Šta je prećutano u filmu „Openhajmer“: prve žrtve A-bombe su u Novom Meksiku
“Zemljište koje je američka vlada preuzela za proizvodnju i testiranje atomske bombe bilo je naseljeno, kao i perimetar oko poligona Triniti u radijusu od 150 milja – oblasti uglavnom naseljene latinoameričkim i indijanskim rančerima i farmerima“
(ilustracija, , blokbaster Kristofera Nolana o „ocu atomske bombe”, Openhajmeru, prećutkuje žrtve u Americi)
Suprotno raširenom verovanju, prvi nuklearni test u istoriji, 1945. godine, nije izveden u sred nenastanjenog područja, podsećaju napisi američke štampe. Stanovnici, Amerikanci ili Hispanoamerikanci, trpeli su posledice tokom nekoliko generacija. Međutim, oni ostaju nevidljivi u biografskom filmu koji je nedavno posvećen ocu bombe – prenosi Kurie Enternasional u pregledu medija.
Bez obzira što traje tri sata, blokbaster Kristofera Nolana o „ocu atomske bombe”, Openhajmeru, ipak pravi „neke očigledne propuste”, kaže Tina Kordova, aktivistkinja rođena u Tularozi, na jugu Novog Meksika, koju citira Los Anđeles Tajms https://www.latimes.com/delos/story/2023-07-26/oppenheimer-atomic-bomb-new-mexico-cancer-aftermath . Propusti koji se posebno tiču prvog nuklearnog testa u istoriji, nazvanog „Triniti“ i izvršenog 16. jula 1945. godine u Novom Meksiku, manje od mesec dana pre bombardovanja Hirošime i Nagasakija.
„U filmu, i poligon i laboratorije u Los Alamosu u severnom Novom Meksiku, prikazani su kao izolovana, napuštena mesta – što se u suštini poklapa sa većinom istorijskih izveštaja o projektu Menhetn“, piše kalifornijski dnevnik.
„Stvarnost je potpuno drugačija. Zemljište koje je američka vlada preuzela za proizvodnju i testiranje bombe bilo je naseljeno, kao i perimetar oko poligona Triniti u radijusu od 150 milja – oblasti uglavnom naseljene latinoameričkim i indijanskim rančerima i farmerima.
„Bilo je više od 13.000 stanovnika u krugu od 80 kilometara“, kaže Tina Kordova u tekstu koji je napisala za Njujork tajms https://www.nytimes.com/2023/07/30/opinion/international-world/oppenheimer-nuclear-bomb-cancer.html . „Mnogi od ove dece, žena i muškaraca nisu opomenuti, ni pre ni posle suđenja“, nastavlja suosnivač udruženja žrtava Tularose, koji se nadaju da će konačno dobiti priznanje onoga što tvrde da se dogodilo.
„Mislila sam da je smak sveta“, glasilo je pisano svedočenje žrtve koja je tada imala 11 godina, a prenosi Los Anđeles tajms. Prašina i krhotine su „pale po celom našem gradu, prekrile su naše selo zračenjem... sve što smo jeli bilo je puno radijacije“.
„Ove posledice su imale katastrofalne posledice po zdravlje“, ističe Tina Kordova, čija je organizacija „identifikovala nekoliko porodica u Novom Meksiku gde je četiri ili pet generacija patilo od karcinoma“.
„Moja porodica je dobar primer za ovo: ja sam četvrta generacija koja od 1945. boluje od raka. Mojoj 23-godišnjoj nećaki je upravo dijagnostikovan rak štitne žlezde.“
„Naša vlada nikada nije razmišljala o tome šta nam se dogodilo. Mi smo samo kolateralna šteta“, rekla je Tina Kordova za Los Anđeles tajms. Po njoj, „postojao je određeni stepen rasizma, u Projektu Menhetn. Oni su tako lako napali naše zemlje, naše živote i uništili ih.”
Zakon za obeštećenje žrtava radijacije donet je 1990. Do danas, međutim, žrtve Triniti od 16. jula 1945. nemaju pravo na odštetu.
Stanovnici Tularoze, koji su grozničavo iščekivali izlazak biografskog filma o Openhajmeru “ocu atomske bombe“, razočarani su. „Openhajmer pojačava tišinu u kojoj smo živeli osamdeset godina“, žali Tina Kordova u Njujork tajmsu. „Jedan film možda nije dovoljan, ali ne mogu da se otmem osećaju da je ova verzija priče zapravo propuštena prilika“.
