njemu nije cilj da oponaša sekularni hevi-metal i njegovu pobunu, već da se posluži izražajnom snagom ovog muzičkog roda i, posebno, izražajnošću električne gitare. Njen zvuk jasno prenosi čežnju, nadu, borbu i transcendenciju.

"Koristim električnu gitaru", kaže on, "kao sredstvo za istraživanje dubina svog srca, gde se krije Carstvo nebesko."

Atmosferska muzika oca Dionisija u sebi spaja hevi-metal i melodije vizantijskog pojanja, a ponekad i drevne grčke tonalitete. Neka od njegovih kompozicija sadrže i crkveno pojanje, međutim, neočekivani preokreti vrebaju na svakom koraku.
"Muziku crpim iz Svete liturgije, jer ona prevazilazi i vreme i mesto. Kreće se unutar večnosti. Želim da moja muzika naseljava tu istu lepu, bezvremensku i metafizičku atmosferu", kaže otac Dionisije. On smatra da se muzičari zatvaraju u suprotstavljene tabore, te tradicionalisti odbacuju savremene zvuke kao sumnjive, dok progresivci vizantijsku muziku smatraju zastarelom. Njegovo mišljenje je da se sve dopunjuje. Zato se on oslanja na modalne tradicije starogrčke i vizantijske muzike, prihvatajući uticaj dum-metala i tako stvarajući nešto istovremeno drevno i novo.
Uobičajeno, dum-metal istražuje okultnu simboliku i uklete krajolike, dok muzika oca Tabakisa traži molitveno razmišljanje. Moglo bi se reći da se sličnost odražava samo u kontemplativnoj atmosferi, sporom tempu i rezonantnim tonovima gitare. Njegov omiljeni instrument je modifikovana gitara "Harley Benton R-457", kupljena za 135 evra. Ona daje gust i snažan zvuk, pogodan za teže tonove, atonalnije i toplije od onih na običnoj gitari. Otac Dionisije upoređuje njen zvuk sa talasima ljudskog glasa.
Od Smirne do Pireja
Otac Dionisije Tabakis rođen je 1973. u Pireju, u porodici iz Smirne, izbegle od turskih masakra. Detinjstvo je proveo među siromašnim sugrađanima i u opštem sećanju na progon. Mnogi od njih bili su izbeglice prve i druge generacije iz Male Azije, a njegova porodica je pripadala trećoj generaciji. Njegova odluka da postane sveštenik nije bila ni iznenadna ni dramatična. Bila je bez vizija i životnih kriza. Poziv se pojavio prirodno kroz primer sveštenika u njegovoj matičnoj parohiji Svetog Nikole u Nikeji, blizu Pireja.
Kasnije, on je studirao na Višoj crkvenoj akademiji u Atini, oženio se i bio je rukopoložen. Otac je troje odrasle dece, a u crkvu Rođenja Presvete Bogorodice u Nafpliu postavljen je pre 27 godina. Muziku je oduvek voleo, a u srednjoj školi sveštenici iz njegove parohije proveli su ga kroz osnove vizantijske muzike. Potom je on, samouko, savladao niz narodskih instrumenata, kolenskih violina i tradicionalnih grčkih lira, učeći čak da svira zurnu i nej flautu.

Pre četiri godine počeo je da snima sopstvene pesme na najjednostavniji način. Sin mu je pokazao kako se koristi softver za produkciju, a komšija iz zgrade pokazao mu je osnovne gitarske hvatove. Otac Dionisije postavio je svoju muziku na Jutjub kanalu, ne kao javni nastup, nego kao čin lične vere i molitve. U isto vreme, on je počeo sve više da se zanima za istraživanje odnosa između različitih muzičkih nasleđa, posmatrajući ih kao različite dijalekte istog univerzalnog jezika.
Potom je stigla neočekivana poruka. Producent iz Soluna, Nikos Hadžilaskaris, kontaktirao ga je mejlom i predložio objavljivanje nekih od snimaka oca Dionisija u Engleskoj. Muzika je postepeno stizala do slušalaca širom Evrope, a pojavile su se i pozitivne kritike. Nikolas Rafael, osnivač  solunske muzičke kuće "Elhelel", okrenute progresivnoj muzici, zapazio je oca Dionisija i predložio mu da snime ploču.

"Muzičari su danas kopija kopije, kopijine kopije" kaže Rafael, ističući Tabakisovu originalnost. "On je lepa promena u odnosu na tipičnog umetnika."

Otac Dionisije u molitvi pred ikonom Presvete Bogorodice u nafplijskoj crkvi

Dum-metal i tehno objavljuju nadu

"Paradise Metal", ploča oca Dionisija snimljena je proletos i njom odjekuju karakteristični talasi distorzije gitare "Harley Benton R-457".  Kućno snimljenu ploču otvaraju "Električne himne" i "Električni psalmi", transpozicija pojanja u zvuk električne gitare. Tako je i sa kompozicijom "Bogorodici uz gitaru". "Tehno u manastiru" je bržeg ritma isto kao i obrada tradicionalne grčke Božićne pesme. Kompozicija "Ode Dubai" nadahnuta je trenutnim sukobom u zapadnoj Aziji i masovnim begom ljudi iz tog bogatog grada. Za oca Dionisija u pitanju je slika Vavilona iz  Otkrivenja i satira o ispraznosti bogatstva. Zadnje dve kompozicije, snimajući samu sebe telefonom u svom stanu, otpevala je Evgenija Simela Armeni, studentkinja koju je otac Dionisije upoznao u crkvi.

"Trudim se da eksperimentišem i istražujem", kaže otac Dionisije povodom svoje ploče i navodi stih grčkog pesnika Janisa Ricosa: „Nikada nisam bio ljubomoran na velike kuće, već na velike prozore.“ On smatra da je svaki muzički instrument prozor kroz koji može da se vide deo neba.

Novonastalu međunarodnu pažnju, otac Dionisije vidi kroz novozavetne događaje:

"Kada je Hristos ušao u Jerusalim, ljudi su raširili odeću i palmine grančice pred Njim. Međutim, još jedan učesnik je bio u toj radosnoj povorci – mali magarac. On je učestvovao u delu slave ne zato što se neko divio samoj životinji, već zato što je nosio Hrista. Srećan sam i počastvovan što osećam da sam Hristov mali magarac, na kome se objavljuju nada, radost i Dobra vest kroz muziku koju se trudim da sviram."

Otac Tabakis nastupiće 13. novembra u "Iklektiku", čuvenoj londonskoj umetničkoj i inovativnoj muzičkoj sceni.