Svetski mediji povodom problema švajcarskih banaka: Bankarska kriza je tek počela

"Sve je pod kontrolom." To je ono što vlade i bankarski organi bez prestanka ponavljaju. Da bi se izašlo iz jakih turbulencija izazvanih padom banke SVB u Kaliforniji i preuzimanjem Kredi svis (Credit Suisse) od strane UBS-a, bilo bi neophodno vratiti poverenje. Ali to nije tako jednostavno, objašnjava nemački Di cajt (Die Zeit), a prenosi francuski Kurie Enternasional.

Istina je - banke mogu propasti

Prošlo je četrnaest godina i pet meseci otkako je investiciona banka Leman braders (Lehman Brothers) bankrotirala. Bio je 15. septembar 2008, ponedeljak. Tokom vikenda, bankari, guverneri centralnih banaka, predstavnici bankarskih vlasti i ministri finansija grozničavo su pokušavali da organizuju njeno spasavanje.

Isto tako, tokom vikenda (18. i 19. Marta 2023), bankari, guverneri centralnih banaka, vladini zvaničnici i ministar finansija grozničavo su radili na pronalaženju rešenja za nestabilnu situaciju švajcarske banke Kredi Svis.

Utisak je da je ovo već viđeno? Nova pravila uvedena posle 2008. trebalo je, međutim, da isključe ovakvu mogućnost. Kako smo dospeli ovde ? Da li su sve finansijske reforme bile beskorisne?

Na neki način, ovo su loša pitanja. Istina, na koju bankarska industrija i politička klasa paze da ne podsećaju, je jednostavna: banke mogu propasti. Banka je biznis. Takođe, ponekad kompanije pogreše u proračunima, donose pogrešne odluke ili nemaju sreće. Razlika između finansijskih institucija i drugih preduzeća leži u značaju prvih za ostatak privrede.

Propasti banaka – kao bubašvabe

Ako veliki proizvođač automobila bankrotira, to je bez sumnje jednako dramatično. Gubitak radnih mesta i poreskih prihoda može da gurne ceo region u krizu. Ovi rizici su, međutim, daleko veći i daleko  dublji za banke, jer su deo sistema pa su globalne posledice daleko veće.

To je najbolji način da se objasni zašto je kolaps regionalne banke srednje veličine, specijalizovane za novoosnovane kompanije poput kalifornijske banke Silikonske doline (SVB) potopio Kredi Svis (Credit Suisse), instituciju osnovanu 1856.

Propasti banaka su kao bubašvabe, kaže David Kotok, veteran kompanije za upravljanje bogatstvom Cumberland Advisors sa Vol strita: „Oni se razmnožavaju u mraku i nikada ne dolaze sami.“

Još jedna istina: banke su neophodne za pravilno funkcionisanje naše privrede. Efekte već vidimo, samo nedelju dana posle propasti SVB. Posebno su regionalne banke te koje trpe jer su sada naišle na veliko nepoverenje i prinuđene su da smanjuju svoje kredite. Američki sektor nekretnina, čija je aktivnost već usporena rastom kamata, rizikuje nagli zastoj. To će uticati na građevinarstvo, ključni pokretač ekonomije u Sjedinjenim Državama, a odatle i na tržište rada.

Primer banke Silikonske doline

Zbog toga vlasti uvek pokušavaju da spasu banke. SVB je najbolja ilustracija ovoga. Ova banka agresivno raste poslednjih nekoliko godina. Uprava i supervizori jednostavno su ignorisali rizik koji je rastao. Upravo ovoj banci perspektivni start-apovi u Sjedinjenim Američkim Državama poverili su novac koji su prikupili od investitora.

Kada su ovi investitori, uključujući teškaše rizičnog kapitala poput Pitera Tila, videli da su njihova ulaganja ugrožena, zavapili su za državnom pomoći, države koju su mnogi od njih voleli da opisuju kao neefikasnu i hipertrofičnu. Da je država odustala od SVB-a, vatreni branioci slobode tržišta faktički bi stradali od zakona te slobode koju zagovaraju.

To bi takođe značilo da bi se stotine inovativnih kompanija našle u nevolji širom sveta. Kao kompanija iz Arizone koja proizvodi optičke sisteme za industriju poluprovodnika. Njen šef je na vestima saznao da je gotovina koju je njegova kompanija držala u SVB-u možda nestala. "Nismo mogli ni da isplatimo plate", rekao je on.

S druge strane, uzroci spasavanja njujorške Signature bank (SBNI) na prvi pogled nisu tako jasni. Poznata kao banka za kriptošpekulante, takođe je bila jedna od retkih koja je finansirala pristupačne - ili pristupačnije - stanovanje u Njujorku. Kada se zna za hroničnu nestašicu stanova za zakupljivanje i sve veći problem beskućnika u gradu, razumljivo je zašto su vlasti bile spremne da spasavaju  ovu banku.

Poverenje u bankarstvo – uz pomoć države

Čim protivnici ove vrste mera počnu da govore o „moralnoj opasnosti“ i osude nekažnjivost koju uživaju banke, lobisti bankarskog sektora zahtevaju proširenje garancija datih SVB i SBNI na sve banke u SAD. Prvo traže da proširenje garancija bude na dve godine. Nema potrebe da budete prorok da biste znali šta će se dogoditi nakon dve godine ako ostvare svoj zahtev: profit će biti privatizovan, gubici socijalizovani.

Da li to znači da su pravila - koja su trebalo da spreče situacije poput onih SVB, SBNI i Kredi svis (Credit Suisse) zato - beskorisna? Odgovor je jednostavan: nova pravila koja će, najverovatnije, biti doneta posle ovih događaja, neće sprečiti banke da propadnu.

Pravila u najboljem slučaju sprečavaju da se poznati problemi ponove jer postoji osnovni princip koji se ne može promeniti: banka počiva na poverenju svojih klijenata i partnera. Pravila samo stvaraju osnovu koja opravdava ovo poverenje. Jednom kada je poverenje poljuljano, veoma ga je teško vratiti. Niko ne želi jednog dana da sazna da je njegov novac nestao – kao izvršni direktor start-up-a iz Arizone. Klijenti i partneri preferiraju da prvo otvore kišobran i povuku svoj kapital. I tako doprineu spirali smrti banke.

Regulatori i vlade pokušavaju da povrate izgubljeno poverenje angažovanjem. Poverenje u finansijske institucije je tako zamenjeno poverenjem u javne institucije. Tako da sa svakom krizom rizik od gubitka pada na zajednicu.

To je jedan od razloga zašto su potrebni novi propisi. Ali Sjedinjene Države, glavni igrač na globalnom tržištu kapitala, nikada nisu bile spremne za ovo. Jednostavno, imaju previše privatnih interesa koji će se opet „provući“. Pravo iznenađenje finansijske krize 2023. bilo bi ako se desi drugačije.