ПЛАТНИ СИСТЕМ У ФУНКЦИЈИ ФИНАНСИЈСКЕ СТАБИЛНОСТИ

Платни систем је један од значајних делова финансијског система земље, са основном улогом преноса новчаних средстава на прописани и стандардизовани начин, између учесника у том систему (правна и физичка лица, финансијске и јавне институције).

У платном систему се воде платни рачуни учесника у том систему преко којих се обављају свакодневна плаћања – платни промет, односно преносе новчана средства са рачуна налогодаваца, ради измиривања комерцијалних или јавних новчаних обавеза према примаоцима средстава. Рад финансијског система земље у великој је зависности од правилног, сигурног и ефикасног платног система у држави.

Ефикасност функционисања платног система од посебног је значаја за Народну банку, ради успешног вођења монетарне политике, очувања финансијске стабилности и поверења у националну валуту. Због тога је Народна банка предузела бројне активности на регулаторном уређењу развоја платног система, по питањима: правила за пружање платних услуга по врстама услуга, оснивања платних институција, информисања и заштите корисника платних услуга, надзора над пружаоцима платних услуга, и др. Наведена регулатива је усаглашена са одговарајућим решењима у Европској унији.

Превасходна улога платног система је да омогући правовремено и ефикасно измиривање новчаних обавеза које произилазе из економских активности приведних субјеката, што је од системске важности за економију земље, где се новац јавља у функцији размене добара и улуга различитих субјеката. Не мањи значај ефиксности платног система је и за правовремено измиривања прописаних новчаних обавеза према јавном сектору, ради обезбеђивања средстава за вршење државних функција.

Народна банка је, историјски гледано, настојала да стално развија и унапређује платни систем, са основним циљем да се одржи перманентна ликвидност учесника у том систему како не би дошло до застоја у новчаним токовима и одлагања измиривања доспелих обавеза, што успорава привредне активности. Неликвидност, односно ниска ликвидност свакако утиче и на способност пословних  субјеката да редовно измирују и своје јавне обавезе (порези, доприноси, царина, и др.).

У циљу спречавања застоја у измиривању новчаних обавеза у уговореним или подразумеваним роковима, финансијске власти су, у претходном периоду, донеле законе којима су прописани рокови измиривања новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката, између субјеката јавног сектора и привредних субјеката, као и између субјеката јавног сектора. Такође, законима је уведен систем електронског фактурисања -  уређен систем електронских фактура и њихово евидентирање у централном регистру фактура које издају повериоци у комерцијалним трансакцијама између наведених субјеката.

У важећем платном систему, измиривање доспелих   обавеза могуће је извршити новчаним трансакцијама – готовм новцем или безготовински са рачуна дужника, као и обрачунским путем („обрачунски новац“) – пребијањем (компензацијом) обавеза и потраживања, као и променом дужника или повериоца у појединачном пословном догађају (асигнација, цесија, преузимање дуга и сл).

 Народна банка је, вишегодишњим истраживањима и анализом дотадашње праксе, успела да успостави веома ефикасне финансијске инструменте који се примењују у пружању платних услуга, односно извршењу платних трансакција (одомаћено: платни промет). Као резултат, важно је напоменути да је значајно смањено учешће готовинског у односу на безготовински платни промет. Готовински платни промет је некада износио и преко 30 одсто, са веома ризичном и скупом манипулацијом готовином. Картичним системима и другим електронски доступним алатима, готовински платни промет је сведен на око 6 одсто према подацима Народне банке Србије.

 Посебно значајан резултат, у безготовинском платном промету, остварен је на ефикасности извршавања појединачних платних трансакција. Активирањем Ситема за инстант плаћања (IPS НБС, 2018. године), чији је оператор Народна банка Србије, обезбеђено је да се појединачне новчане трансакције - задужењем рачуна налогодавца и одобрењем рачуна примаоца новчаних средстава, изврше тренутно, одједном, у пар секунди. Овај систем функционише 24 часа дневно, седам дана у недељи, 365 дана у години. Ефикасност система је врхунска и њиме је потпуно елиминисана категорија средстава у каналима платног промета. Поређења ради, у периоду када је платни промет извршаван физичким достављањем налога за плаћање из места налогодавца у место примаоца средстава ради евидентирања примљених средстава на његов рачун, просечно задржавање новчаних средстава у каналима платног промета износило је преко три дана.

Као што је већ наведено, превасходна улога платног система је да омогући правовремено и ефикасно измиривање новчаних обавеза које произилазе из економских активности приведних субјеката или измиривање прописаних обавеза према јавном сектору. Ефикасно измиривање новчаних обавеза изузетно је значајно за одржавање непрекидне ликвидности учесника у платном систему, односно опште ликвидности у земљи. Правовремено измиривање доспелих новчаних обавеза не зависи само од механизама функционисања платног система већ, пре свега, од учесника у том систему који иницирају платне трансакције. Законском регулативом учињен је покушај да се утврде рокови за измиривање новчаних обавеза од стране дужника али, и поред тога, очигледно је да постоје кашњења и одлагања измиривања тих обавеза. Увидом у билансе десет случајно одабраних учесника у платном систему (по пет из приватног и јавног сектора), може се видети да је на пасивним временским разграничењима исказан износ од око 58 милијарди динара, а на позицијама одложених пореских обавеза преко 60 милијарди динара. Увидом у укупне консолидоване податаке на наведеним и другим билансним позицијама могуће је утврдити обим застоја у измиривању новчаних обавеза, што свакако утиче на општу ликвидност, односно на застоје у привредним и јавним активностима.

Мишљења су да би масовније  укључивање „обрачунског“ новца, у измиривању новчаних обавеза, допринело побољшању опште ликвидности у земљи и допринело смањењу нивоа доспелих неизмирених обавеза. Сада се обрачунским путем измирују углавном појединаче обавезе уговором о асигнацији, цесији, преузимањем дуга или билатералном компензацијом. Овај начин обрачунског измиривања новчаних обавеза подразумева узајамност, доспелост и сл, појединачне обавезе и ограниченог је ефекта. Увођење мултилатералног начина обрачунског измиривања обавеза, који је применљив код компензације (пребијања) обавеза и потраживања, дало би далеко већи ефекат и утицај на општу ликвидност.

У финансијској доктрини, а и нашој ранијој пракси, је познато и доказано да је мултилатерална компензација (МК) погодан финансијски инструмент који се користи ако се жели измиривање доспелих обавеза из комерцијалних трансакција, на основу средстава садржаних у ненаплаћеним потраживањима - обрачунским путем, пребијањем обавеза и потраживања (компензацијом). МК као посебан метод измиривања међусобних новчаних обавеза и потраживања учесника у дужничко – поверилачким односима, примењује се у условима ниске ликвидности тих учесника. МК даје најбоље резултате ако је прописана законом и ако је  обавезујућа (ОМК), за све учеснике у платном систему.

У садашњим условима, када је формиран Систем електронских фактура, у коме су концентрисани бројни подаци о обавезама и потраживањима, садржани у евидентираним електронским фактурама сваког од подносиоца фактура (око 250 хиљада корисника система), створени су изузетни услови за спровођење ОМК. Свака фактура садржи податке о повериоцу и дужнику, односно издаваоцу и примаоцу фактуре, и може бити предмет ОМК, сем ако фактура није одбијена од примаоца.

Оптимални резултати у извођењу ОМК, као што је наведено, постижу се ако су учесници сва правна лица и предузетници из привредног и јавног сектора. У ОМК би требало укључити и државне органе и организације (јавни сектор), по основу обавеза и потраживања из комерцијалних трансакција, са привредним сектором и осталим учесницима из  јавног сектора.

Спровођење ОМК требало би уредити одговарајућим прописом заснованим на директивама Европске уније које се односе на платне систeме, а којим би се утврдили принципи функционисања: поступци који пружају сигурност, потпуност и благовременост спровођења; дефинисани учесници са једнаким статусом; документовани доказ о резултатима спроведене ОМК; електронско складиштење евиденције о извршеној ОМК; овлашћени администратор овог посла; непрекидан рад система; заштита пословне тајне учесника у ОМК, и друго. Народној банци би се дала овлашћења да ближе уређује оперативна правила, рокове и остало што је неопхпдно за извођење ОМК.

Август 2025. год.