Klimatsko zagrevanje: da li će mediteranska siesta biti uvedena i u Nemačkoj?

Klimatsko zagrevanje nametnuće velike promene jer će rad na visokim temperaturama postati svakodnevica i u severnoj hemisferi. U Francuskoj su poslanici sa levice (Nepokorena Francuska) podneli predlog zakona o „prilagođavanju Zakona o radu posledicama globalnog zagrevanja“. Ekolozi su se takođe pozabavili temom i predlažu da se uvede „pravo na obustavu rada na 33°C“. U Nemačkoj se vodi rasprava o uvođenju letnje sieste – duge pauze na radu u sred dana kao u mediteranskoj tradiciji. U Italiji sindikati traže hitnu uredbu koja bi dala pravo da se rad obustavi čim temperatura pređe 33 stepena. 

I Evropska komisija predstavila je smernice o odgovornosti poslodavaca prema zaposlenima koji rade na visokim temperaturama. U tekstu se govori i o sagledavanju rizika i adekvatnosti radnog vremena, uz mogućnost da radnici sami odlučuju kada će uzeti pauzu.

Nezamislivo spavanje na poslu

U Nemačkoj je najrazličitije komentare izazvala preporuka predsednika udruženja lekara javnog zdravstva Johanes Nisen da se uvede pauza u toku radnog vremena i spavanje na poslu. Nemci sebe ne vide kao ljude koji spavaju na poslu, mediteranska siesta uvek je bila nešto sa čim su identifikovali jug Evrope. 

Klimatske promene, međutim, donose velike promene na svim planovima pa će i mentalitet morati da se menja što dobro ilustruje izjava nemačkog ministra zdravlja Karl Lauterbaha: „Dremanje po vrućem vremenu definitivno nije loša ideja“.

Ekonomski list iz Diseldorfa Handelsblat https://www.handelsblatt.com/meinung/kommentare/kommentar-die-siesta-debatte-ist-realitaetsfremd/29266908.html objavio je kritiku ovu lekarske preporuke, smatrajući da ona ne uzima u obzir uslove rada u mnogim bitnim sektorima, kao što su zdravstveni, poljoprivredno-prehrambeni ili medijski:

„Sve mora da se radi brže i brže i da bude dostupno u svakom trenutku – ali zemlja će se zatvoriti između podneva i 15 časova? …"

Neue Vestfališe https://www.nw.de/nachrichten/meinung/23616310_Siesta-in-Deutschland-Arbeiten-wie-im-Sueden-das-ist-eine-gute-Idee.html priznaje da bi uspostavljanje letnje popodnevne “sieste“, kakva tradicionalno postoji u mediteranskim zemljama podrazumevalo veliku „reorganizaciju“ nemačkih navika.

S druge strane očigledno je da bi sa nastavakom klimatskog zagrevanja uvođenje popodnevne pauze moglo uskoro da postane neophodno.

Španski primer

„Ovo nije rezultat talasa kolektivne lenjosti, već jednostavnog zapažanja: manje smo produktivni u periodima velikih vrućina“, uverava Neue Vestfališe, navodeći kao primer tradicije u Španiji ili Grčkoj gde postoje pauza, lagani obrok, i čak i malo dremanja.

Frankfurter algemajne cajtung https://www.faz.net/aktuell/gesellschaft/hitze-pause-wieso-eine-siesta-in-deutschland-keine-gute-idee-waere-19042583.html smatra da ovi argumenti nisu dovoljno jaki.

„Za mnoge Špance produžena pauza za ručak nije idealno rešenje. Ustaju rano kao Nemci, ali svoj radni dan završavaju mnogo kasnije, na štetu porodičnog života“. List podseća da je o tradiciji sieste već vođena rasprava u ovoj zemlji, gde manje od petine stanovništva zapravo spava u podne.

Ovaj konzervativni dnevnik takođe postavlja pitanje ekonomskih posledica uvođenja odmaranja na poslu u Nemačkoj. Podseća da se Španci „vraćaju na svoja radna mesta u trenutku kada se njihove kolege iz centralne Evrope vraćaju kući”, što komplikuje njihove međunarodne poslovne aktivnosti.

Nemci raspravljaju ali ne žure

Handelsblat, međutim, dodaje da će uskoro biti hladno tek kada padne mrak i da zato “razvijanje noćnog rada ne bi bilo pravo rešenje“.

Berliner morgenpost https://www.morgenpost.de/politik/article238975799/hitze-arbeit-siesta-hitzefrei-arbeitsrecht-sommer.html smatra da je debata važna jer “moramo da razmišljamo o novom svetu rada“ koji nas čeka.

U određenim oblastima, kao što su poljoprivreda, sakupljanje otpada ili čak ugostiteljstvo, „visoka toplota može da utiče na zdravlje radnika, čak i da izazove sunčanicu i toplotni udar, sa ponekad fatalnim posledicama“. Da bismo izbegli značajan porast nesreća na radu, „ne moramo sada da uvedemo siestu, ali moramo da budemo kreativni u pronalaženju rešenja“ – analizira Berliner morgenpost.

Handelsblatt pominje nekoliko drugačijih načina prilagođavanja novim letnjim temperaturama:

„Kada je moguće, radni dani bi mogli da počnu mnogo ranije, a da se završe u ranim popodnevnim satima“. Istovremeno, pravila oblačenja na radnom mestu mogla bi da se prilagode vrućini, a „poslodavci bi svojim zaposlenima mogli da ponude više mogućnosti da se rashlade, bilo ventilatorima, klima uređajima ili u kadama za rashlađivanje nogu”.

Takva revolucija zahteva fleksibilnost, a to nije jača strana Nemaca - ocenjuje analitičar listta Neue Vestfalische, dodajući da uvođenje letnje sieste na radnim mestima svakako nije nešto što će se u Nemačkoj dogoditi sutra.

Italijani traže hitno rešenje

Kako se toplotni talas nastavlja na italijamskom poluostrvu, prvi su stradali na radnom mestu, verovatno zbog visokih temperatura.

U Italiji su visoke temperature odnele prve žrtve. Sindikati traže od vlade da preduzme mere.

Italijanski dnevni list La Republika https://www.repubblica.it/cronaca/2023/07/22/news/lavoro_caldo_richieste_cig-408447560/?ref=RHLF-BG-I408451390-P5-S2-T1 prenosi da je najmanje pet osoba preminulo poslednjih dana, na radnom mestu, zbog vrućine. Dva uzastopna anticiklona izazvala su rekordno visoke temperature u Italiji.

Tri najveća sindikata sastala su se sa vladom. La Republika prenosi da izgleda da nije  postignut dogovor pošto je novi sastanak već zakazan za ponedeljak, 24. jul.

„Ne možemo da čekamo, potrebna nam je hitna uredba da zaustavimo aktivnosti tamo gde temperatura prelazi 32 ili 33°C“, izjavila je Ivana Veroneze, konfederalni sekretar Italijanskog sindikata rada (UIL). „Situacija je dramatično hitna u građevinarstvu, na putevima, u poljoprivredi, logistici…“

Razgovori između sindikata i vlade se uglavnom fokusiraju na pribegavanju “tehničkoj nezaposlenosti“ koja se u Italiji od 2017. godine može proglasiti u slučaju veoma visokih temperatura (iznad 35°C). Međutim, predstavnici radnika traže da primena ove mere bude olakšana i finansijski podržana od strane vlade. Na ovaj zahtev Vlada u Rimu još nije jasno odgovorila.