Gradske toplane spremne za grejnu sezonu

Svi daljinski sistemi u Srbiji spremni su za početak grejne sezone, potvrdili su danas predstavnici Poslovnog udruženja Toplane Srbije i JP Srbijagasa. Kako je istaknuto na okruglom stolu „Kako ćemo se grejati naredne zime?” u organizaciji internet portala Balkanmagazin – www.balkanmagazin.net , svi remonti toplana su završeni i obezbedjene su dovoljne količine goriva. Zvanična sezona grejanja počinje 15. oktobra, a negde su već počele i probe.

Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Poslovnim udruženjem toplana Srbije i kompanijama Termomont i Technomer.

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” podsetio je da je gradskim toplanama oko 6.000 megavata instalisane snage, da sistemi imaju 2.500 kilometara distributivne mreže i da se blizu 630.000 domaćinstava greje preko daljinskih Sistema. Ukupna grejna površina je oko 44 miliona kvadratnih metara. (prezentacija - Dejan Stojanović - pptx)

„Prema odluci o grejnoj sezoni, svaka lokalna samouprava definiše početak grejnog perioda. Beograd i Novi Sad su pomerile početak grejne sezone na 1. oktobar. Grejanje može trajati i od 20. septembra i trajati do 10 maja, ako to bude zahtevala spoljna temperatura. Potrebne količine prirodnog gasa za narednu sezonu iznose 550 miliona kubika, mazuta  65.000 tona, potrebno je 155.000 tona uglja, kao i nešto malo drveta”, naveo je Stojanović ističući da je godišnja cena grejanja za stan od 60 kvadrata iznosi, prosečno, 68.580 dinara a da je u protekloj grejnoj sezoni isporučeno 5.620 gigavat sati toplotne energije.

„Ono što je zaprepašćujuće, to su vrlo visoki stepeni efikasnosti proizvodnih i distributivnih sistema: skoro 90 procenata u proizvodnji i oko 85 procenata u distributivnim sistemima. A ono što je vezano za naplatu prema potrošnji je tzv. sprecifična potrošnja od 128,5 KWH po metru kvadratnom“, naveo je Stojanović, dodajući da po efikasnosti imamo značajno veći procenat od EU.

Prema njegovim rečima, oko 35 odsto domačinstava u Srbiji se greje na drva, 10 odsto na gas, isto toliko na ugalj i 25 odsto na sisteme daljinskog grejanja. Saglasnost na cenu grejanja daju lokalne samouprave. Od 59 toplana, njih 15 prtimenjuje naplatu po potrošnji, s tim sto dve od njih naplaćuju toplotnu energiju samo po kilovatsatu, što znači da nisu u potpunost usaglašene sa propisom, a 13 sistema nema nikavu usaglašenost.

Stojanović je posebno istakao da se proces isključivanja domaćinstava sa sistema daljinskog grejanja zaustavio i da sada ima više novopriključenih od onih koji su se isključili.

Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove JP Srbijagas izjavio je da gasni sistem funkcioniše bez problema u celoj zemlji.

“Preduzeto je sve da grejna sezona protekne bez većih problema. Obezbeđeno je 450 miliona kubnih metara gasa u Podzemnom skladištu u Banatskom dvoru, a tokom oktobra I početkom novembra biće dopremljeno još 100 miliona kubila”, rekao je Vučur napominjući da postoji problem koji brine celu Evropu, jer se ne zna šta će biti posle 1. januara i da li će i kakav dogovor postići ruska i ukrajinska gasna kompanija.

Kako je istakao, “moramo bit spremni da će dotok gasa dosadašnjim putem, preko Ukrajine biti prekinut” od 1. janura, pa su Ministarstvo energetike i Srbijagas iz alternativnih pravaca obezbedili neke dodatne količine, a vode se i pregovore oko još nekih količina, kako bi se poboljšala sigurnost snabdevanja.

“Srbijagas će sve ućiniti tržište bude snabdeveno gasom”, rekao je Vučur, naglašavajući da je cena gasa stabilna i da se ne očekuje ozbiljnije poskupljenje ako na globalnom planu ostane sadašnja situacija.

Petar Vasiljević, stručnjak za daljinske sisteme grajanja je podsetio na važnost korišćenja biomase kao goriva, jer to snižava cenu toplotne energije iz daljinskih sistema grejanja. Projekat promovisanja korišćenja biomase u gradskim toplanama je počeo 2013. godine , kada je Mnistartsvo rudarstva i energetike uputilo poziv lokalnim samoupravama za učešće u njemu. Odazvalo se 18 gradova, ali su se pojavili određeni problemi. Studije su pokazale da u pet gradova mogu da se rade kombinovana postrojenja za proizvodnju toplotne i elektrićne energije, sa kapacitetima od jednog do pet megavata elektrićne energije i 15 megavata toplotne, s tim da su projkti ispalativi za sedam do devet godina. (prezentacija - Petar Vasiljević - ppt)

Vasiljević naglašava da su ti projekti zahtevali investicije od 12 do 15 miliona evra kao i korišćenje velikih kiličina drvne biomase. Navodeći da je za jedan megavat struje i pet megavata toplotne energije potrebno 45.000 kubika drvne mase godišnje Vasiljević je istakao da je KFw banka odobrila kredit od 20 miliona evra i dva miliona donacija, tako da će svki grad dobiti 20 odsto bespovratnih stredstava. Projekat traje pet godina i obuhvaćeno je 10 gradova.

Snimak konferencije: