Kladioničarske platforme “Polimarket” i “Kalši” profitiraju od ratova: Šta pomama za klađenjem govori o stanju u svetu?

Iako se tumačenja ovog društvenog fenomena klađenja razlikuju, jedno je sigurno: to nije dobar znak. Činjenica da svet postaje sve nepredvidiviji postala je gotovo uobičajena. Povratak na vlast Donalda Trampa i njegov haotičan stil vladavine, kako u Sjedinjenim Državama tako i na međunarodnoj sceni, svakako je faktor koji je tome doprineo  - piše francuski Kurie enternasional  (https://www.courrierinternational.com) u pregledu svetskih medija:

Ovaj nedeljnik ocenjuje da onlajn platforme za klađenje “Kalši” i “Polimarket”, koje pokrivaju sve teme (od otmice Nikolasa Madura do udara u Iranu i rezultata “Oskara”), Trampu “duguju mnogo”. Trampova administracija je ponudila sve veći niz neverovatnih tema na koje se ljudi mogu kladiti. To je, zauzvrat, izazvalo ozbiljne sumnje u trgovinu insajderima, kako ističe Njujork tajms (https://www.nytimes.com/2026/03/23/opinion/prediction-markets-gambling.html). Ipak, zagovornici ovih platformi daju grandiozne izjave o njihovim navodnim koristima. To je ono što Dejvid Volas-Vels analizira u odeljku “Mišljenja” njujorškog dnevnika. Oni tvrde da ove platforme predstavljaju najpouzdanije barometre o svim temama.

„Oni, takođe, implicitno predlažu filozofiju prema kojoj bi trebalo da budemo zainteresovani za budućnost ne kao građani ili moralisti, aktivisti ili davaoci rešenja, već kao kockari. Svi moraju da ispituju horizont mogućnosti, bez obzira na ljudske posledice, nego u potrazi za prednošću (na primer, informacijama) za pobedu.“

Uvek pazeći da se nikada ne predstave kao kockari, preferirajući izraze poput „tržište predviđanja“, platforme jasno iznose svoje namere: žele da monetizuju sva predviđanja. Njujork tajms ovo dovodi u pitanje. Ajriš tajms (https://www.irishtimes.com/opinion/2026/03/23/betting-on-elections-and-matches-is-one-thing-gambling-on-war-is-something-else-entirely/), takođe. Una Mulali iz dablinskog dnevnika primećuje da je “Polimarket” dostupan u zemlji i da nudi lokalne teme. Ukupan iznos kladionice na dopunske izbore u glavnom gradu, koji će se održati u maju, jeste stotine hiljada evra. „Jedno je kladiti se na izbore ili sportske utakmice, a sasvim je drugo kladiti se na rat, što je etički daleko sumnjivije.“

Kolumnistkinja Ajriš tajmsa navodi primer Ukrajine, gde je svaki aspekt sukoba, poput rata u Iranu, predmet klađenja. Prva linija fronta, ponovno osvajanje Krima, pomorski napad… „Ako ste posebno raspoloženi, možete se kladiti čak i na verovatnoću ruskog nuklearnog testa do kraja meseca. U decembru 2025. godine, Ukrajina je zabranila Polimarket”.

Ona nastavlja sa još jednim pitanjem: „Šta ovo otkriva o našem vremenu?“ Kao i Njujork tajms, irska novinarka to vidi kao znak povećavanja nejednakosti.

U zaključku, ona poziva na preispitivanje regulatornih načela kako bi se našlo rešenje za ovu novu stvarnost, nakon što je situaciju opisala kao „distopijsku“.

Levičarski američki veb-sajt Jezabel ide još dalje, u članku Jakoba Vajndlinga. Već naslov, odmah na početku, daje ton njegovom zapaljivom tekstu: „Klađenje je svuda jer ljudi znaju da je Amerika prevara.“ Prema njegovim rečima, ovaj široko rasprostranjeni entuzijazam za kockanje  – posebno vidljiv u Sjedinjenim Državama – jasan je dokaz da obećanje uspeha po zasluzi sada zvuči potpuno prazno. „Više ne možete uspeti u Sjedinjenim Državama tako što ćete biti dobar mali vojnik – čak i radeći noću i vikendom za svog šefa.“ Jedino rešenje je, dakle, igrati igru – samo je sreća važna.

Suočen sa ovim široko rasprostranjenim entuzijazmom i deregulacijom sektora u procvatu, USA Today (https://www.usatoday.com/story/news/politics/2026/02/25/prediction-markets-polymarket-kalshi-politics-sports-trump/88640927007/)

proglašava: „Dobrodošli na kockarski Divlji zapad“. U svom izdanju od 4. marta, američki dnevnik napominje da, iako su dve platforme “Kalshi” i “Polimarket” žestoki rivali, one imaju zajedničku političku vezu: naime, Donald Tramp mlađi, strateški je savetnik prve platforme i investitor u drugu platformu. Pohvalio ih je što su „predvideli pobedu njegovog oca na predsedničkim izborima, suprotno tradicionalnim medijima i anketama“.

Ovo je zbunilo Džastina Volfersa, profesora ekonomije na Univerzitetu u Mičigenu i specijalistu za javnu politiku. „Hmm, ovo je veoma praktično, zar ne? Imati jednog od predsednikovih sinova u upravnom odboru ovih kompanija, to zvuči kao sukob interesa, zar ne?“

Jakob Vajndling mnoge od ovih problema pripisuje nedostatku deljenja profita i sve većem jazu između rasta produktivnosti i povećanja plata u poslednjih pedeset godina. A da ne pominjemo razaranja koja izaziva inflacija. „Kada pogledate razmere nejednakosti plata, teško je kriviti najsiromašnije što polažu svoje nade u opcije, kriptovalute, sportsko klađenje ili tržišta predviđanja.“

„Da budemo jasni“, pojašnjava on, „sve je ovo nezdravo, a klađenje će vas dovesti do toga da gubite novac mnogo brže nego kapitalisti koji svakog meseca smanjuju vašu platu pre nego što vas zamene robotom.“

Jezavelj u takvoj atmosferi otkriva nagoveštaje kraja carstva. I povlači paralelu sa finansijskom krizom iz 2008. godine, koja je već otkrila mane kapitalizma. Ali „razlika je danas u tome što svi žele da napreduju“. Možemo se setiti i anglosaksonske izreke iz kazina: „Kuća uvek pobeđuje“ – na kraju, uvek je diler taj koji pobeđuje.